Šta očekujete od drugih - uvod u školu zdravog života Aleksandre Sekulić

Težite li idealnom miru sa sobom i svojom okolinom? Onda prestanite da bilo šta očekujete od bilo koga, prihvatite odgovornost samo za svoje postupke, a drugima činite u onoj meri u kojoj smatrate da zaslužuju bez zadrške!! 


     Već drugi mesec pohađam školu  u kojoj na zdravlje gledamo na jedan drugačiji, sveobuhvatan način, a  koju na Webineru , pod naslovom "Zdravi zajedno", drži Aleksandra Sekulić, nutricionista-dujetetičar. To, što ona živi u Abu Dabiju, a pratioci Škole su iz Srbije i SAD, za ovo naše onlajn druženje nije nikakva smetnja, već znači  kvalitet više. Jer, svaki put saznamo i nešto što inače ne bismo, da smo iz iste sredine.



     Tokom ovih  nedeljnih net sastanaka,  koji su za nas u Srbiji rano pre podne, za našu "učiteljicu" podne, a one s američke strane teraju da se bude usred noći,obradili smo niz tema iz života i oko njega. O svemu tome,za dve nedelje,  kada se završi ova školica kako sam je  interno nazvala,u dogovoru sa Aleksandrom i ostalim učesnicama, na ovom blogu priredićemo seriju tekstova, koje unapred preporučujem vašoj pažnji. Jer sam i sama zadivljena pričom o svim onim segmentima koji čine naš život, o načinima kojima ga možemo popraviti, unaprediti, olakšati...





     U tom cilju je i ovaj post ,odnosno njegova tema- ljudi iz naše okoline i naša očekivanja od njih, ne samo kao iznošenje stavova polaznika naše školice, već i kao poziv svima koji pročitaju ove redove, da kažu svoje mišljenje.

      Priznajem, u godinama sam  kada bi se očekivalo da je čovek kompletno formiran i da su njegovi stavovi takvi kakvi su i da se tu ne može mnogo menjati, ali je mene  druženje sa osobama malkice drugačijeg stava i ugla gledanja, životnog iskustva, pogleda na svet ili neke njegove delove, navelo na samopreispitivanje . Teme iz korpusa ličnog razvoja savladavamo, očito, tokom čitavog života, a u tom smislu ima puno toga što možemo naučiti i od ljudi mnogo  mlađih od nas. Meni lično,  sve ovo je pomoglo da prevaziđem neke skoro zacementirane stavove zbog kojih sam se, najblaže rečeno, loše osećala.

     Dakle, dok čitate nastavak teksta, molim vas da razmislite malo i o sopstvenim stavovima na ovu temu i da ih, ako vam nije teško, pribeležite u komentaru. Unapred zahvaljujem.

     Da li i kakva i kolika očekivanja imate od ljudi iz svoje okoline?




     Da li dajete i činite bezrezervno bez apsolutno ikakvih očekivanja? Ili očekujete makar nešto - bar da vas saslušaju kad vam je teško,  kontrauslugu, sitnu ali bitnu,  kada zamolite za nju ili da oni sami vide da vam je i kada vam je  potrebna i da vam je pruže, malo hvala i pokazivanje da su svesni toga što im činite i dajete ili večitu zahvalnost, odanost i naklonost?

     Odmah da kažem (a na ovaj zaključak me je navela tek debela rekapitulacija mojih dosadašnjih iskustava) - najgore sam u životu prošla sam sa ljudima kojima sam najviše činila. Zbog nekih postupaka se i dan danas kajem, neka iskustva me jako skupo koštaju, a negde su u pitanju samo sitnice.  Tek, ispade da je tačno ono što sam davno pročitala, samo se ne sećam koga ću parafrazirati - kada nekome činite, on vam je jedno vreme jako zahvalan i strašno poštuje to što prima, dobija na ovaj ili onaj način. No, kako vreme protiče, a on sve više shvata kako postaje zavisan od vaše pomoći i vašeg činjenja,  najpre počinje da vas ne podnosi, da vas prezire i odatle nije daleko vreme kada će početi da vas mrzi. Na svu sreću, bar zabijanje noža u leđa, takođe svojstveno ovim situacijama, nisam doživela.

     I nije ti neka pomoć, ako očekuješ nešto zauzvrat, reći će neko.

     A za mene je bilo normalno da očekujem. Priznajem, očekivala sam. Ali ne ni zahvalnost, ni poštovanje veće od onog koje i inače zaslužujem. Ni uzvraćanje, na bilo koji način.
     Jedino što sam  očekivala od onoga kome nešto učinim, jeste da ispoštuje ono što smo se tom prilikom dogovorili. Ako smo se bilo šta dogovorili.

     Znate ono, ako nekome pozajmite putnu torbu ili punjač akumulatora, da vam ih vrati u dogovoreno vreme i u ispravnom stanju?!
     Ako ste mu pozajmili pare, a on rekao da će ih vratiti za nedelju, mesec ili godinu dana, da se tačno tada i pojavi sa sve parama, a ne da se uopšte ne javi ili dođe praznih ruku i sa beskrajnom zbirkom razloga zbog kojih nije u stanju da ispuni dogovoreno, od koje vas dodatno zaboli glava!
     Ako je dobio pare kada mu je bilo urgentno,kada je bio očajan i kada niko na celom svetu nije hteo da mu ih da,  pa ste se još  dogovorili da vam umesto njih uzvrati izradom nečega što ume da radi (čime mu u stvari dodatno olakšavate, odnosno mislite da mu pomažete, jer će, zaboga, na taj način samo prodati svoju uslugu, umeće, znanje) - onda očekujete da posle njegovog klimanja glavom kada vam zatreba dogovorena usluga, to i ispoštuje! Da odradi unapred naplaćeno. Svejedno da li je u pitanju frizer, slikar, krojač, moler...
     Ako ste mu ustupili vikendicu za letovanje pod uslovom da za sobom samo počisti i opere i sve ostavi onako kako ga je sačekalo, da ne ostavi krš i lom i ogromnu fleku od prosipanog jogurta nasred sobe (verujte, desilo se jednom mom kolegi), nego da proveri svaki deo korišćenog prostora i okrene ključ u bravi tek kada se uverio da sve blista !! I ne mora da vam kaže hvala, ali da vam zajedno s ključem preda i mini frižider, za koji ste mu rekli da mu ga ostavljate jedino ukoliko prihvata da vam ga u povratku poveze, inače biste ga sami oterali pri odlasku.

    ***
     I mogla bih ja ovako beskrajno da nižem iskustva, i svoja i tuđa, o tome kako NEKI ljudi izigravaju dogovore, ma koliko bili precizni. Na stranu to,što posle nekoliko takvih razočarenja izgubite poverenje u skoro  SVE ljude i što posle kažete  "ne" nekome ko nije takav  i ko to zaista ne zaslužuje i ko vas sigurno neće razočarati.
      Dovoljna za vaše loše raspoloženje i osećanje izigranosti, izneverenosti, pa i povređenosti, jeste i sama spoznaja  činjenice da ste se (možda  opet ili opet na kvadrat) prevarili, da vam je lepo govorila baba kako ne zaslužuje svako ko pada da ga dižete jer mu je možda  mesto zaista tu gde jeste, a vi niste hteli da je slušate, da su ljudi neverovatni u svojoj dvoličnosti, u očajanju i blagodarnosti koju iskazuju pri padu i prkosu i nezahvalnosti kada počinju, ma i uz vašu pomoć, da se dižu.

***
     I sada dolazimo do one životne lekcije, odnosno niza lekcija  za mene vrlo važnih, koje sam čula u ovoj školici i koje ću još dugo raščlanjivati ( ne može onaj cement tako brzo da se razbije u paramparčad)

- ako spadate u osobe koje poštuju datu reč,vi znate da ćete svoju reč i održati, ali to ne znači da će sve osobe oko vas držati svoju reč, da će svoje obaveze poštovati onako kako činite vi

- dakle, davati se jedino ima smisla ako se dajete bez očekivanja , u suprotnom su neminovna razočarenja

- nastavite da dajete, da budete dobri i prema sebi i prema drugima i vratiće vam se, često ne otuda gde ste davali, nego s neke druge strane, odakle ste najmanje očekivali, jer, kako delamo, tako će nam se i vratiti

- jer, ljudi oko nas su naš lični izbor, pa smo sami zaslužni i za sve ono što doživimo od njih

- pri tome, oprostite sebi na tome što ste imali pogrešnu pretpostavku

- sve što nam se dešava , desi se da bismo naučili neke lekcije za budućnost

    Ja bih ovde dodala i nešto što sam čula negde drugde - i onda kada dajete, neka to bude onoliko koliko ste u stanju da oprostite. Pa ako vas iznenadi vraćanjem, ok, ako ne- ionako ste već unapred oprostili.



Tako, valjda, na još jedan način uspostavljamo kontrolu nad vlastim životom, ne dozvoljavajući drugima da nas povrede.

     Vašoj pažnji, na kraju, preporučujem i ovaj tekst, o čijem objavljivanju mi je stigla informacija taman kad sam se spremala da objavim ovu svoju priču.

     Fotografije sam pozajmila s Fejsbuka, zahvaljujem Nebojši Raković


Milan Ilic дели ово 

пре 1 године  -  Дели се јавно
 
 
 · 
Одговори
 
Da, sve su to varijacije na istu temu. I čini dobro, kako god...
 
Мислим да се треба држати следећег принципа. Треба имати једног, два пријатеља на које се можете ослонити у сваком смислу, а и они на нас. Према осталима треба имати онај познати принцип: "Чини добро, не кај се. Чини зло, надај се."
 
Savršen tekst, kao i uvek. Žao mi je što nisam imala vremena ranije da ga pročitam. Sada mogu da se složim sa većinom komentara. Dodajem da uglavnom nemam nikakva očekivanja od ljudi kojima nešto dajem ili pomognem, tako je već dugo kod mene. Po nekad se malo razočaram u ljude koji su mi posebno bliski, ali nikada u vezi davanja, više kad je u pitanju razumevanje, pažnja, ali vrlo brzo se uspostavi ravnoteža sa ljudima od kojih nisam ništa očekivala. Kad dajem, dajem sebe radi i radi svog zadovoljstva, i nikada se nisam pokajala kad sam nešto dala. Od svake osobe koje se nađe na našem putu ćemo nešto naučiti, samim tim smo dobili nešto za uzvrat, podsvesno je to obično baš ono što smo i tražili.
Прочитајте више
 
Ja još nisam počela, ali treniram- teoretski.
 
И мени су се дешавале невероватне ствари у вези позајмљивања. Просто да човек не поверује. Мислим да сте потпуно у праву када сте променили систем "рада". Не пример, ја више алат уопште не позајмљујем, ни под тачком разно.
 
Vidite, lično sam doživela da ni to, što je pozajmljeno i čije je vraćanje dogovoreno, na kraju ne bude vraćeno. I ne samo ja, nego toliko ljudi koje znam. Upravo zato, ja sam odlučila da se ponašam drugačije nego do sada - s jedne strane, budući da su se ljudi izbezobrazili i da ovo što ste vi tako lepo objasnili ipak ne poštuju i ne ispunjavaju, jedini način da sačuvate sebe od nerviranja jeste da date samo ono čega ste spremni da se odreknete. Pa, ako vrati pozajmljeno, u redu, a ako ne vrati, i to ste imali u vidu. E sad, u takvim okolnostima dobro ću razmisliti o tome šta i koliko pozajmljujem. I da li uopšte nešto pozajmljujem. Odnosno, onima koji nisu vratili ni sve do sada pozajmljeno, jasno ću dati do znanja da više ne računaju na mene. Povrenja imam samo u one koji su do sad bili korektni - dok ne počnu da se ponašaju drugacije.
Прикажи мање
 
Мислим да су примери погрешни. Када се позајмљује нешто (ауто, пуњач, паре, викендица,...) користи се реч "позајмљивати". То аутоматски значи да треба да се врати. Коректност враћања говори о особи којој смо позајмили. Ту нема шта да се очекује. Сасвим је нормално да се врати оно што је позајмљено. Ваљда сам био довољно јасан. Чинити добро у смислу изреке "Чини добро - не кај се, чини зло - надај се." не подразумева позајмљивање. Ту не треба очекивати да се врати. Дакле ту се ради о бесповратној помоћи као што је поклањање новца или чега другог, помагање у неком послу итд.
Прикажи мање
 
I još jedan komentar koji nije "prošao" kroz bloger - Aleksandar Nikolić "Samo davanje bez ikakvog očekivanja je pravo davanje. Sve ostalo je manje-više "trgovina" u kojoj nekada prođemo bolje, nekada lošije..." hvala
 
Zato sam te i linkovala. Hvala ti, a nastavak sledi za dve nedelje, kad diplomiramo.
 
E, lepo smo se podudarile! :) Sjajan tekst, Nego, poruke i pouke su više nego jasne, pa ko želi da ih usvoji... S nestrpljenjem iščekujem nastavak!
 
Divan stih iz Biblije kaže: baci hleb svoj povrh vode, jer ćeš ga naći posle mnogo vremena
 
Divno zakruženje ove priče, koja je potekla od tebe.
 
Ja ću biti kratka, uz opasku da sam i ja prošla put razočarenja, ali da odavno doživljavam stvari kao Tijana. Pridržavam se ovog pravila koje si navela: "dakle, davati se jedino ima smisla ako se dajete bez očekivanja , u suprotnom su neminovna razočarenja"
 
Hvala. Dakle, nikad nije kasno, pa ni za nas.
 
Merima Simovljevic Aranitovic Ovako - ako onaj tvoj blog opet ne prihvati moj komentar ja ga lepim i ovde Draga Negoslava, došla sam do jednog zaključka - psihoterapija, popularna psihologija, razni alternativni pravci zasnivaju se na istim principima. Jako davno (pre skoro 20 godina) kada sam čitala knjige Mila Ninkova bioenergetičara iz Novog Sada, bila sam odušeljena postavkama - jednostavnim - principima življenja. Posle sam to odslušala na REBT radionicama, pa čitajući Lujzu Hej, pa učeći u svojoj školici i sada vidim da se i ova tvoja divna škola bazira na istim principima. Raduje me što se organizuju ovakvi seminari, što sve više ljudi otkriva ideje samoprihvatanja, samovrednovanja i što je najvažnije - naučiti opraštati - prvo sebi, ili oprostiti sebi zbog nerealnih očekivanja od drugih. Divan tekst. Čekam nastavke...
Прочитајте више
 
Ne znam šta je važnije, samoprihvatanje, samovrednovanje ili prestanak očekivanja - tek, sve kao celina jako je vredno za snalaženje u svetu u kojem često verujemo na lepe oči i dobro složenu priču, bez zadiranja u suštinu. hvala, Merima draga.
 
Zavidim ti - ti si već na pragu života naučila ono za šta je meni trebalo pethodno puno razočarenja.I ne krijem, ne tako malo ogorčenja koje sam doživela zbog toga što sam uvek razmišljala - kako bih se ja ponašala i kako s einače ponašam kada mi neko učini uslugu. No, ispada da nisu u krivu ti koje te iznevere, prevare, slažu, povrede, već si kriv sam što si im to dozvolio.
 
Slažem se sa navedenim. Sebe već duže vreme privikavam tome da ne očekujem mnogo od drugih (recimo ako nešto pozajmim nekome, da to u roku bude vraćeno, ili da neki dogovor bude ispoštovan tačno onako kako je i dogovoreno), sem ukoliko se radi o ljudima kojima sam već učinila neku uslugu, a oni su ispoštovali dogovoreno i tada. U tom slučaju sam spremna i više da pomognem. Ljudim pomažem ukoliko meni ne predstavlja problem da nešto dam ili uradim, jer smatram da ne treba pomagati drugima na svoju štetu - tako se razvija ogorčenost, naročito kad pomoć nije uzvraćena. Koliko ću nekome pomoći zavisi dosta od toga koliko ga poznajem - poštenima sam spremna da pomognem čak i ukoliko moram da se baš potrudim za to, kao i svojim dokazanim prijateljima.

Follow by Email