Недавно је објављена моја друга књига, "Благ реч", с поднасловом Баба-Гроздине приче из Заплања. Писала сам о томе на оном свом другом, литерарном блогу: Негославље, као и о томе шта су о њој рекли моји дивни другари, рецензенткиње Александра Николић-Матић и Мерима Аранитовић и ини, а овде преносим текст човека који сјајно пише, али се у овој књизи појављује у улози графичког уредника. Дејан Златић, на оној блогерској платформи има блог Облогован, по којем је јединствен и препознатљив.
Благ реч
– Изашла је Негославина књига пре неки дан. Стигла ми је данас – кажем другару са којим обично прошетам градом увече, верујући да нам то помаже да скинемо који килограм.
– Негослава? Она што пише на дијалекту?
– Да, она.
– Радио си јој припрему за штампу?
– Е, баш та.
– Па, добро, како је испало?
Његово питање је више протоколарно, можда и помало незаинтересовано. Добро, можда и поприлично незаинтересовано, јер више сам му причао о техничким проблемима него о самој књизи. Сад ми се чини прави тренутак да исправим то.
– Ма, испало је супер. Драго ми је што сам учествовао у томе.
Он ме погледа онако испод ока, у стилу: ма јес’, ниси ми баш тако деловао…
– Не, стварно… – кажем.
Он сумњичаво слеже раменима. Каже да сам се стално жалио да има неких проблема са маргинама, са хедерима, бројем страна, овим, оним…
– Ма, пусти то – кажем – та књига је баш некако… Људска. И топла…
И тако, кренух да причам о баба Грозди која прича бескрајно лепе приче из Заплања. Прича без престанка, о временима прошлим и временима садашњим. У свакој ће се неко наћи, свеједно из којег је краја и да ли разуме баш све речи. Наћи ће се и они који су остали у неком свом Заплању (читај – било ком крају од којег су његови становници дигли руке), али и они који су отишли из њега, па чак и они који су одлучили да га забораве. Једини који у Негославином Заплању неће препознати завичај јесу они који су га се одрекли, више у смислу друштвеног статуса, него на неки други начин, попут Стеријине “покондирене тикве“ Феме.
– Чекај, стани, стој… – каже овај мој другар – Све ћеш ми препричати, а сад сам добио жељу да је прочитам.
– Е, тако и треба… Да је доживиш, да ти је не препричавам…
"Благ реч" можете наручити на овој адреси: negoslava1958@gmail.com
Нема коментара
Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.