Zamke internet kladionica i švalerionica

Novine su javile o još jednom u nizu načinu prevare na internetu: prodaja sopstvenog idenditeta   fotografisanjem sa sve ličnom kartom pored uveta. Cena: od 500 dinara, koliko su dvojica "mangupa" plaćali u nekom romskom leskovačkom naselju (kažu, interesovanje je bilo toliko da se red otegao ohoho...) pa do nekih 50 evra, ukoliko "imate sreće".


Kažu da su ovi profili korišćeni za klađenje  u internet kladionicama koje funkcionišu na principu soba sa po šest igrača. U ime vlasnika profila, za koje najpre nisu bili potrebni podaci iz lične karte, ali kada je konstatovano da je reč o, na neki način ukradenom idenditetu (mada su ga i tada u stvari vlasnici prodavali), postavljen je i taj uslov - lični podaci kao dokaz da ta osoba i postoji. Ali, ne i za njegov račun, već za račun onoga ko istinski igra i dnevno može, još kažu, da zaradi i po 1.000 e.
Ovo je samo jedna u nizu bogatog arsenala prevara smišljenih i sprovedenih u delo zahvaljujući internetu.


Sećate se onih poruka, najpre  SMS, a onda i preko mejlova, u kojima je, kao, neki vaš prijatelj (čija je mejl adresa u stvari hakovana) zaglavio u nekoj dalekoj zemlji pa mu je hitno potrebno... od uplate kredita za mobilni telefon pa sve do nekoliko hiljada evra? Ili onih drugih... da ste nasledili bogatstvo koje se meri u hiljadama ili stotinama hiljada dolara, i to od rođaka iz dalekog sveta za koga niste ni znali, ali je potrebno SAMO da na tajitaj račun uplatite neku siću, tipa nekoliko stotina dolara, kako bi sve te pare legle na vaš račun.
I tako dalje... i tako, tako dalje...

Ne verujem da postoji vlasnica ili vlasnik profila na Fejsbuku kojem bar jednom nije stigao zahtev za prijateljstvo od osobe koja ima ime (i prezime) koje nekako vuče na srpsko-hrvatsko i koji bi vam, ukoliko se pređete pa ga prihvatite, na lošem srpskom jeziku, dakle porukom prevedenom uz pomoć Gugla, velikodušno nudi pozajmicu... i tako dalje... Zavirite li u profil, videćete da je  lažno ne samo ime, već i fotografija, obično skinuta sa nekog sajta, što se može utvrditi uz pomoć Gugla za dve sekunde. Baš jednoj sam, prekjuče, odgovorila nimalo damski, sa "more marš, prevarantkinjo jedna", pre nego što sam odbila njen zahtev i blokirala je.

A prelepi američki oficiri koji se šepure u teget uniformama sa apoletama, svi redom "na privremenom radu u Avganistanu", koji upravo za mesec dana završavaju tu svoju misiju pa se napokon  vraćaju u svoju zemlju i pre nego odluče gde će živeti, tražeći svoju izgubljenu polovinu, izabrali su upravo vas. Da se baš sa vama skrase i da baš sa vama podele svoju mukom stečenu previsoku američku penziju, s kojom inače i ne bi znali šta će jer... žena im umrla, a dece ili nemaju ili su se skućila "daleko i od očiju i od srca"... pa su, eto, čuli da u siromašnoj Srbiji žive lepe, usamljene ili brakom nezadovoljne žene, koje su privržene svom muškarcu kada ga jednom s teškom mukom steknu, a i lepo kuvaju...

E, da vas ne bih odjednom opterećivala s previše činjenica, sada samo najavljujem da ću u sledećem tekstu ispričati iskustva dve usamljene žene iz Srbije, koje umalo da nasednu na blagolagoljivost ovakvih, verovatno afričkih mladića, izverziranih za komunikaciju sa ženama željnih malo toplih reči i  pažnje, pa makar se ona svela na obećanja "živećemo srećno i u neviđenoj ljubavi, do kraja života". One su, na svu sreću, imale nekog ko je uspeo da ih zaustavi u suludom srljanju ka finansijskoj iscrpljenosti ili čak i propasti. Koje, nažalost, neke, lakoverne kao i one, nisu. 

ilustracija je s Fejsbuka

Нема коментара

Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.

Follow by Email