2 upečatljiva primera i saveta za kreativce koji bi da prodaju svoje radove

Dok čekam da doputuje kući  jedna kreativka koja je ono što radi dovela do nivoa umetnosti pa da završim tekst o njoj i o tome što tako lepo radi


a prsti me svrbe i progovorila bih na lakat

jer se ovo što želim da kažem odavno kuva u meni

i izbegavala sam da o tome pišem kako se ne bih zamerila mnogima

ipak ću napisati svoja razmišljanja, pa ko se prepozna pa se i naljuti ili mi zameri... šta ću mu, uteha mi je u tome da imam najboje namere i da će bar nekima  tekst biti od koristi.





Elem, ovaj blog je između svih ostalih tema kojima se bavi, posvećen i kreativcima. Pišem o ljudima vrednim pažnje u svakom pogledu: o onima koji nešto rade jako lepo i izdvajaju se u moru sličnih upravo tom lepotom, kvalitetom, ljubavlju kojom rade to što rade i posvećenosti tome (kada bih htela da budem gruba rekla bih- ne zabušavaju, ne fušare, ne hvataju na brzaka, ne podmeću rog za sveću, ne rade ništa u stilu- daj da iskoristim trenutak, da maznem lovu, ko ih šiša, šta oni znaju kako treba...). I pišem još i o ljudima među tim divnim kreativcima  koji  su pronašli način kako to da unovče. Da prezentiraju svoje radove na pravi način, da izazovu pažnju javnosti, da dođu do kupaca, da prodaju i da naplate.



Naravno da tekstovi o poslednjima izazivaju najviše pažnje i interesovanja. Najpre samih kreativaca, zainteresovanih da takođe prodaju svoje radove, da unovče taj svoj trud, da krenu dalje od nivoa hobija i pokušaja. Nekima su dovoljne te smernice, neki ponekad ljude o kojima sam pisala pitaju za dodatni savet, neki se obraćaju meni. Mnogima je, ne zamerite mi na tome, potrebno da se "nacrta". Nije dovoljno to što objavimo sve linkove, sve detalje, sve adrese, sve sitnice vezane za prodaju, sajtove na kojima se prodaje, za administrativne i ostale carinske prepreke, oni bi- da sve to za njih uradi neko drugi.

Ponekad se i pokajem što pišem takve tekstove, svesna da kreativci imaju i problema, da ih posle smaraju pitanjima i potpitanjima, da po sto puta moraju da ponavljaju ono što već piše u mojim tekstovima o njima ili u njihovim tekstovima koje su pisali za moj blog. Da objašnjavaju kako ne mogu da se bave prodajom tuđih radova, da ne mogu oni, jednostavno rečeno, obavljati sve one poslove koje bi kretivac- takva su vremena nažalost, trebalo da obavi sam.

Kako to znam? Ne moraju moji sagovornici ništa da mi kažu. Ponekad neka pisma namenjena njima zalutaju na moj mejl, ponekad mi se neki (gle čuda!) žale na to njima niko ništa ne može da pomogne i da moraju sami, ponekad neki pomisle da sam ja ta koja "radi" prodaju ručnih radova- pa, kada sam pre mesec dana objavila fotografije nekih predivnih rukavica s Pinteresta na Fejsbuk profilu, nisam mogla da se odbranim od pitanja da li ja to radim i pošto su.

I tu dolazimo do suštine, ovoliki uvod je nekima možda nepotreban, ali ja opet, ko velim, biće od koristi onima koji su povod ovog teksta, pa neka ga.

PRIMER 1- Kada sam postavila pitanje ima li nekoga ko bi radio te rukavice za prodaju, javilo se nekoliko njih u stilu: ja ovo umem da radim. Samo jedna jedina je isplela par rukavica i pokazala šta i kako ona ume da uradi. Nisu bile baš iste, da se razumemo, ali kreativnost je kreativnost a ne puko kopiranje neke ideje i šta mislite, šta se posle desilo?



U poslu sam, ne mogu da stignem da uradim sve ono što mi naručuju- rekla mi je ovih dana.

Ne znam šta su u međuvremenu radile one koje "znaju to da urade", ali pretpostavljam da su- krstile ruke. A Milica je, osim za rukavice, dobila narudžbine i za šalove i za ove predivne čarape koje su pravi bum na netu ove zime.


PRIMER 2-  U ovoj priči zaobilazim one čijih bih se radova lično postidela, a nažalost ima mnogo i takvih. Osvrćem se samo na one koji dobro rade to što rade. Često se ne potrude ni da to lepo što znaju, prezentiraju na pravi način. Nigde ih nema.

Zamislite prodavnicu u kojoj je sva roba sklonjena u fioke ili čami spakovana u kutije i kad vi naiđete nema ni prodavaca pa sami morate  da talaškate i tražite ono što vam treba. A i kad nađete, to je pogužvano, smotano, ne biste ga ni pogledali.

E, tako izgledaju Fb profili mnogih kreativaca. Treba da kopate po njima, da tamo negde u nekom ćošku naletite, ako uopšte naletite, na ono što rade. Pa bar da je lepo fotografisano, da vam je milo da pogledate. Ne, to je neka polutamna umrljana fotografija na kojoj se razaznaju konture nečega što je nekakav ručni rad. Ako je oprano, nije opeglano. Ako je opeglano, nije uštirkano. Ako je uštirkano, namešteno je krivo.

I na karikiram, časna reč. Nagledala sam se svačega. Otud i na svom Fejsbuk profilu- znam da se mnogi pitaju otkud sad to kod mene, u poslednje vreme objavljujem albume s fotografijama nekih divnih stvari koje nalazim na Pinterestu. Sve je perfektno urađeno, perfektno namešteno, perfektno fotografisano. I ne čudi onda što to ima više lajkova i šerovanja nego bilo šta drugo što objavim, a objavljujem mnogo toga.

Ima tu još sijaset detalja koji govore o našim naravima, neki su i meni vrlo zanimljivi i ne mogu da dokučim o čemu je reč (a ne želim da verujem da je u pitanju neinvenstivnost ili lenjost). Recimo:

Neko je ovih dana šerovao dva teksta iz serije na ovom blogu Mala škola prodaje za kreativce od pre dve godine i na stotine ljudi je pročitalo oba. Ali samo ta dva, za koje su videli linkove. Ostala četiri teksta nisu ni pogledali. A da jesu, jer su ih pisali ljudi kojima zaista ide od ruke ne samo izrada već i prodaja, svakako bi nešto naučili.
Naša posla!


Follow by Email