Pletenje umesto bensedina- Tanja Ravlić, umetnik sa iglama i šarenim koncima

Postoji jedan kretivni blog koji me svaki put iznova iznenadi jer, i kad pomislim da lepše i komplikovanije ne može, njegova vlasnica me svojim radovima uveri da- može. I lepše i komplikovanije i složenije, ali ono što je najbitnije pritom jeste utisak koji stičete dok gledate fotografije i čitate tekst- da ona to radi s takvom lakoćom kao što, recimo, neko kuva supu iz kesice, neko secka uzane papiriće za quiling ili neko prži kajganu.

Zove se Tanja Ravlić. Ima 48 godina, troje dece i muža pored koga joj, kaže, nikad nije dosadno. Živi u Novom Sadu. 

Voli život.

Pletenje, šivenje i slikanje su  joj omiljene delatnosti. Voli da stvara svojim rukama, da visi na netu, da čita, gleda filmove i sluša dobru muziku.

Piše blog o tim lepim, malim stvarima koje joj život čine lepšim. 

Omiljena boja joj je- šarena.

-Volim da kažem da sam žena domaćica, jer smatram da je to u današnje vreme privilegija- kaže Tanja Ravlić- Nesuđeni sam profesor nemačkog jezika, ali sam ostala večiti apsolvent. Dugi niz godina se bavimo privatnim poslom koji nema nikakve veze sa mojim hobijima i ručnim radom i mislim da je moje bavljenje pletenjem, između ostalog, jedna vrstra lečenja stresa vezanog i  za privatan posao i svega što on nosi.

MAMINA PROVOKACIJA KAO PODSTICAJ

Pletenje je naučila još kao devojčica u starijim razredima osnovne škole iz čistog inata-  majka joj rekla da ja to neće umeti. 

-Pogodila mi je žicu, isprovocirala me je na pravi način (to sam mnogo kasnije shvatila) i ja sam naučila da pletem tako što sam čitala  uputstva iz časopisa i knjiga, gledala u slike i naučila (nažalost nije bilo jutjuba)- objašnjava Tanja- Bila sam jako uporna da ga savladam i naučim i to sam uspela. Nisam pitala komšinice i tetke kako se to radi jer mi se tada činilo da one to rade  jako staromodno, a ja sam želela da imam džempere kao Beneton i Misoni koji su meni u to vreme bili jako skupi i nedostižni. Sećam se da sam godinama imala jednu fotografiju Beneton džempera sa žakar šarom koja mi je bila vodilja da naučim kako da pletem. 

Imala je pletačku pauzu od  desetak godina, kada se bavila tkanjem. Sada ne tka, razboj je na tavanu i čeka bolje dane. Vratila se pletenju zbog napornog položaja tela i bolova tokom tkanja.

"U to vreme sam otkrila i pletenje preko interneta, koji je za mene postao prozor u svet, a pletenje je dobilo potpuno novu dimenziju- kaže Tanja- Odjednom sam bila zatrpana novim mustrama i tehnikama pletenja i mogu da kažem da mi je pletenje na internetu potpuno otvorilo oči.  Mogućnosti su bile ogromne, ljudi spremni da podele svoja znanja i umeća i mislim da sam za samo šest meseci pletenja sa interneta napredovala i naučila više nego za dvadeset ranijih godina. Ono što je Fejsbuk za sve, to je Ravelry za pletenje i heklanje. Zahvaljujući njemu sam upoznala  prijateljice sa raznih strana sveta, sa nekima se lično i srela, neke znam samo virtuelno, ali najveće bogatstvo koje mi je pletenje donelo  su moje drugarice pletilje iz Novog Sada sa kojima se redovno družim, a ima i drugarica iz prestonice.

BOLJE DA ZAPOSLIM RUKE NEGO JEZIK

-Naziv mom bloga je bensedin art je zbog toga što sve te stvari koje radim (pletenje, šivenje, slikanje) deluju na mene kao najbolji sedativ- ističe ova vešta pletilja- A ima i ona narodna koja kaže: bolje da zaposlim ruke, nego jezik. Od prvog uvek ima koristi, od onog drugog samo štete.

Ne plete po narudžbi, pletenje joj je hobi. Doduše, volela bi da hobi pretvori u posao- čini joj se da bi joj tada ceo život protekao u igri i veselju.

Ali zato drži kurseve pletenja u Novom Sadu. Kaže da interesovanje nije naročito veliko, mada i nije sigurna kako zaista stoje stvari jer se slabo reklamira.Čini joj se da, kad je učenik spreman, učitelj se pojavi. Žene koje dolaze kod nje su većinom intelektualke i misli da pletu u terapeutske svrhe. Većinom su to mlađe žene, ali ima i onih starijih koje su nekad davno malo radile pa zaboravile i žele da se podsete. 

Obožava boje i zato plete sve šareno. To joj podigne raspoloženje, prosto se lepo oseća kada nosi vedre i vesele boje. Ne voli uniformisanost, minimalizam, svedenost. 

Inspiraciju nalazi svuda oko sebe. Prosto joj dođe. Sluša sebe i ne obazire se na komentare. Svi su već naučili da je vide "šarenu".

 -Vidim neki model i ako mi se dopadne, tog momenta ga vidim u bojama- otkrila mi je tajnu svoje veštine koju je usavršila do nivoa umetnosti- Znam sve, kako ću ih složiti, uz čega ću nositi i sl. Krenem od jednog modela pa završim sa sasvim drugim i drugačijim. Naravno, ima tu i promašaja, ali to je normalno i ja se zbog toga ne sekiram. Sam proces pletenja je za mene dobitna kombinacija.

Voli projekte na kojima nauči nešto novo. Vrlo često radi više stvari odjednom. Ima pletenje za danske serije (to je ono što se plete sa pola mozga i ne zahteva da gleda u rad. Mora da bude skoncentrisana na ekran, jer ništa ne razume), i pletenje za američke i engleske serije koje je dosta zahtevnije, jer sadržaj razume pa može i da skida pogled sa ekrana.