Negoslava's: Kad slikar čuči u detetu, a rascveta se u ženi

Ponekad čitavo vreme ovoga sveta nije dovoljno da vidite ono što zatim, kada se kockice slože, sagledate u punom sjaju za samo jedan minut. To mi se upravo dogodilo pre jedno sat vremena, kada je Tatjana Petrović na svoj Fejsbuk profil stavila ovu fotografiju

uz sledeće objašnjenje
Prodam sliku i izgubim je na putu do poste...uradim drugu...mislim da je ova neverovatno bolja...

I posle ponovnog upoznavanja sa virtuelnim likom koji je odnedavno na spisku mojih FB prijatelja, zamolih je za dozvolu da je upoznam sa vama. Zaslužujete to.

Ko je Tatjana Petrović, u čijoj su se genetici pomešale krv jednog Rusa i jedne Banaćanke, jedne Vlahinje i jednog Ercova, rođena Jagodinka, sada Majdanpečanka,ne tako davno doseljena iz Novog Sada?

- Oduvek tragam za jednim delom sebe koje bi me cinilo celom,onim bicem koje je gotovo savrseno po Platonu.To bice ima dve glave cetiri ruke i cetiri noge.To bice je opreznije,moze duze da stoji i brze da radi...Zevs ga je po legendi odvojio gromom na dva dela da bi ga oslabio...Godinama radim za dvoje,stojim za dvoje,mislim za dvoje...i uvek mi je nedostajalo to nesto,taj drugi deo mene...trazila sam taj deo sebe u muskarcu,al od kad sam pocela da slikam osecam se potpuno...

Od kad slika i kada je otkrila da od slikanja može da se živi?

- Ni sama ne znam kad sam pronasla da ja to"dobro radim".Deda me je cuvao kao malu devojcicu , a mama uciteljica bi se vracala iz skole i uvek ga je grdila sto "laze"da sam ja crtala te crteze. Nije mu verovala (takve su uciteljice).U osnovnoj skoli sam bila Vukovac,al najbolje sam crtala.Moji radovi su uvek dobijali prva mesta od Trsica do Zajecara,al to je bilo "likovno",ko je na to obracao paznju, kad mi je geometrija isla najbolje.

E, kad sam htela da upisem likovnu akademiju,nisu me primili.Shvatila sam da se tamo upisuju ljudi sa debeeelom vezom.Ja sam imala strica vajara,al oni su smatrali da ja i nisam nesto talentovana.I tad sam resila da se zaposlim i da putujem i da zaboravim na slikanje...Sto i nije bilo lose par godina, a onda...onda su dosle teske,preteske godine...Onda kad sam dobila sina, puno smo crtali zajedno, nacrtala sam milion traktora,iznova i iznova...i onda me je nasla Anica (ili ja nju)...Anica je akademski slikar,pedagog i najbolja osoba koju sam ikad upoznala! Bila je to njena izlozba akvarela ,likovi nasih tadasnjih politicara...divno...onda je Anica ustanovila da ja umem da radim akvarele i terala me ,uporno me je terala da ih radim...pocela sam,al bilo je to tesko vreme...ove "cetiri ruke i cetiri noge i dve glave"su morale da nahrane dete...

Slucajno odlazim u Novi Sad i tamo pocnem privatan posao...Kad radis privatan posao,zaradjujes,al tu nema vremena za slikanje.Taj posao je polako propao.U mem da kazem da sam sama s Bogom i da on uvek odredi sta je najbolje za mene. Vratim se u Majdanpek i ... desi mi se "Raj".Po prici, Sveti Petar je dosao da vidi Pakao i tamo su svi sedeli za stolom punim hrane, sa kasikama koje su imale predugacke drske i nisu dosezale do usta.Tamo su svi umirali od gladi.Pred vratima Raja je bila ista situacija,isti sto, ista hrana, iste kasike,al tamo su svi bili raspolozeni i siti- naucili su da hrane jedni druge! Uz pomoc mojih prijatelja u "Raju",pocnem da slikam,da radim ono sto najbolje umem...odma sam slike stavila na net ,na sajtove za prodaju...i za fino cudo,odma su poceli da ih kupuju.Tu mi je puno pomogla moja sestra Neli.Majdanpecani su mi predlozili da odradim samostalnu izlozbu. I jesam, zvala se "April"-Basta zasejana semenom tuge.

Ove godine sam imala drugu samostalnu izlozbu pod nazivom" Kikandonska posla"po pripoveci Nusica, koju je pisao dok je ziveo u ovom"Raju",jer i ta pripovetka pocinje"...Kao pred Rajskim vratima..." . A sad je zima...ovde su zime ko u ruskoj bajci,pokusala sam da to docaram na mojim slikama...

Ide vreme poklona - Tatjanine slike, da obradujete one koji vole umetnost i lepotu, možete naručiti direktno od nje. Telefon za kontakt- 0641142242, a mail - tatjana.april@hotmail.rs