Veliki brojevi obuće- ZIGGY (1)

Svako od nas je verovatno bar jednom u životu spoznao šta znači hodanje u obući koja steže i pravi žuljeve. I kako je posle toga danima teško hodati u bilo kojoj, ma i najudobnijoj obući.

E sad, zamislite život onih za čije stopalo nema odgovarajućeg broja cipela, čizama, sandala... Oni najpre moraju da obigravaju grad-ove u potrazi za bilo čim u šta može da stane to njihovo veliko stopalo, da trpe sažaljive ili podsmešljive komentare prodavaca i njihove začuđene poglede, da budu srećni ako uopšte nađu bilo šta bar primereno veličini svog stopala (važno je da noga samo uđe), a onda danima da razgažuju "to" što su jedva uspeli da nađu, ne usuđujući se da krenu dalje od kuće od pet minuta hoda, pa i kada primene sve moguće recepte da to rašire, produže, omekšaju i prilagode svom stopalu, nije isključeno da se žuljevi neće pojaviti.


Prošla sam kroz sve ovo i, verujte, nikome ne bih poželela da se nađe u ulozi nogatog koji traga za nečim da bi se obuo.

Možete, onda, zamisliti tu radost kada sam u Beogradu otkrila jednog, pa zatim drugog, pa... sledećeg proizvođača obuće  velikih brojeva.

U početku, željna lepe i udobne obuće i željna mogućnosti da biram, koju nikada do tada nisam imala, vraćala sam se kući s punim kesama cipela, sandala, papuča, svih mogućih modela i u svim mogućim bojama. Nisam mogla da se odlučim, vrlo često, baš kao dete u prodavnici igračaka gde može da izabere, recimo, samo pet.

Prekjuče sam otišla da vidim šta nudi jedan novootkriveni proizvođač obuće koja mi se dopala na Fejsbuku. Nisam znala radno vreme, čovek se upravo spremao za odlazak na ručak i pauzu pa me zamolio da dođem posle dva sata. Dobro, onda ću otići sutra, rekoh i sebi i njemu, a onda kada je došlo to sutra, rekoh sebi- ajde da svratim kod Ziggyja, kad već idem na tu stranu (meni je u Beogradu uvek i sve "na - tu stranu", platim dnevnu kartu pa  špartam uzduž i popreko). I kako sam ušla, nisam ni izašla dok nisam završila posao. Mislim, dok nisam, obuzdavajući svoje potrošačke apetite, kupila samo jedan par preko onog jednog koji sam nameravala da kupim ovoga puta. A i njega ne bih, da mi ljubazna gazdarica Jarmila nije pokazala božanstveno parče kože- teget-zeleno-ljubičanstveno... i još po koja boja, cvetni dezen. Obeća, požuriće da ih urade, da se u Niš ne vraćam bez njih. I još će biti na pola broja, što se inače radi samo kada naručite. Mašnica će biti od teget laka. Kao i onaj deo napred, kod vrhova prstiju. Kao i peta, niska, gotovo ravna :)

Onda me je zanimalo kako su počeli- neobičan zanat za nekoga ko je završio umetnost i devet godina radio u izdavačkoj kući.

-Moj suprug nosi broj 47, a svuda su se radile cipele samo do 46, pa je morao da svaku cipelu koju kupuje najpre dobro razgazi- objasnila mi je Jarmila Spasojević-  Kada je završio tehnologiju, odlučio je da sebi i svima koji imaju veliko stopalo reši problem nabavke obuće. U našoj radionici izrađuje se obuća svih standardnih veličina, ali izrađujemo i izuzetno male i izuzetno velike brojeve, od 35 do 45. I ne samo to, kod nas se može izraditi obuća po meri za sve one koji imaju specifični oblik stopala, deformitete tipa čukljeva ili nejednakih stopala, zapravo, ispunjavamo svaki zahtev za izradom obuće van standardnih veličina.

Zahvaljujući Ziggyjevim majstorima, tako je jedna devojčica koja ima deformitet jedne noge, prvi put u životu obula, i to za maturu, jednake cipele.Ona cipela za manju nogu bila je jednaka onoj većoj, jer su se majstori potrudili da prazninu popune tako da se ništa ne primeti. Nekome, opet, treba napraviti cipele tako da se odignu deformisani prsti zbog kojih ima bolove kada nosi klasično izrađenu obuću.Nekima mnogo šira, nekima mnogo uža.

Cena izrade po meri i sa posebnim zahtevima je- 1.000 dinara. Isto toliko koštaju i cipele veće od 41. Recimo, sada izuzetno aktuelne baletanke staju od  5.500 do 6.500 dinara (dakle, plus 1000, za nas nogate).

Saznala sam da Ziggy postoji 24 godine. I bila sam malo besna zbog onih godina mučenja s obućom, kada ja za to nisam znala. Zato i pišem ovaj tekst i pisaću one sledeće, da sve veći broj ljudi s velikim stopalom zna- umesto da vas bole noge od traganja za obućom i od razgazivanja koje je još bolnije, potrebno je samo znati pravu aadresu. Ziggyjeva je- Banovo brdo, Požeška ulica, 108a.


MALO UPOREĐENJE

Kada sam prethodni put bila u Beogradu, na nagovor prijateljice sam probala, što inače nikada ne činim, baletanke i espadrile u nekoj od onih stranih radnji u Ušću. Ponela me cena, od 1000 do 1700 dinara, pa sam kupila "samo" pet pari. Kladim se da ću ove jedne Ziggyjeve od 8200 nositi bar triput duže nego svih ovih pet pari zajedno.