Davno, ali baš davno - kad ova kriza nije bila ni u naznakama, u nekom novinskom tekstu tipa sudske hronike, pročitala sam tekst o tome kako se čovek na sudu branio povodom optužbe da je ukrao vrata ljudima koji su ih ostavili isped kuće dok su krečili.
- Misleo sam da su državna - vajkao se nesrećnik, a naša redakcija se orila od smeha dok smo kolektivno komentarisali olako "pozajmljivanje" onoga što se ne smatra ličnom imovinom. Ona se u to vreme ipak smatrala svetinjom.
Pa je tako bilo "normalno" da NEKI pri odlasku s posla ponesu koju rolnu toalet papira, načeti sapun iz toaleta, koju kovertu, uplatnicu,spajalice, papir za kucanje (kao zamenu za pek papir) i onaj visoki karo, pa i ostali kancelarijski materijal,pikslu ili šoljicu za kafu...
Sećam se, meni je beli zidni sat, koji mi je poslao neki poslovni prijatelj kao reprezentaciju, dakle novi, sa zida moje kancelarije, neko zamenio starim crnim satom iste firme, koji mu je očigledno stajao kod kuće. Mada smo naslućivali ko je u pitanju, nije se dao osetiti prozvanim, niti je crveneo dok smo komentarisali.
U firminom bifeu opstajale su samo načete, okrznute, oštećene šoljice za kafu. Svaka novonabavljena količina nestajala je brzinom munje, pa sam ja, lično, crvenela u svakoj prilici kada bi mi došao bilo koji gost. Kada sam, zbog sukoba sa urednicima koji su želeli da mislim njihovom glavom, prihvatila rukovodeće radno mesto u nekoj drugoj službi u istoj firmi,naložila sam najpre da se kupe dva kompleta istih šoljica i da ih kafe kuvarice drže pod ključem. Vadile su se samo kada su nam dolazile stranke i u nekim svečanim situacijama, kad smo svi bili na okupu i niko nije mogao da neprimećeno neku stavi u džep ili tašnu.
Onda su dolazila sve lošija vremena, sve do ovih, najgorih - kažu neki, ćuuuuuuti, tek dolazi gore, pa je moguće i da ljudi na buvljaku kupuju pregorele sijalice, kako bi ih u svojoj firmi podmetnuli umesto onih ispravnih, koje skidaju i nose kućama.
Što je najčudnije, ovakve informacije više nikoga i ne čude. Šta je sa onima koji pokradoše državu, pita se običan čovek, kojem nekako dođe i žao da jedino sitne ribe zaista zaglave, dok pored nas prolaze karavani krupnih krađa i prekrađa. Pa nekako i navijamo za malog čoveka, ako već ne u napretku i poštenju, ono u dovitljivosti da - preživi.
***
Možemo li da preživimo uz ovoliko naduvane račune za struju?
Baš u vreme kada je država počela da najavljuje razumljivije račune, iz kojih će nam biti jasnije šta to plaćamo i zašto plaćamo i... što plaćamo i kad ne trošimo, na sceni je sveopšta jadikovka građana zbog ekstra naduvanih računa za prošli mesec. U kojem su neki bili odsutni, neki štedljiviji nego prošlog meseca, a svi zajedno uprtih prstiju u Elektodisribuciju koja im je, gle čuda, razrezala 30 odsto veće račune, jer je, navodno, za toliko porasla potrošnja.
Meni i dalje nije jasno zašto plaćam preko 500 dinara za potrošnju električne energije, iako je na tom računu svako stanje nula!!!
***
-Za vreme prethodne vlasti, dok su se svi slizavali sa tada vodećom strankom i onima koje nam je ona upućivala za rukovodioce, nas nekoliko smo bili izopšteni iz svega. Naravno, bili smo opozicija. Imali smo najniže plate i sve ostale prinadležnosti koje proističu iz radnog statusa, dok su paralelno s partijskim stažom napredovali čak i neki koje smo, po znanju i sposobnostima, u zubima mogli da nosimo - priča mi prijateljica, zaposlena u jednom javnom preduzeću - Onda dođoše "naši", kad ono, mi smo opet opozicija. Svi ostali se brže-bolje prešaltaše, pa postadoše podobni i od koristi i novima. Jednom naučeno ulizištvo, isplati se svagda. I izgleda najviše se ceni, od svih preporuka, bez obzira na to ko je na vlasti.
***
I baš zbog toga što je glavna odrednica današnjeg statusa partijska pripadnost, a ne istinski kvalitet, ne znanje, stručnost, obrazovanje, jedan moj sugrađanin se odrekao svoje diplome!!!
" Ideja ovog magistra bila je da svojim činom podigne svest kod mladih ljudi i ukaže na veliki problem stranačkog zapošljavanja, koji se poslednjih meseci intenzivirao u Nišu.
- Misleo sam da su državna - vajkao se nesrećnik, a naša redakcija se orila od smeha dok smo kolektivno komentarisali olako "pozajmljivanje" onoga što se ne smatra ličnom imovinom. Ona se u to vreme ipak smatrala svetinjom.
Pa je tako bilo "normalno" da NEKI pri odlasku s posla ponesu koju rolnu toalet papira, načeti sapun iz toaleta, koju kovertu, uplatnicu,spajalice, papir za kucanje (kao zamenu za pek papir) i onaj visoki karo, pa i ostali kancelarijski materijal,pikslu ili šoljicu za kafu...
Sećam se, meni je beli zidni sat, koji mi je poslao neki poslovni prijatelj kao reprezentaciju, dakle novi, sa zida moje kancelarije, neko zamenio starim crnim satom iste firme, koji mu je očigledno stajao kod kuće. Mada smo naslućivali ko je u pitanju, nije se dao osetiti prozvanim, niti je crveneo dok smo komentarisali.
U firminom bifeu opstajale su samo načete, okrznute, oštećene šoljice za kafu. Svaka novonabavljena količina nestajala je brzinom munje, pa sam ja, lično, crvenela u svakoj prilici kada bi mi došao bilo koji gost. Kada sam, zbog sukoba sa urednicima koji su želeli da mislim njihovom glavom, prihvatila rukovodeće radno mesto u nekoj drugoj službi u istoj firmi,naložila sam najpre da se kupe dva kompleta istih šoljica i da ih kafe kuvarice drže pod ključem. Vadile su se samo kada su nam dolazile stranke i u nekim svečanim situacijama, kad smo svi bili na okupu i niko nije mogao da neprimećeno neku stavi u džep ili tašnu.
Onda su dolazila sve lošija vremena, sve do ovih, najgorih - kažu neki, ćuuuuuuti, tek dolazi gore, pa je moguće i da ljudi na buvljaku kupuju pregorele sijalice, kako bi ih u svojoj firmi podmetnuli umesto onih ispravnih, koje skidaju i nose kućama.
Što je najčudnije, ovakve informacije više nikoga i ne čude. Šta je sa onima koji pokradoše državu, pita se običan čovek, kojem nekako dođe i žao da jedino sitne ribe zaista zaglave, dok pored nas prolaze karavani krupnih krađa i prekrađa. Pa nekako i navijamo za malog čoveka, ako već ne u napretku i poštenju, ono u dovitljivosti da - preživi.
***
Možemo li da preživimo uz ovoliko naduvane račune za struju?
Baš u vreme kada je država počela da najavljuje razumljivije račune, iz kojih će nam biti jasnije šta to plaćamo i zašto plaćamo i... što plaćamo i kad ne trošimo, na sceni je sveopšta jadikovka građana zbog ekstra naduvanih računa za prošli mesec. U kojem su neki bili odsutni, neki štedljiviji nego prošlog meseca, a svi zajedno uprtih prstiju u Elektodisribuciju koja im je, gle čuda, razrezala 30 odsto veće račune, jer je, navodno, za toliko porasla potrošnja.
Meni i dalje nije jasno zašto plaćam preko 500 dinara za potrošnju električne energije, iako je na tom računu svako stanje nula!!!
***
-Za vreme prethodne vlasti, dok su se svi slizavali sa tada vodećom strankom i onima koje nam je ona upućivala za rukovodioce, nas nekoliko smo bili izopšteni iz svega. Naravno, bili smo opozicija. Imali smo najniže plate i sve ostale prinadležnosti koje proističu iz radnog statusa, dok su paralelno s partijskim stažom napredovali čak i neki koje smo, po znanju i sposobnostima, u zubima mogli da nosimo - priča mi prijateljica, zaposlena u jednom javnom preduzeću - Onda dođoše "naši", kad ono, mi smo opet opozicija. Svi ostali se brže-bolje prešaltaše, pa postadoše podobni i od koristi i novima. Jednom naučeno ulizištvo, isplati se svagda. I izgleda najviše se ceni, od svih preporuka, bez obzira na to ko je na vlasti.
***
I baš zbog toga što je glavna odrednica današnjeg statusa partijska pripadnost, a ne istinski kvalitet, ne znanje, stručnost, obrazovanje, jedan moj sugrađanin se odrekao svoje diplome!!!
" Ideja ovog magistra bila je da svojim činom podigne svest kod mladih ljudi i ukaže na veliki problem stranačkog zapošljavanja, koji se poslednjih meseci intenzivirao u Nišu.
- Mora nešto da se preduzme po pitanju departizacije ili nam nema spasa - rekao je Đurić."
Da li očekujete da će biti nekog odjeka ovog njegovog poteza , osim što je odjeknuo među onima koji ga podržavaju?
Ako mene neko pita, ja ne verujem.
A sve sam manje pesimista, časna reč. Mislim, toliko sam realna, da čak i kada sam pesimistična, to zvuči kao ublaženi optimizam.
Mislim da od pojedinačnih gestova nema ništa. Znaš kako ljudi tumače, svakojako.
ОдговориИзбришиOdrekao se diplome, se može na mnogo zlobnih načina komentarisati, ali uvek je to lični čin.
No, nema ništa ni od masovnih akcija, neće ljudi, svak se svojom mukom zabavio, pa ćuti da ga ne snađe gore.
Šta misliš, koliko je ljudi zatvorilo račun u onoj banci koja je otpustila trudnicu? Niko, draga moja, niko.
Jer, ovi u manjini što imaju pare, neće, briga njih za tamo neku trudnicu, misle da će im sijati do zore.
A ostali, imaju minuse, čekove bez pokrića, da bi zatvorili račun treba da to sve plate, to je razlog što ni ja ne mogu da promenim banku, smučio mi se njihov bezobrazluk, htela bih malo da promenim način bezobrazluka, jer su svi, manje više isti.
Struja, ne pitaj sestro mila, što više štedimo, sve veći računi, a mi se na struju ne grejemo, to posebno plaćamo. i nema tolerisanja, jednom zakasnismo nekoliko dana, mislim da sam pisala, pa smo platili, a sutradan stigla ranije poslata opomena pred isključenje. Mene bi bilo sramota da mi isključe, zato prvo računi.
Ovo komotno može da bude kompletan post. Kome ja ništa nemam da dodam. Nažalost, sve si u pravu.
ИзбришиNema nam pomoći bilo kako da okrenemo. Račun moramo platiti, posle se žaliti i šta bude?! Pojeo vuk magarca, vrana vrani oči ne vadi....ima tu još narodnih umotvorina koje oslikavaju ovo stanje.
ОдговориИзбришиJa još uvek čekam račun jer je naš poštar jedan veliki zabušant, nosi tek oko 20-tog u mesecu i nekoliko puta sam već morala da u MTS-u tražim račun da ne bih kasnila s uplatama za telefon. Rekli mi da se žalim u Pošti, i sad baš ozbiljno o tome razmišljam :)
Samo da znaš - svi oni dobiju račune u isto vreme. Međutim, rasporede ih tako da se što manje šetkaju, odnosno odrede u koliko ulica svrate danas, u koliko sutra i tako... kad im s ećefne, donesu.
ИзбришиPosebnu pažnju mi je privuklo stranačko zapošljavanje, pa bih htela o tome par reči da kažem. Istina je da se zapošljava po stranačkoj liniji. Ali to nekako kao da je Srbima u srž ušlo i nikako ne mogu da ga se reše, pa čak i sindikati počinju na stranke da podsećaju. Ono što se dešava je da često opozicija kuka na stranačko zapošljavanje dok ne dođe na vlast. A najgore je onim nesretnim ljudima koji neće u stanku. Ma koliko sposobni bili, oni su uvek opozicija, jer vlada bipolarni principa "ili si sa mnom ili protiv mene".
ОдговориИзбришиProblem je što je treća grupa, čini mi se, brojčano slaba. Oni koji kukaju uglavnom čekaju da njihovi dođu na vlast, čast izuzecima, i čast svim sposobnim ljudima koji savesno rade svoj posao, bili deo neke stranke ili ne. Problem je što ako par ljudi na vrhu i ima volju da nešto promeni, teško je kad su okruženi onima koji ne bi ništa menjali i koje ne zanima, i tako bude u svakoj vlasti, i oni koji bi menjali teško dolaze do izražaja. Mislim da i mediji u tome imaju ulogu jer umeju da potpale javnost čak i protiv nečega što bi im moglo koristiti. Džabe oni koji hoće promene u vrhu, kad na čelu opšina po Srbiji sede redom oni kojima stari sistem odgovara, i tako godinama, a ne mogu sve da ih poizbacaju iz stranke.
Ono što se mora promeniti je stav. Kada bi se svi usprotivili partijskom zapošljavanju, njega ne bi bilo. Ali kako kad niko neće da radi na svoju štetu? Možda tako što će se okupiti svi najsposobniji ma kojoj partiji pripadali ili ne pripadali i reći "dosta više". Ne znam da li je to uopšte moguće, ali dok se svest ne promeni, nema promena ni u državi.
Smem da se kladim u sve što imam da na svakog stranački zaposlenog, stranačkog direktora itd postoji bar troje kvalitetnijih, sposobnijih, pametnijih , poštenijih, boljih... nečlanova. No, budući da odavno živimo u vremenu "kad pametan zaćuti itd", jasno nam je zašto je kako je. I tako će biti još dugo, dugo...nažalost.
ОдговориИзбришиMi smo u velikom problemu, ceo sistem je u haosu. Sve se svodi na volju pojedinca. Nije da se niko ne trudi, uglavnom se mladi ljudi okupljaju volontiraju, makar da im grad bude lep i čist ali sve to padne u vodu kada nekoliko kretena polomi sve što su oni pravili. EPS je svestan da smo mi zavisni, da ne možemo bez njegove ,,robe" i zato se ponaša kako se ponaša.
ОдговориИзбришиNažalost, moram da se složim sa tobom.
ОдговориИзбришиja napisala cijeli komentar i onda ga izgubila :-((((
ОдговориИзбришиponovit ću: bravo negoslava, to se zove odlipno pisanje i univerzalna tema.
Da sam ja pisala o Hrv., napisala bih isto ovo:
Za vreme prethodne vlasti, dok su se svi slizavali sa tada vodećom strankom i onima koje nam je ona upućivala za rukovodioce, nas nekoliko smo bili izopšteni iz svega. Naravno, bili smo opozicija. Imali smo najniže plate i sve ostale prinadležnosti koje proističu iz radnog statusa, dok su paralelno s partijskim stažom napredovali čak i neki koje smo, po znanju i sposobnostima, u zubima mogli da nosimo - priča mi prijateljica, zaposlena u jednom javnom preduzeću - Onda dođoše "naši", kad ono, mi smo opet opozicija. Svi ostali se brže-bolje prešaltaše, pa postadoše podobni i od koristi i novima. Jednom naučeno ulizištvo, isplati se svagda. I izgleda najviše se ceni, od svih preporuka, bez obzira na to ko je na vlasti.
A onaj mladić koji se odrekao diplome - ne ja ne mislim da je uzalud, tako treba, ija bih, nrp. odbila nagradu Kiklop, p....ju od nagrade, kad bi mi je i dali!
Dakle, i pored toga što smo jedni drugima postali inostranstvo, sve je isto. Baš mi je žao.
ОдговориИзбриши