Premijera fotografija građanske Srbije s početka prošlog veka - Surdulica i njeni ljudi

   
     Današnja funkcija Božićnog  položajnika kod Popovića   bila je i prilika da prikupim materijal za odavno planirani tekst o muškoj grani ove porodice, u kojoj se u pet poslednjih generacija smenjuju samo dva imena za prvo muško dete - Milutin i Božidar.
     U stvari, za sve je glavni krivac Božidarova baka Danica, rođena Anđelković, koja je završila tadašnju domaćičku školu, ali je bila strastveni fotograf. Zahvaljujući njoj Božidar u svom surduličkom domu (sada živi u Nišu) poseduje veliku kutiju punu fotografija-negativa na staklu, koje su sjajna istorijska građa juga Srbije s početka onog veka. Te fotografija do sada nisu nigde objavljivane, pa sam predložila Božidaru da je u dogledno vreme "spakujemo" u knjigu.
     Njen najstariji rođeni brat, inače,    bio je vojni  ataše u ambasadi u Londonu, gde se oženio Lujzom i doveo je u Beograd. Njoj se Beograd nije dopao, izabrala je Surdulicu i tu živela dve godine dok je on službovao u prestonici, što ih je na kraju razdvojilo i ona se vratila u Englesku.



     Najmlađi brat, Nemanja, bio je vojni pilot i živeo je 93 godine, a srednji brat Aleksandar bio je viceguverner Narodne banke kraljevine Jugoslavije do 1932. godine, kada ga je zgazio tramvaj na Slaviji, tako reći ispred kuće - živeo je  u Kursulinoj ulici.
 

     Nisu sve fotografije koje slede iz baka Ljubičih ruku, ali su sve jako zanimljive i prenose duh Srbije toga doba.


     Deda Božidar, prvi s leva, u odelu i s kapom od tvida - oduvek je voleo da tera modu, bio je pican, kaže njegov unuk,  što je i mogao zahvaljujući poreklu iz dobrostojeće porodice. Čitav život je bio gospodin, u crnom odelu u obavezno s kravatom.






 Kao oficir kraljevske vojske, penzionisan je posle ubistva kralja Aleksandra, 1934. godine. Zatim je otvorio knjigoveznicu, štampariju i knjižaru. Štampao je knjige i  sveske za krasnopis. Držao je i stovarište građevinskog materijala i poljoprivrednih mašina. Doneo je u Surdulicu mašinu na konjski pogon, za košenje i vezivanje snopova žita.

 Veridbena fotografija Ljubice i Božidara. Obratite pažnju na njen stajling - 1925. godine.

Danica se udala s 35 godina i do 42. je izrodila tri sina. Umrla je u 87. godini, tri meseca pre Božidara.




 Venča(l)na fotografija iz iste godine. Stajling!
Pravo sa  venčanja, mladenci su otišli na svadbeni put u Beč. Doduše, mladoženja je tu priliku iskoristio i za nabavku robe, ali, Beč je ipak Beč.

Pozivnica za njihovo venčanje izgleda ovako




     Prva s desna je Danica, ispred nje je sin Slobodan, do nje suprug Božidar, pa  njena rođena sestra Krunica sa suprugom, koji nosi leptir mašnu. Krunica je bila prva žena učitelj Masuričkog sreza u selu Suvojnica . Masurica je, inače, tada  bila središte sreza, kao prvo selo koje je imalo vodovodno-kanalizacionu infrastrukturu tridesetih godina prošlog veka. Tada je Surdulica bila samo naselje pored Masurice, odnosno varošica. Danas je Masurica selo, s jedva dve hiljade žitelja,  a Surdulica gradić, u kojem živi oko 6000 ljudi.
Jedini je srpski grad o kojem nema podataka po popisu iz 2011. godine?!


 Božidar sa sinom Slobodanom tridesetih godina prošlog veka, u Vrnjačkoj Banji, gde je Slobodan često vođen na oporavak, a porodica je tamo letovala.


Udruženje surduličkih zanatlija.Drugi s desna u prvom redu je deda Božidar.


 Dve fotografije Daničine, rađene kao razglednice  - sokolski slet, 1924. godine, povodom otvaranja spomen kosturnice u Surdulici, na dočeku kralja Aleksandra koji je i  otvorio,  i surdulički Sanatorijum za grudne bolesti.

     I na kraju, poslednje generacije Popovića - Milutin, dipl inženjer arhitekture, usrećio bi se neko da ga zaposli, al za svaki slučaj uči nemački, Božidar i Ljubinka ( o njenoj vlasotinačkoj familiji tek sledi pisanje), oboje dipl ekonomisti i Milena, koja će uskoro postati bratovljeva koleginica - mnogo se prolepšala u poslednje vreme.




Svaka čast za tekst. Samo jedna ispravka Kralj Aleksandar I na osvećenje Kosturnice u Surdulici je bio 1924. Ove godine je 90 godina od tog dogadjaja i očekujemo posetu unuka NJ. K. V. MOMČILOVIĆ DRAGAN

Hvala najlepše, moja je greška što nisam proverila podatak - ispraviću u tekstu ovu godinu, a komentar ostaje kao podsetnik na Vaš doprinos.

Tekst i fotografije su savršeni...uvek me iznenadiš dobrim idejama. Želim silno da se to dvoje mladih ljudi zaposli.

hvala ti i u njihovo ime

Izuzetna priča sa odličnim fotografijama. Ja inače obožavam da slušam o Srbiji u vremenu koje je bilo herojsko u svakom pogledu. Inače i ja vučem korene istog kraja, tačnije sa Vlasine. :)

Изузетно Н. Чланак-освежење! ПС: Позивница за венчање, нешто посебно... Христос се роди!

Hvala, S, Vaistinu se rodi! Oko te pozivnice sam se najviše namučila, jer nije htela da se otvori, ali sam se zainatila da je postavim, baš iz tih razloga. Srdačan pozdrav

Follow by Email