KAKO JE RADITI, KAKO JE ŽIVETI BEZ PLATE
Koliko je teško shvatiti da se misao o poslovnom uspehu pretvara u tragiku koja se svodi na nemogućnost preživljavanja, dok se istovremeno posao radi kao da je sve u redu, jer, novinar, čak i neplaćen, nikada ne otaljava posao, zbog gledalaca kojima se obraća i koje uvažava jednako kao i sebe?
-Mlad covek je obucen u elan. Ne skida ga sa sebe, niti moze da izgubi ideju, posebno ukoliko uziva u onome sto radi. Ja nisam dozivljavala svoje radno mesto kao bezizlazje i poraz. U trenucima dok sam smisljala tekst za svoj novinarski prilog, razmisljala o montazi, ili o najboljem nacinu da pridjem svom sagovorniku-nisam razmisljala o stanju na svom bankovnom racunu. To dolazi tek kada se ode sa radnog mesta. Verovatno je rec o tome da nadjes sebe u onome sto radis. Takodje, jedini trenuci kada mi nije bilo lako jesu oni u kojima sam gledala svoje kolege koji nemaju moj elan. Jer nemaju moje godine. Jer imaju puno pravo da prvo razmisljaju o frizideru, pa tek onda o ideji za poslovni zadatak.
Možeš li da nam objasniš kako je to živeti i raditi bez plate?
- Buduci da sam odrastala devedesetih, pa sazrevala u tranziciji, a zaposlila se u kapitalizmu, hajde Vi meni pricajte o vremenima koja su bila laka. Stvarno su se kupovale farmerke u Trstu svakog vikenda? A novinar jeste uvek novinar. Osim kada trazi svoje plate javno, pa se nadje sa druge strane stolice. Covek je, ipak, uvek covek.
Verovatno znaš kako je tvojim kolegama kojima nema ko da pomogne, koji zaista žive samo od svoje plate - verujem da mnogo vas ipak pomaže neko, roditelji, brat, kum, baka...
--I roditelji i bake i braca i kumovi i drugovi. Oni koji zaista zive od svoje plate? Salimo se cesto-ko jos zivi od plate u Srbiji? Zivotare, zovimo stvari pravim imenom.Citiracu druga: "ne znam ni kako zivim, ni od cega zivim, ali zivim." Srbija, zemlja hiljadu mogucnosti.
Na šta se svodi život nekoga ko očekuje da mu roditelji plaćaju račune - jesi li sve to vreme dok nisi primala platu, imala snage i volje za izlaske, pozorište, za druženje, za putovanja
- Ako pitate moje roditelje-na nadu da ce dete moci da se snadje i uspeti da zivi od svog rada. Da ce, ipak, doci neka bolja vremena. Ako pitate mene-na ogromnu zahvalnost i podrsku. Ne gubim volju. Evo, zasto da ne...da nije bilo tog posla na Pinku ne bih videla mnoga mesta koje jesam. Car novinarskog posla, izmedju ostalog, jesu putovanja. Divna iskustva.
ŽIVOT OD UTORKA DO PETKA, OD PETKA DO UTORKA... I DO SLEDEĆEG PETKA ili- mnogi su se prepoznali u mojim rečenicama
Koliko živaca treba imati i koliko snage da se progutaju vesti o bogatstvu vlasnika firme u kojoj radiš, dok vama zakida na osnovnoj egzistenciji?
- Ne zelim da razmisljam o bogatstvu na taj nacin. U trenutku kada sam se osetila bespomocno reagovala sam kako sam reagovala. I moj potez je za neke glup. To me ne zanima. Zanima me da se borim za sebe. Svako ima pravo na to i bori se, ostvaruje svoje zelje, bogatstva, ciljeve-onako kako misli da treba. Mene opredeljuje to sto me opredeljuje. I da je moj poslodavac neko o cijem bogatstvu se mnogo manje spekulise u javnosti, ja bih se potpisala ispod redova u kojima trazim svoje zaostale zarade.
Da li je iko ikada smeo da se obrati Mitroviću ili njegovim ljudima, s pitanjem, kad ce plata i ako ih je bilo, sta se sa njima zatim dešavalo ?
-To zaista ne znam da Vam odgovorim. Da sam mislila da mogu da dodjem do svojih plata drugacije, verovatno bih probala. Poslednjih meseci ziveli smo od utorka do petka, pa novog utorka i sledeceg petka. To su bili dani kada sigurno mora da legne plata.
Da li ste imali hrabrosti , petlje, volje, da se obratite bilo kome za pomoć ? I kakav je tvoj status sada, mnogi već komentarišu da ti je otkaz jedina izvesnost?
-Evo, obratila sam se sada... nisam sigurna u vezi sa svojim statusom sada, kolege javljaju svasta se prica jos ne mogu da odgovorim na to pitanje, bila bih iznenadjena da ne dobijem otkaz. To je nesto u sta sam svesno usla.
Kakve su reakcije ljudi na ovo tvoje pismo, rekla si mi da si na Fejsbuku, na profilu Džejn Vrbovski, imala pre njega 100 prijatelja, a sada ih je preko 800? Na kakve reakcije je pismo naišlo u tvom okruženju? Čemu se nadaš?
-Da, ovo je profil na kome sam imala jako malo prijatelja, ali od danas su stvari drugacije. Da se ne lazemo, zelela sam da se za pismo cuje. Pomogli su mi kolege novinari, iz drugih redakcija, pre svega. Blogeri i twitterasi. Zatim je krenulo spontano. Smejala sam se danas koleginici koja je zvala da napravi tekst o svemu ovome. Mislim da su se mnogi prepoznalli u mojim recenicama. Mislim da ovo vreme nema heroje. Mnogo cutimo, mnogo se gusimo. Normalno je postalo nenormalno, odusevi nas lep gest, iskrena podrska. Ne bi smelo da bude tako. Ne bi smelo to da budu vesti. Neko ko se usudi! Pa sta? Strah zivotu kalja obraz cesto je jedna od najpreciznijih recenica koje je Njegos napisao. Najbolja je jedna druga: neka bude borba neprestana, neka bude sto biti ne moze. Pa zasto da ne? Hajde, neka bude sto biti ne moze. Buducnost vidim ruzicastiju nego sto je danas. Za sve nas.
komentari
Zanimljivo je da se jedna mlada žena suprotstavila vlasniku Pinka i da je svi tapšu po leđima. Zanimljivo je to što nema masovnih pisama i onoga čega je bilo u nekom "mom" vremenu - ija, i ja i ja....Istopila se hrabrost pred grozotom preživljavanja. Žao mi je što je Milena uopšte došla u poziciju da brani svoju profesiju, kao i da ispoljava takvu hrabrost. A sve što je bilo potrebno je da je država normalna. Tada Pinka ne bi ni bilo. Baš me je rastužio ovaj intervju. I sam sam se tako osećao u tim godinama. I kada vidim ovakvu priču, baš mi teško pada..Samo, gde su pobegli svi miševi?
ОдговориИзбришиPokušaću da odgovorim iz svog ugla - bila sam, pre desetak godina, kada se to nije zvalo mobingom, žrtva mobinga. Prva i godinu dana jedina u firmi sa preko 100 zaposlenih. Oni koji su znali istinu, davali su mi moralnu podršku. Ostalo nisu smeli. ostali su se pitali, šta ja to hoću. Kada je pokazala pravo lice, osoba koja je bila mober,svi su mi tapšali zato što sam jedina sve vreme smela da joj se suprostavim. Oni su i dalje ćutali i trpeli. Nisu branili ni sebe same, kamo li mene. imam, o tome, tekst- Kako sam preživela mobing. Daje odgovore na mnoga pitanja.
ИзбришиDa je država normalna, tada Pinka ne bi ni bilo... Ovo mi se baš sviđa... Mada, i Farme i ostalih sadržaja bi bilo definitivno, ali Pinka zaista ne bi...
ИзбришиHm znaci vraca se, e pa drago mi je sto je to bas njoj izdesavalo jer znam kako je bilo kada kada je otac te mlade dame kintu stavljao u dzepove a radnike ko j.....Plata se ,,primala" svaka 3-4 meseca po bednih 10000 din,a ta firma se zove Zlatibor Gradnja Uzice
ИзбришиOvo vreme zaista nema heroje, a idealno je za njih. I Milena je jedan od njih. Naši heroji inače umeju da završe kao čistači WC-a (Pogledajte priču o Milunki Savić), ali...
ОдговориИзбришиPobogu... Oni zato i jesu heroji...
Hvala tebi, Milena/Milunka... Neka si rekla... Mi samo lajemo, tu i tamo, ali, ti si mu rekla... Šta god ti odgovorio, znaj... Za njega je to uradio tim ljudi koji o tome brine. A ti si sa druge strane bila sama. I sada više nisi. Koliko toliko. Pozdrav....
Postoji jedna izreka (nisam siguran čija) koja kaže: sve što je potrebno da zlo pobedi je da dobri ljudi ne učine ništa. Drago mi je da ova devojka spada u red dobrih ljudi koja je odlučila da progovori o problemima. I svaka joj čast na tome!
ИзбришиSlažem se. Samo još da joj nađemo posao.
ИзбришиOva priča će morati da doživi nastavak - taj, koji pomeenuti tim verovatno smišlja. Nadam se da će se pojaviti i neko ko smišlja kako da na pravi način verifikuje ovakav potez devojka je je sama u glasnom i jasnom protestu, uz svu našu verbalnu podršku.
ОдговориИзбришиhttp://www.demotivacija.rs/ti-bi-panticu-42718.html OVAKO IZGLEDA RAZMISLJA VAS GAZDA SRAMOTA SVE POHVALE I PODRSKA
ОдговориИзбришиhvala u njeno ime
ИзбришиZaista hrabra devojka.
ОдговориИзбришиNo, niko je imenom i prezimenom ne podržava.
Ne verujem da će odmah izgubiti posao, lisac je Mitrović, ali će joj pamtiti.
ja Pink ne gledam.
kako bi bilo da svi prestanemo da ga gledamo, pa da nemju gledanost kojom se toliko hvale?
Utopija...ne mislim da je, jer je to moguće, zavisi od nas, običnih ljudi.
Isto tako bi mogli da utičemo i druge privredne subjekte, koji se ponašaju slično, da ne koristimo njihove usluge i ne kupujemo njihove prizvode, bar tamo gde takvi imaju konkurenciju, a mi obični ljudi imamo izbor.
imamo sjajnu omladinu, treba ih podržati i pomoći im, ako je naše prošlo i za nas je kasno, za njih nije.
Nisam išla po farmerke u trst, bila sam premlada kad se masovno išlo, posle nisam mogla nigde da putujem, ako nekada i bude bolje, putovaće moja deca i njihova deca, a ja i mnogi kao ja, čak i ako budemo imali sredstava, nećemo imati energije i zdravlja za putovanja.
Inače, političare ne mogu da smislim, ni jednog jedinog.
Da, i meni je krivo što ostali nemaju hrabrosti, snage, inicijative. Ali, takodje znam da većina od njih i nema kud.
ИзбришиУ суштини, њен Став је све оно што ми као нација нисмо тренутно.
ОдговориИзбришиОтуд једно тако нормално питање изгледа као дивовска храброст.
И јесте!
Поздрав Н.
U PRAVU SI. Otpozdrav, S.
ИзбришиOdličan intervju, super novinarka, mlada žena koja zna što hoće.
ОдговориИзбришиHvala, Vesna.
ИзбришиHVALA!!! Klise jeste klise zato sto je toliko puta ponovljena istina. Ali, istina. Moramo da se probudimo, vidimo svoju istinu, izborimo se za nju i znamo sta smo radili ovih godina, Ovde, zakljucani u svojoj kozi, zarobljeni u SVOM zivotu. Hajde da ne gasimo svetla, hajde da ne aplaudiramo mraku, hajde da se upoznamo sami sa sobom, hajde da kazemo sta imamo, kome imamo i hajde da budemo srecni. Neka to bude izbor. Tesko je, ali je ispravno. Kao i uvek, tako biva. Vrlo verovatno...ostacete sami, ali toliko lepo sami, kao nikada do tada. Ipak, mozda i ne ostanete sami...Evo, ja citam sada vase komentare i pogadjate...ima me taman, ima vas dovoljno, ima nas previse! Milena
ОдговориИзбришиMožda i ne ostanete sami...
ИзбришиProsto sam odusevljen tobom svaka cast na ovakvom tekstu samo napred sta reci
ОдговориИзбришиHvala lepo.
Избриши