Koliko košta ljubav i da li može da se kupi na kredit- gost-bloger Jelena Pantić

Deka i unuka ispred izloga prodavnice igračaka. Unuka gleda kućicu za lutke širom otvorenih očiju. Deka gleda unuku sa ljubavlju. Divan prizor. Nežan.

Iznad te slike stoji reklamni slogan jedne banke koji glasi „ako ne možete da kažete ne, mi kažemo što da ne.“

Na prvi pogled sve je u redu. U redu je da deka unuci kućicu za lutke. U redu je ljubav pokazivati i preko poklona.

Ono što po mom mišljenju nije u redu je poruka koja se šalje ovom reklamom- da biste nekom pokazali ljubav potreban vam  novac. A ako nemate novac ne brinite, mi smo tu i „daćemo“ vam kredit. 

Svi znamo šta su krediti. Neću ulaziti u to da li su neophodni ili ne, da li se mogu izbeći. Nisam ekonomista po struci i ne znam. Znam samo da sam prošle godine otplatila glavnicu kredita koji sam podigla da bih platila školarinu, i još „samo“ dve godine ću otplaćivati kamatu.

Kao što rekoh, nisam ekonomista. Ja sam psiholog. I kao psiholog i kao ljudsko biće sam osetljiva na manipulacije razne vrste. U ovoj reklami vidim pokušaj banke da „podstakne“ penzionere da podignu kredit tako što će igrati na kartu njihove ljubavi prema unucima.

„Ako ne možete da kažete ne, mi kažemo što da ne.“

Ljubav se ne kupuje. Pogotovo ne na kredit.

Na pitanje šta je ljubav i kako se pokazuje, kako znamo da nas neko voli i da mi nekog volimo, ne postoji jedan tačan odgovor. U životu svakog čoveka ljubav se pokazuje onako kako taj neko veruje da se pokazuje.

ljubav se "kupuje" vremenom i pažnjom koje posvećujemo nekome

Ako neko veruje da „kad nekog volimo uvek mu ugađamo“, tada će taj neko situaciju u kojoj ne može da ugodi ili ispuni neku želju doživljavati sebe kao nekog ko ne voli.

Ako neko veruje da „kada nekog volim i kada neko voli mene, uvek se razumemo i u svemu slažemo“, svako nerazumevanje i neslaganje će protumačiti kao odsustvo ljubavi.

Kada neko veruje da „ako me neko voli nikada neće uraditi nešto što mi smeta“, svaki postupak druge osobe koji nije u skladu sa tim uverenjem protumačiće kao znak da ljubavi nema.

Ako neki deka veruje da ako voli svoju unuku, mora da joj kupi sve što ona poželi, on će podići kredit i kupiti joj sve što poželi. Jer za njega je to ljubav.

Pogrešna uverenja o ljubavi su napravila mnogo više štete u bliskim odnosima nego bilo koja „objektivna“ prepreka.

Ako verujete da kada nekog volite nikada nećete morati da kažete šta vam smeta, šta vam ne odgovara i šta ne želite, da nikada nećete biti u situaciji da odbijete zahtev voljene osobe, velika je verovatnoća da su bliski odnosi za vas opterećujući i iscrpljujući. Teško je biti opušten i autentičan ako i od sebe i od drugih očekujete nemoguće.

U tekstu Kako da od osobe koja se boji da kaže NE postanete osoba koja se slobodno zalaže za sebe i svoje potrebe  napisala sam da „uvek govoriti DA nije znak ljubavi i prihvatanja, to je znak da idemo linijom manjeg otpora.

Izraz naše ljubavi prema sebi je da iskažemo svoje mišljenje, želje, potrebe… a izraz naše ljubavi prema drugima je da im kažemo šta mislimo, želimo, osećamo…

Naša obaveza je da zaštitimo sebe i svoje granice, i neodgovorno je i prema sebi i prema drugima očekivati da neko drugi to radi umesto nas.”

Moj predlog je da se, kada vidite ovakvu ili sličnu poruku, setite- ako ne možete da kažete ne, postoje načini da se to nauči, ne morate da zapadate u dužničko ropstvo da biste pokazali ljubav onima koje volite.

Jedan od načina da to naučite je i online radionica Kako da zaštitim lične granice i ljubazno kažem NE. Bavićemo se otklanjanjem unutrašnjih prepreka da kažemo NE kao i načinima da to učinimo ljubazno i uz uvažavanje druge osobe. Više o radionici možete da pročitate ovde