Zamke internet švalerionica, 2. deo: Ljubavi, ne mogu bez tebe... i bez tvojih 100, 200... 20.000 e

Najavila sam u ovom tekstu od juče priču o ženama koje su umalo nasele na smicalice belosvetskih prevaranata sa kojima su komunicirale isključivo preko neta. Na sreću, u pravom trenutku pored njih su se našle osobe koje su ih sprečile da im odmah pošalju manju ili veću sumu para,a onda su imale vremena i da se potpuno otrezne od takve vrste ljubavi. Te potencijalne mladoženje ostadoše bez apanaže.



U međuvremenu sam... ajde da kažem, proširila vidike kada je tema internet švaleracije u pitanju, budući da se ispod pomenutog teksta razvila vrlo živa disikusija na temu zaljubiljivanja "u internet" (moja slobodna definicija virtuelne ljubavi koja se razvija u čoveku/ženi dok komunicira samo sa mašinom, budući da i ne zna ko se uistinu krije iza blagoglagoljivih reči koje pristižu kroz etar i fotografije pristalog američkog oficira na privremenom radu u Avganistanu, recimo, ili pak prezgodne cice u negližeu koja se zavodljivo osmehuje sa fotografije).

 Upućeni u ovu tehniku i njene mogućnosti, za koje ja i dalje tvrdim da sam i više nego polupismena (jer meni kompjuter najpre služi kao pisaća mašina, pa sve ostalo) tvrde da je u pitanju veštačka inteligencija koja nastaje pomnim registrovanjem, Tamo Negde, svih naših postupaka na netu, od statusa, preko lajkova i šerovanja, do komentara i fotografija koje objavljujemo. I da se, možda, tj vrlo verovatno, neko fizički uključuje tek onda kada im se posreći pa treba podići novac koji naivne guske... ili gusani, svejedno, pošalju krijući to od svojih bližnjih i od okoline.
No, da krenemo od priča koje su i povod za sve to što je usledilo posle njihove jučerašnje najave.

Primer broj 1: ona je penzionisana fabrička radnica, koja je zbog preniske penzije nedovoljne za preživljavanje morala da pronađe dodatni posao u vidu spremanja po tuđim kućama. Jednog dana je zamolila "gazdaricu" da joj, uz redovnu platu, da još 100 e, unapred.
- Šta će ti- usledilo je pitanje poslodavke, budući da nikada do tada nije potražila ni dinar preko onoga što je zaradila.
- Paaaaaa... ovaaaaaaaj... znaš... upoznala sam jednog divnog čoveka iz Amerike. I tako, dopisujemo se mi već neko vreme... šta da ti kažem, čovek je zaista fin, pravi domaćin i gospodin i... nije on ni siromašan, ali mu je sin u Avganistanu, pa on otud iz Amerike ne može da mu pošalje pare i zamolio je mene da mu ja pošaljem, jer odavde može, a on će posle meni da vrati tih 300 e, jer uskoro dolazi da se i mi konačno upoznamo.

Imala je sreće, najavih još u prethodnom tekstu, jer je radila kod trezvene, da ne kažem, normalne osobe, koja joj je oči otvorila jednostavnim pitanjima:
- A zašto i kako to iz Amerike ne mogu da se pošalju pare u Avganistan, a iz Srbije to može? Zašto onda on prvo tebi ne pošalje te pare pa da ih ti proslediš u Avganistan, ako stvarno ne može to direktno da uradi? I zašto, kada već dolazi, ne pošalje sam odavde te pare?

Sledeći put spremačica, koja je nameravala da skoro tri svoje penzije pošalje nepoznatoj osobi u ime takođe nepoznate joj osobe, samo je rekla poslodavki: Bila si u pravu. Hvala ti.

Primer broj 2: Taze udovica, arhitekta u penziji, živi u prelepoj kući u elitnom beogradskom naselju, sa ćerkom sa kojom je upravo podelila 60.000 e suprugove zaostavštine. Jednog dana je ćerka iznenadi ranijim dolaskom s posla, i to baš kada je skoknula do kuhinje da završi ručak i... zatekne u njenom kompjuteru prepisku sa... đavo će ga znati da li stvarnim likom pod nekim lažnim imenom ili sa mašinom u liku pametne inteligencije, kako tvrde ovi moji, elektronski pismeniji prijatelji. Poslednja rečenica koju je napisala pre odlaska u kuhinju glasila je: Ništa ne brini, ja ću ti sutra poslati 30.000 e.
- Kome ćeš ti da šalješ 30.000 e - pitala je ćerka širom otvornih očiju.
- Pa znaš, to je jedan divan čovak, nisam ti pričala o njemu jer je tek šest meseci od kako je tata umro, a ja sam jako usamljena i baš mi se našao dok sam tugovala jer, ja sam usamljena, a on me je tešio i tako, slučajno sam saznala da ulazi u neki posao i da mu fali još samo 30.000 e pa da ostvari svoj veliki san, a onda kada mu krene on će sve do poslednjeg evra meni da vrati i...

I na svu sreću, desila se glavobolja zbog koje je njena ćerka izašla s posla sat ranije nego obično. Inače bi bilo belaja.

Primer broj 3: Do skora je na Fejsbuku postojao profil  Jana Vortex. Provereno je, u pitanju je ženska osoba četrdesetih godina, doskora plava, sada crnka, koja "ordinira" isključivo sa starijim muškarcima kojima do nesvesti prodaje sate i sate svog strpljenja, svoje virtuelne pažnje i ćaskanja... za sve ostalo, pristojno im objasni da su oni prestari za nju, što debelo naplaćuje kada se navuku na tu priču i postanu zavisni od nje. Koliko je muškaraca naselo, ne zna se, a ja jednog i lično znam. Koštala ga je porodice i ogroooomne količine evra, koliko je spreman da prizna za sada. Da li će zbog nje ostati i bez krova nad glavom, ne zna se, jer niti ona odustaje od njega, niti on od namere da joj pomaže "jer ona nema", niti pa  hoće da sasluša one koji žele da ga izvuku iz gliba u kojem je ne do kolena, već do stomaka. Pod kojim imenom lepa Jana "koja nema" sada ordinira, ne znamo, ali imajući u vidu to na kako lak način dolazi do para, sa sigurnošću mogu da tvrdim kako i u ovom trenutku obrađuje nekog od potencijalnih pomagača. Ovaj, naš, svesna je i sama, već je na rubu finansijske, ali i sveopšte  lične propasti.

Primeri broj 4: Ispod pomenutog teksta od juče možete pročitati ovaj komentar moje blog prijateljice koja živi u Nemačkoj: Izgleda sam ja jadna od rijetkih, ali na Fb profil mi nije još stigla ni jedna ponuda, ma ni iz susjednog sela, kamoli Afganistana. Ali zato na e-mail od bloga dolaze svakakve molbe, odustala sam i da odgovaram, čemu da trošim svoje vrijeme na budale koje ni ne pročitaju što pišem. Žao mi je pročitati koliko ljudi brzo nasjednu. Pogledala sam nedavno jedan video gdje su Njemice pričale svoja iskustva sa prevarama preko interneta, od nasljedstva po Južnoj Americi, obećanja ženidbe, veze samo da on sredi papire nakon što mu ona pošalje novac... idejama nema kraja.

Da se razumemo, dobrih ljudi, kao svuda oko nas, ima i na netu. Neki su spremni da pomognu savetom, slušanjem sagovornika kojem je teško, preporukom i povezivanjem do osobe koja vam pože pomoći, a ima i onih koji se ne libe i da finansijski pomognu ljudima za koje saznaju preko neta. Pisala o tome jedno vreme, kada smo moje prijateljice i ja postale produžena ruka njihove dobrote, jer smo u njihovo ime delile tu pomoć koju su nesebično slale iz belog sveta, a onda sam shvatila i razloge njihove želje da ostanu anonimne. Toliko nepozvanih ljudi mi se obratilo za pomoć...a tek u koje svrhe, ne možete ni zamisliti,  da sam se stoput pokajala što sam uopšte sve to i pominjala. A da smo dobijale i stostruko veće sume, verujte, apetite takvih, kojima pomoć nije ni bila namenjena, ne bismo mogle da zadovoljimo. No, ovoga puta sam to pomenula samo kao primer te bezgranične ljudske dobrote, koja se svesrdno šalje i zahvaljujući internetu.

Sve to, međutim, predstavlja samo onu lepu stranu priče o ljudskim karakterima. A svrha ovog teksta je, pre svega, da one lakoverne upozori na sve opasnosti koje vrebaju iz ove čarobne mašine zahvaljujući kojoj i čitate ovaj tekst.

Ilustracija je odavde

Нема коментара

Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.

Follow by Email