Dok čekam da doputuje kući jedna kreativka koja je ono što radi dovela do nivoa umetnosti pa da završim tekst o njoj i o tome što tako lepo radi
a prsti me svrbe i progovorila bih na lakat
jer se ovo što želim da kažem odavno kuva u meni
i izbegavala sam da o tome pišem kako se ne bih zamerila mnogima
ipak ću napisati svoja razmišljanja, pa ko se prepozna pa se i naljuti ili mi zameri... šta ću mu, uteha mi je u tome da imam najboje namere i da će bar nekima tekst biti od koristi.
Elem, ovaj blog je između svih ostalih tema kojima se bavi, posvećen i kreativcima. Pišem o ljudima vrednim pažnje u svakom pogledu: o onima koji nešto rade jako lepo i izdvajaju se u moru sličnih upravo tom lepotom, kvalitetom, ljubavlju kojom rade to što rade i posvećenosti tome (kada bih htela da budem gruba rekla bih- ne zabušavaju, ne fušare, ne hvataju na brzaka, ne podmeću rog za sveću, ne rade ništa u stilu- daj da iskoristim trenutak, da maznem lovu, ko ih šiša, šta oni znaju kako treba...). I pišem još i o ljudima među tim divnim kreativcima koji su pronašli način kako to da unovče. Da prezentiraju svoje radove na pravi način, da izazovu pažnju javnosti, da dođu do kupaca, da prodaju i da naplate.
Naravno da tekstovi o poslednjima izazivaju najviše pažnje i interesovanja. Najpre samih kreativaca, zainteresovanih da takođe prodaju svoje radove, da unovče taj svoj trud, da krenu dalje od nivoa hobija i pokušaja. Nekima su dovoljne te smernice, neki ponekad ljude o kojima sam pisala pitaju za dodatni savet, neki se obraćaju meni. Mnogima je, ne zamerite mi na tome, potrebno da se "nacrta". Nije dovoljno to što objavimo sve linkove, sve detalje, sve adrese, sve sitnice vezane za prodaju, sajtove na kojima se prodaje, za administrativne i ostale carinske prepreke, oni bi- da sve to za njih uradi neko drugi.
Ponekad se i pokajem što pišem takve tekstove, svesna da kreativci imaju i problema, da ih posle smaraju pitanjima i potpitanjima, da po sto puta moraju da ponavljaju ono što već piše u mojim tekstovima o njima ili u njihovim tekstovima koje su pisali za moj blog. Da objašnjavaju kako ne mogu da se bave prodajom tuđih radova, da ne mogu oni, jednostavno rečeno, obavljati sve one poslove koje bi kretivac- takva su vremena nažalost, trebalo da obavi sam.
Kako to znam? Ne moraju moji sagovornici ništa da mi kažu. Ponekad neka pisma namenjena njima zalutaju na moj mejl, ponekad mi se neki (gle čuda!) žale na to njima niko ništa ne može da pomogne i da moraju sami, ponekad neki pomisle da sam ja ta koja "radi" prodaju ručnih radova- pa, kada sam pre mesec dana objavila fotografije nekih predivnih rukavica s Pinteresta na Fejsbuk profilu, nisam mogla da se odbranim od pitanja da li ja to radim i pošto su.
I tu dolazimo do suštine, ovoliki uvod je nekima možda nepotreban, ali ja opet, ko velim, biće od koristi onima koji su povod ovog teksta, pa neka ga.
PRIMER 1- Kada sam postavila pitanje ima li nekoga ko bi radio te rukavice za prodaju, javilo se nekoliko njih u stilu: ja ovo umem da radim. Samo jedna jedina je isplela par rukavica i pokazala šta i kako ona ume da uradi. Nisu bile baš iste, da se razumemo, ali kreativnost je kreativnost a ne puko kopiranje neke ideje i šta mislite, šta se posle desilo?
U poslu sam, ne mogu da stignem da uradim sve ono što mi naručuju- rekla mi je ovih dana.
Ne znam šta su u međuvremenu radile one koje "znaju to da urade", ali pretpostavljam da su- krstile ruke. A Milica je, osim za rukavice, dobila narudžbine i za šalove i za ove predivne čarape koje su pravi bum na netu ove zime.
PRIMER 2- U ovoj priči zaobilazim one čijih bih se radova lično postidela, a nažalost ima mnogo i takvih. Osvrćem se samo na one koji dobro rade to što rade. Često se ne potrude ni da to lepo što znaju, prezentiraju na pravi način. Nigde ih nema.
Zamislite prodavnicu u kojoj je sva roba sklonjena u fioke ili čami spakovana u kutije i kad vi naiđete nema ni prodavaca pa sami morate da talaškate i tražite ono što vam treba. A i kad nađete, to je pogužvano, smotano, ne biste ga ni pogledali.
E, tako izgledaju Fb profili mnogih kreativaca. Treba da kopate po njima, da tamo negde u nekom ćošku naletite, ako uopšte naletite, na ono što rade. Pa bar da je lepo fotografisano, da vam je milo da pogledate. Ne, to je neka polutamna umrljana fotografija na kojoj se razaznaju konture nečega što je nekakav ručni rad. Ako je oprano, nije opeglano. Ako je opeglano, nije uštirkano. Ako je uštirkano, namešteno je krivo.
I na karikiram, časna reč. Nagledala sam se svačega. Otud i na svom Fejsbuk profilu- znam da se mnogi pitaju otkud sad to kod mene, u poslednje vreme objavljujem albume s fotografijama nekih divnih stvari koje nalazim na Pinterestu. Sve je perfektno urađeno, perfektno namešteno, perfektno fotografisano. I ne čudi onda što to ima više lajkova i šerovanja nego bilo šta drugo što objavim, a objavljujem mnogo toga.
Ima tu još sijaset detalja koji govore o našim naravima, neki su i meni vrlo zanimljivi i ne mogu da dokučim o čemu je reč (a ne želim da verujem da je u pitanju neinvenstivnost ili lenjost). Recimo:
Neko je ovih dana šerovao dva teksta iz serije na ovom blogu Mala škola prodaje za kreativce od pre dve godine i na stotine ljudi je pročitalo oba. Ali samo ta dva, za koje su videli linkove. Ostala četiri teksta nisu ni pogledali. A da jesu, jer su ih pisali ljudi kojima zaista ide od ruke ne samo izrada već i prodaja, svakako bi nešto naučili.
Naša posla!
a prsti me svrbe i progovorila bih na lakat
jer se ovo što želim da kažem odavno kuva u meni
i izbegavala sam da o tome pišem kako se ne bih zamerila mnogima
ipak ću napisati svoja razmišljanja, pa ko se prepozna pa se i naljuti ili mi zameri... šta ću mu, uteha mi je u tome da imam najboje namere i da će bar nekima tekst biti od koristi.
Elem, ovaj blog je između svih ostalih tema kojima se bavi, posvećen i kreativcima. Pišem o ljudima vrednim pažnje u svakom pogledu: o onima koji nešto rade jako lepo i izdvajaju se u moru sličnih upravo tom lepotom, kvalitetom, ljubavlju kojom rade to što rade i posvećenosti tome (kada bih htela da budem gruba rekla bih- ne zabušavaju, ne fušare, ne hvataju na brzaka, ne podmeću rog za sveću, ne rade ništa u stilu- daj da iskoristim trenutak, da maznem lovu, ko ih šiša, šta oni znaju kako treba...). I pišem još i o ljudima među tim divnim kreativcima koji su pronašli način kako to da unovče. Da prezentiraju svoje radove na pravi način, da izazovu pažnju javnosti, da dođu do kupaca, da prodaju i da naplate.
Naravno da tekstovi o poslednjima izazivaju najviše pažnje i interesovanja. Najpre samih kreativaca, zainteresovanih da takođe prodaju svoje radove, da unovče taj svoj trud, da krenu dalje od nivoa hobija i pokušaja. Nekima su dovoljne te smernice, neki ponekad ljude o kojima sam pisala pitaju za dodatni savet, neki se obraćaju meni. Mnogima je, ne zamerite mi na tome, potrebno da se "nacrta". Nije dovoljno to što objavimo sve linkove, sve detalje, sve adrese, sve sitnice vezane za prodaju, sajtove na kojima se prodaje, za administrativne i ostale carinske prepreke, oni bi- da sve to za njih uradi neko drugi.
Ponekad se i pokajem što pišem takve tekstove, svesna da kreativci imaju i problema, da ih posle smaraju pitanjima i potpitanjima, da po sto puta moraju da ponavljaju ono što već piše u mojim tekstovima o njima ili u njihovim tekstovima koje su pisali za moj blog. Da objašnjavaju kako ne mogu da se bave prodajom tuđih radova, da ne mogu oni, jednostavno rečeno, obavljati sve one poslove koje bi kretivac- takva su vremena nažalost, trebalo da obavi sam.
Kako to znam? Ne moraju moji sagovornici ništa da mi kažu. Ponekad neka pisma namenjena njima zalutaju na moj mejl, ponekad mi se neki (gle čuda!) žale na to njima niko ništa ne može da pomogne i da moraju sami, ponekad neki pomisle da sam ja ta koja "radi" prodaju ručnih radova- pa, kada sam pre mesec dana objavila fotografije nekih predivnih rukavica s Pinteresta na Fejsbuk profilu, nisam mogla da se odbranim od pitanja da li ja to radim i pošto su.
I tu dolazimo do suštine, ovoliki uvod je nekima možda nepotreban, ali ja opet, ko velim, biće od koristi onima koji su povod ovog teksta, pa neka ga.
PRIMER 1- Kada sam postavila pitanje ima li nekoga ko bi radio te rukavice za prodaju, javilo se nekoliko njih u stilu: ja ovo umem da radim. Samo jedna jedina je isplela par rukavica i pokazala šta i kako ona ume da uradi. Nisu bile baš iste, da se razumemo, ali kreativnost je kreativnost a ne puko kopiranje neke ideje i šta mislite, šta se posle desilo?
U poslu sam, ne mogu da stignem da uradim sve ono što mi naručuju- rekla mi je ovih dana.
Ne znam šta su u međuvremenu radile one koje "znaju to da urade", ali pretpostavljam da su- krstile ruke. A Milica je, osim za rukavice, dobila narudžbine i za šalove i za ove predivne čarape koje su pravi bum na netu ove zime.
PRIMER 2- U ovoj priči zaobilazim one čijih bih se radova lično postidela, a nažalost ima mnogo i takvih. Osvrćem se samo na one koji dobro rade to što rade. Često se ne potrude ni da to lepo što znaju, prezentiraju na pravi način. Nigde ih nema.
Zamislite prodavnicu u kojoj je sva roba sklonjena u fioke ili čami spakovana u kutije i kad vi naiđete nema ni prodavaca pa sami morate da talaškate i tražite ono što vam treba. A i kad nađete, to je pogužvano, smotano, ne biste ga ni pogledali.
E, tako izgledaju Fb profili mnogih kreativaca. Treba da kopate po njima, da tamo negde u nekom ćošku naletite, ako uopšte naletite, na ono što rade. Pa bar da je lepo fotografisano, da vam je milo da pogledate. Ne, to je neka polutamna umrljana fotografija na kojoj se razaznaju konture nečega što je nekakav ručni rad. Ako je oprano, nije opeglano. Ako je opeglano, nije uštirkano. Ako je uštirkano, namešteno je krivo.
I na karikiram, časna reč. Nagledala sam se svačega. Otud i na svom Fejsbuk profilu- znam da se mnogi pitaju otkud sad to kod mene, u poslednje vreme objavljujem albume s fotografijama nekih divnih stvari koje nalazim na Pinterestu. Sve je perfektno urađeno, perfektno namešteno, perfektno fotografisano. I ne čudi onda što to ima više lajkova i šerovanja nego bilo šta drugo što objavim, a objavljujem mnogo toga.
Ima tu još sijaset detalja koji govore o našim naravima, neki su i meni vrlo zanimljivi i ne mogu da dokučim o čemu je reč (a ne želim da verujem da je u pitanju neinvenstivnost ili lenjost). Recimo:
Neko je ovih dana šerovao dva teksta iz serije na ovom blogu Mala škola prodaje za kreativce od pre dve godine i na stotine ljudi je pročitalo oba. Ali samo ta dva, za koje su videli linkove. Ostala četiri teksta nisu ni pogledali. A da jesu, jer su ih pisali ljudi kojima zaista ide od ruke ne samo izrada već i prodaja, svakako bi nešto naučili.
Naša posla!
Svaka ti čast, draga na ovom tekstu. Navešću jedan primer, nema mnogo veze sa ovim... ali ima - imala sam jednog đaka koji je fantastično pisao - ali mu je rukopis bio katastrofa. Jednom prilikom ja mu rekoh da bi bilo dobro da popravi rukopis i da malo poradi na pravopisu jer je šteta da niko ne pročita ili ako uspe da se kroz nepregledan rukopis probije da ne kaže da je nepismen. A on mi reče, da je njegovo da piše, a uvek će biti takvih kao ja da mu sređuju tekstove. Tako i ljudi shvataju da oni nešto umeju da rade, a da je misija nekih drugih da ubede svet u njihov talenat, da ispeglaju njihove reči, rukotvorine, štagod, da ih plasiraju, i onda se povuku u anonimu.
ОдговориИзбришиOdlična je dopuna, upravo zato što je ilustracija naših naravi. Sve će to neko drugi... a onda se pitaju zašto im ništa ne uspeva.
ИзбришиHvala , odličan tekst !
ОдговориИзбришиhvala Vama
ИзбришиDa, u pravu ste.mi smo narod koji zna da kuka, jadikuje,cesto ljubomorni I zavidni. Ja imam stranicu (tasne I svasta nesto) trudim se maximslno, a onda pojedini kazu....zasto radis , kada ne zaradjujes (misleci na neki silan novac) ili za te pare ima kod Kineza.....ali me nece slomiti. Nema uspeha bez upornosti, rada, ljubavi, pedantnosti. Svaka cast za tekst! Pozdrav!
ОдговориИзбришиPa ima kod Kineza. Rok trajanja... dve nedelje. Ko voli, nek izvoli.
ИзбришиHvala lepo, puno uspeha Vam želim.
Lepo rečeno.
ОдговориИзбришиNa temu "ofrlje" urađenih stvari bih mogla do prekosutra.
Nekim ljudima je teško objasniti da i najobičnije minđušice sa jednom heklanom perlom koje koštaju 300 dinara i ogrlica koja košta 10 puta više, moraju da budu urađene podjednako kvalitetno.
Fotografije ne moraju biti profesionalne, ali ne smeju biti ni mutne pa da se na njima ništa ne vidi, posebno ako ono što radimo plasiramo preko interneta i ako je ta fotografija ono što treba da zainteresuje budućeg kupca. Ali dobro, svako od nas se nauči ili pokušavajući da dosegne nešto što je na visokom nivou i slušajući uspešnije od sebe ili učeći na sopstvenim greškama.
U decembru sam organizovala akciju prikupljanja heklanih i štrikanih kapa za paketiće za decu sa Instituta za onkologiju i za decu iz Sokobanjske i imala prilike da vidim puno tuđih rukotvorina. Ne znam smem li da kažem da je jedva 10% pristiglih radova zadovoljilo moje kriterijume kvaliteta. Možda zvuči nezahvalno, ali tako je. Nisam imala obraza da neke radove prosledim dalje...
Tek sada, nakon toliko upoređivanja, uopšte se ne čudim zašto neki kreativci ne mogu da prodaju svoje rukotvorine ni za mnogo manje novca nego što neki drugi to rade.
Sjajna dopuna svemu onome što i sama mislim. Za divno čudo, nisam naišla na ljutnju kod onih koji su se prepoznali u ovom tekstu ili su me pitali za savet, a ja im ocenu njihovih stranica i radova kompletirala linkovima onoga što je vredno pažnje.
ОдговориИзбришиNajiskrenije se nadam da će i sam tekst i sve kreativne dopune u vidu komentara ukazati onima kojima ne ide na put koji donosi rezultate. Ništa mutne i nerazgovetne slike, ništa zgužvani modeli, ništa idimidođimi brljanja koje ne bi ni za jedan dinar prodali... i ako tako nastave, bolje da odustanu i da se ne nadaju zalud. Hvala ti.
Volim čitati o kreativcima, njih je malo, onih iskreno zaljubljenih i predanih svom poslu, i svakako zavređuju da budu primijećeni.
ОдговориИзбришиSvake pohvale što pišeš o njima.
A što se tiče fotografija, one dobre prodat će i manje dobar rad, one loše neće ni onaj najbolje izrađeni. Šteta je da se lošom fotografijom uprska trud i uloženo vrijeme.
Hvala lepo na ovoj dopuni- da ne pomisle ljudi da pričam bezveze.
Избриши