Intervju sa devojkom koja je javno opalila šamar vlasniku Pinka- Budućnost vidim ružičastije nego danas, za sve nas




-Jedna srpska novinarka danas je dospela u žižu interesovanja, usuđujem se da kažem i neskrivenog divljenja javnosti,posle obraćanja vlasniku imperije koja se širi i raste gotovo iz minuta u minut, zbog toga što ga je javno pitala kada će joj isplatiti zaostale plate.Uz podsećanje na poražavajuću činjenicu da njegovi uposlenici pozajmljuju novac ne samo da bi prehranili porodice, već i da bi uopšte mogli da dođu na posao, Milena Petković je, tako, javno opalila šamar čoveku koji je svoju imperiju postavio na temeljima julovskog udvorišta, kojeg se danas stidi i koje negira, a čije jahte, kvadrati stambenog i poslovnog prostora i ostala bahatost svedoče o dimenzijama njegovog bogatstva, njegovog čojstva i dostojanstva.
-Kako se oseća mlad čovek pun elana, snage, ideja, volje i znanja, kada s grčom odlazi u redakciju, u stvari na svoje radno mesto, na kojem ga čekaju bezizlazje i poraz - ovo sam želela da saznam od te devojke, koja se usudila, sama, na ono što desetine hiljada zaposlenih u ovoj zemlji ne smeju ni da pomisle. Ali, naravno, pre toga, da saznam i to ko je ona i zašto je ćutala, sve do danas.

- Ja sam Milena Petkovic, za mesec dana cu napuniti 28 godina. Na televiziji Pink pocela sam da radim 2009. godine, s' tim sto sam napravila pauzu od godinu dana. Pre televizije Pink radila sam na regionalnoj televiziji u Uzicu, ujedno i kao dopisnik Pinka i Foxa u to vreme. Dolazak u Beograd i mogucnost da dobijem posao na nacionalnoj televiziji je za mene u tom trenutku znacio poslovni uspeh i logican napredak u karijeri. Nisam zamisljala da ce jedan dan, u buducnosti, izgledati ovako. Kao ovaj danas.Zasto sam cutala? Zato sto sam ocekivala da ce stvari da se promene, prirodno. Istovremeno, u Srbiji se danas kuva kafa za komsiluk i rodbinu kada neko dobije posao "za stalno." Teska vremena, lake nade. Kao i vecina-sedi, radi, ocekuj. Cekaju deca kod kuce, neplaceni vrtici, ljute banke. Niko nije lud da daje otkaz. Niko nije lud da se buni. Niko nije lud.



KAKO JE RADITI, KAKO JE ŽIVETI BEZ PLATE

Koliko je teško shvatiti da se misao o poslovnom uspehu pretvara u tragiku koja se svodi na nemogućnost preživljavanja, dok se istovremeno posao radi kao da je sve u redu, jer, novinar, čak i neplaćen, nikada ne otaljava posao, zbog gledalaca kojima se obraća i koje uvažava jednako kao i sebe?

-Mlad covek je obucen u elan. Ne skida ga sa sebe, niti moze da izgubi ideju, posebno ukoliko uziva u onome sto radi. Ja nisam dozivljavala svoje radno mesto kao bezizlazje i poraz. U trenucima dok sam smisljala tekst za svoj novinarski prilog, razmisljala o montazi, ili o najboljem nacinu da pridjem svom sagovorniku-nisam razmisljala o stanju na svom bankovnom racunu. To dolazi tek kada se ode sa radnog mesta. Verovatno je rec o tome da nadjes sebe u onome sto radis. Takodje, jedini trenuci kada mi nije bilo lako jesu oni u kojima sam gledala svoje kolege koji nemaju moj elan. Jer nemaju moje godine. Jer imaju puno pravo da prvo razmisljaju o frizideru, pa tek onda o ideji za poslovni zadatak.
Možeš li da nam objasniš kako je to živeti i raditi bez plate?
- Buduci da sam odrastala devedesetih, pa sazrevala u tranziciji, a zaposlila se u kapitalizmu, hajde Vi meni pricajte o vremenima koja su bila laka. Stvarno su se kupovale farmerke u Trstu svakog vikenda? A novinar jeste uvek novinar. Osim kada trazi svoje plate javno, pa se nadje sa druge strane stolice. Covek je, ipak, uvek covek.
Verovatno znaš kako je tvojim kolegama kojima nema ko da pomogne, koji zaista žive samo od svoje plate - verujem da mnogo vas ipak pomaže neko, roditelji, brat, kum, baka...
--I roditelji i bake i braca i kumovi i drugovi. Oni koji zaista zive od svoje plate? Salimo se cesto-ko jos zivi od plate u Srbiji? Zivotare, zovimo stvari pravim imenom.Citiracu druga: "ne znam ni kako zivim, ni od cega zivim, ali zivim." Srbija, zemlja hiljadu mogucnosti.
Na šta se svodi život nekoga ko očekuje da mu roditelji plaćaju račune - jesi li sve to vreme dok nisi primala platu, imala snage i volje za izlaske, pozorište, za druženje, za putovanja
- Ako pitate moje roditelje-na nadu da ce dete moci da se snadje i uspeti da zivi od svog rada. Da ce, ipak, doci neka bolja vremena. Ako pitate mene-na ogromnu zahvalnost i podrsku. Ne gubim volju. Evo, zasto da ne...da nije bilo tog posla na Pinku ne bih videla mnoga mesta koje jesam. Car novinarskog posla, izmedju ostalog, jesu putovanja. Divna iskustva.

ŽIVOT OD UTORKA DO PETKA, OD PETKA DO UTORKA... I DO SLEDEĆEG PETKA ili- mnogi su se prepoznali u mojim rečenicama

Koliko živaca treba imati i koliko snage da se progutaju vesti o bogatstvu vlasnika firme u kojoj radiš, dok vama zakida na osnovnoj egzistenciji?
- Ne zelim da razmisljam o bogatstvu na taj nacin. U trenutku kada sam se osetila bespomocno reagovala sam kako sam reagovala. I moj potez je za neke glup. To me ne zanima. Zanima me da se borim za sebe. Svako ima pravo na to i bori se, ostvaruje svoje zelje, bogatstva, ciljeve-onako kako misli da treba. Mene opredeljuje to sto me opredeljuje. I da je moj poslodavac neko o cijem bogatstvu se mnogo manje spekulise u javnosti, ja bih se potpisala ispod redova u kojima trazim svoje zaostale zarade.

Da li je iko ikada smeo da se obrati Mitroviću ili njegovim ljudima, s pitanjem, kad ce plata i ako ih je bilo, sta se sa njima zatim dešavalo ?
-To zaista ne znam da Vam odgovorim. Da sam mislila da mogu da dodjem do svojih plata drugacije, verovatno bih probala. Poslednjih meseci ziveli smo od utorka do petka, pa novog utorka i sledeceg petka. To su bili dani kada sigurno mora da legne plata.
Da li ste imali hrabrosti , petlje, volje, da se obratite bilo kome za pomoć ? I kakav je tvoj status sada, mnogi već komentarišu da ti je otkaz jedina izvesnost?
-Evo, obratila sam se sada... nisam sigurna u vezi sa svojim statusom sada, kolege javljaju svasta se prica jos ne mogu da odgovorim na to pitanje, bila bih iznenadjena da ne dobijem otkaz. To je nesto u sta sam svesno usla.
Kakve su reakcije ljudi na ovo tvoje pismo, rekla si mi da si na Fejsbuku, na profilu Džejn Vrbovski, imala pre njega 100 prijatelja, a sada ih je preko 800? Na kakve reakcije je pismo naišlo u tvom okruženju? Čemu se nadaš?
-Da, ovo je profil na kome sam imala jako malo prijatelja, ali od danas su stvari drugacije. Da se ne lazemo, zelela sam da se za pismo cuje. Pomogli su mi kolege novinari, iz drugih redakcija, pre svega. Blogeri i twitterasi. Zatim je krenulo spontano. Smejala sam se danas koleginici koja je zvala da napravi tekst o svemu ovome. Mislim da su se mnogi prepoznalli u mojim recenicama. Mislim da ovo vreme nema heroje. Mnogo cutimo, mnogo se gusimo. Normalno je postalo nenormalno, odusevi nas lep gest, iskrena podrska. Ne bi smelo da bude tako. Ne bi smelo to da budu vesti. Neko ko se usudi! Pa sta? Strah zivotu kalja obraz cesto je jedna od najpreciznijih recenica koje je Njegos napisao. Najbolja je jedna druga: neka bude borba neprestana, neka bude sto biti ne moze. Pa zasto da ne? Hajde, neka bude sto biti ne moze. Buducnost vidim ruzicastiju nego sto je danas. Za sve nas.
Ћаскање је завршено



I na kraju, još jedno pismo - Maje Filipović, samohrane majke, takodje novinarke u imperiji u koj ima svega, samo ne plata za zaposlene
Neke kolege kazu da nije u redu da ih ostavim na cedilu; ipak, svi su na vreme obavesteni - i toliko obzira sam imala.. S druge strane, nije u redu da vise od tri godine placam kreditnu kamatu banci zbog dozvoljenog i nedozvoljenog minusa. Meni za moj rad ne placaju na vreme, a ja snosim troskove rada! I, da, "legao" je ostatak plate za juli mesec, a za one koji su izgubili kalendar, da podsetim - danas je 13.novembar. dakle, ja jos uvek imam minus na racunu, i jos uvek - ni dinara, znaci ni za prevoz. Imam porodicu, to je tacno. Ona je maloletna. Na celu situaciju reaguje otprilike ovako: mama, hoces mi kupiti cokoladno mleko i one kiflice sa semenkama, kad primis platu.. Mada bilo je i ovako: hoces mi kupiti onaj autobus kad dobijes platu; i ovako: kokice? Dobro, kad dobijes platu. Dete od 4,5 godine, naucilo je da mami poslodavac ne da platu - zamislite koliko puta sam morala da mu ponovim tu fazu - kad dobijem platu. I, jos: moji rodjaci, kako bi to pod normalnim okolnostima bilo, odnosno kako nas uce od malih nogu - blizi rodjaci - majka i otac izdrzavaju mene i mog sina. Mama ima 65, i srcani je bolesnik, a tata, 74 i dijabeticar. Mama je se zaduzila da bismo imali sta da jedemo. Verovatno bi se neki ekonomista bolje snasao od nas, u nasoj situaciji. Ali, ja nisam ekonomista. Imam svoju profesiju i svoje zanimanje. Sef mi kaze da ce biti tolerantan pet dana, a podsef - po zakonu je tri dana, ali eto cula si.. A ja kazem - nemam sredstava...




komentari
 
Prosto sam odusevljen tobom svaka cast na ovakvom tekstu samo napred sta reci
 
HVALA!!! Klise jeste klise zato sto je toliko puta ponovljena istina. Ali, istina. Moramo da se probudimo, vidimo svoju istinu, izborimo se za nju i znamo sta smo radili ovih godina, Ovde, zakljucani u svojoj kozi, zarobljeni u SVOM zivotu. Hajde da ne gasimo svetla, hajde da ne aplaudiramo mraku, hajde da se upoznamo sami sa sobom, hajde da kazemo sta imamo, kome imamo i hajde da budemo srecni. Neka to bude izbor. Tesko je, ali je ispravno. Kao i uvek, tako biva. Vrlo verovatno...ostacete sami, ali toliko lepo sami, kao nikada do tada. Ipak, mozda i ne ostanete sami...Evo, ja citam sada vase komentare i pogadjate...ima me taman, ima vas dovoljno, ima nas previse! Milena
Прочитајте више
 
Možda i ne ostanete sami...
 
Odličan intervju, super novinarka, mlada žena koja zna što hoće.
 
У суштини, њен Став је све оно што ми као нација нисмо тренутно. Отуд једно тако нормално питање изгледа као дивовска храброст. И јесте! Поздрав Н.
 
U PRAVU SI. Otpozdrav, S.
 
Zaista hrabra devojka. No, niko je imenom i prezimenom ne podržava. Ne verujem da će odmah izgubiti posao, lisac je Mitrović, ali će joj pamtiti. ja Pink ne gledam. kako bi bilo da svi prestanemo da ga gledamo, pa da nemju gledanost kojom se toliko hvale? Utopija...ne mislim da je, jer je to moguće, zavisi od nas, običnih ljudi. Isto tako bi mogli da utičemo i druge privredne subjekte, koji se ponašaju slično, da ne koristimo njihove usluge i ne kupujemo njihove prizvode, bar tamo gde takvi imaju konkurenciju, a mi obični ljudi imamo izbor. imamo sjajnu omladinu, treba ih podržati i pomoći im, ako je naše prošlo i za nas je kasno, za njih nije. Nisam išla po farmerke u trst, bila sam premlada kad se masovno išlo, posle nisam mogla nigde da putujem, ako nekada i bude bolje, putovaće moja deca i njihova deca, a ja i mnogi kao ja, čak i ako budemo imali sredstava, nećemo imati energije i zdravlja za putovanja. Inače, političare ne mogu da smislim, ni jednog jedinog.
Прикажи још (11 редова)
 
Da, i meni je krivo što ostali nemaju hrabrosti, snage, inicijative. Ali, takodje znam da većina od njih i nema kud.
 
http://www.demotivacija.rs/ti-bi-panticu-42718.html OVAKO IZGLEDA RAZMISLJA VAS GAZDA SRAMOTA SVE POHVALE I PODRSKA
 
Ova priča će morati da doživi nastavak - taj, koji pomeenuti tim verovatno smišlja. Nadam se da će se pojaviti i neko ko smišlja kako da na pravi način verifikuje ovakav potez devojka je je sama u glasnom i jasnom protestu, uz svu našu verbalnu podršku.
 
Ovo vreme zaista nema heroje, a idealno je za njih. I Milena je jedan od njih. Naši heroji inače umeju da završe kao čistači WC-a (Pogledajte priču o Milunki Savić), ali... Pobogu... Oni zato i jesu heroji... Hvala tebi, Milena/Milunka... Neka si rekla... Mi samo lajemo, tu i tamo, ali, ti si mu rekla... Šta god ti odgovorio, znaj... Za njega je to uradio tim ljudi koji o tome brine. A ti si sa druge strane bila sama. I sada više nisi. Koliko toliko. Pozdrav....
 
Postoji jedna izreka (nisam siguran čija) koja kaže: sve što je potrebno da zlo pobedi je da dobri ljudi ne učine ništa. Drago mi je da ova devojka spada u red dobrih ljudi koja je odlučila da progovori o problemima. I svaka joj čast na tome!
 
Slažem se. Samo još da joj nađemo posao.
 
Zanimljivo je da se jedna mlada žena suprotstavila vlasniku Pinka i da je svi tapšu po leđima. Zanimljivo je to što nema masovnih pisama i onoga čega je bilo u nekom "mom" vremenu - ija, i ja i ja....Istopila se hrabrost pred grozotom preživljavanja. Žao mi je što je Milena uopšte došla u poziciju da brani svoju profesiju, kao i da ispoljava takvu hrabrost. A sve što je bilo potrebno je da je država normalna. Tada Pinka ne bi ni bilo. Baš me je rastužio ovaj intervju. I sam sam se tako osećao u tim godinama. I kada vidim ovakvu priču, baš mi teško pada..Samo, gde su pobegli svi miševi?
Прикажи мање
 
Da je država normalna, tada Pinka ne bi ni bilo... Ovo mi se baš sviđa... Mada, i Farme i ostalih sadržaja bi bilo definitivno, ali Pinka zaista ne bi...
 
Hm znaci vraca se, e pa drago mi je sto je to bas njoj izdesavalo jer znam kako je bilo kada kada je otac te mlade dame kintu stavljao u dzepove a radnike ko j.....Plata se ,,primala" svaka 3-4 meseca po bednih 10000 din,a ta firma se zove Zlatibor Gradnja Uzic

Follow by Email