Licemerje kao način života ili- "čojstvo" imperije Pink na delu




     - Molimo sve koji nisu zadovoljni uslovima rada na Pinku da nam učine i odmah daju otkaz. Pogotovo one koji su došli preko veze i na teretu su nam preko 10 godina - napisala je žena vlasnika Pinka na svom Fejsbuk profilu.( tako bar piše, ovde). 

     Upućena javnost, ali i površni pratioci zbivanja na srpskoj medijskoj sceni, s ne malim interesovanjem su isčekivali, i dalje očekuju, rasplet situacije oko "slučaja Milena", odnosno pisma jedne devojke koja se usudila da javno podseti vlasnika Pink imperije na žalosnu činjenicu da njegovi zaposleni ne primaju plate ( evo pisma).
     Kroz komentare na ovakav postupak najčešće se provlačilo čestitanje osobi koja je smogla hrabrosti da kaže," car je go", uz istovremene zamerke onoj većini koja i dalje ćuti i trpi, i, naravno, iščekivanje gotovo sigurnog otkaza dotičnoj  ( u šta se možete uveriti ovde i ovde).




     O moralnom liku i delu vlasnika Pinka pisano je nebrojeno puta. O njegovom čoveštvu, čojstvu i spremnost da zaštiti čoveka od sebe, takođe. O njegovoj medijskoj imperiji, ličnom bogatstvu, avionima, jahtama i ostalim tričarijama stečenim tako kako su stečeni  i na grbači ljudi spremnih da rintaju bez plata... pa i o tome. A tek o njegovom okretanju leđa ljudima kojima zahvaljujući je  tu gde danas jeste... Mira Marković, veliki krivac što je on danas tu gde jeste, o tome je rekla svoje , a sećam se i izjave pokojnog Minimaksa, kada je dobio šut iz Pinka - Bar jedan sprat zgrade svoje televizije, Željko je stekao zahvaljujući meni. 



 
     Zato, sve što učine, sve što kažu, svaki njihov sledeći potez,za mene nije i neće biti iznenađenje. Ljudi, čiji nosevi visoko paraju nebo, u svojoj umišljenosti da su neko zato što je dužina spiskova njihove imovine daleko duža od njihovog morala, poštenja, čojstva i potrebe i želje da druge zaštite od sebe samih, odavno ne žive u realnosti. Oni žive na jahtama, na egzotičnim destinacijama,u avionima... u spiskovima tog svog bogatstva, u jutarnjim pregledima uplata i večernjim sabiranjima zarađenog, u bankarskim kontima, investicijama, narastajućim luksuznim potrebama, smišljanju  novih "poslovnih" poteza u kojima je spremnost njihovih uposlenika da svoj opstanak na radnom mestu zasluže (s)trpljenjem i ćutanjem, a svoj kvalitet istrajnošću u dolasku na posao tako što će  najpre otići u komšiluk da se pozajmi za doručak, detetu za školu, za račune...najvažnija stavka i merilo podobnosti.
     Nisam očekivala da će Milena odmah dobiti otkaz. Da su toliko glupi, nikada oni  ne bi bili gde jesu. Sinoć sam je na Fejsbuku pitala - kako ti je prošao dan i ona mi je odgovorila, super, nadam se da će sve biti u redu. Nisam ulazila u detalje, ali sam uverena da je ona posle svega spokojna, jer je uradila najbolju stvar koju je u sadašnjoj situaciji mogla da uradi. Da sačuva sopstveno dostojanstvo i nađe snage za životni put koji joj sledi i koji zaslužuje.
     Ali, isto tako, nisam očekivala ni ovakvo licemerje - od toga "molimo one kojima se ne sviđa da rade bez plata i besplatno letuju" do čuvenog," ako nemate hleba, jedite kolače", samo je korak. Od čoveka do nečoveka, još manje.
     I, moram da priznam, ne čude me ni neki komentari ispod današnjih tekstova koji donose izjavu "gazdarice", oni u kojima se neki već nude da volontiraju u Pinku, "makar kao voditelji iz reportažnih kola" (štagod to značilo).
     Vole, mladi ljudi, da slikaju za televiziju, pa to ti je. Što manje znanja, obrazovanja, sposobnosti za taj posao, to veća ljubav. Na tome, uostalom, opstaje većina lokalnih srpskih televizija, a i nekih većih - za njih krize nema, jer će uvek, ali apsolutno sigurno, uvek, naći nekoga ko, ako već ne ume da sam priča, pročita sa "idiota" ono što bi trebalo da kaže. Red takvih tričarija od emisija, red uključenja gledalaca jednake inteligencije kao ti "voditelji", pa dva reda reklama za koje se vidi da su reklame i dva reda priloga koji su plaćene reklame, ali gledaoci to i ne primećuju...malo veza i vezica kod zaduženih za finansiranje, malo procenti("to se podrazumeva") onima iz javnih i ostalih preduzeća da bi se ta preduzeća reklamirala...i eto ti programa, da se zadovolje i zakon i apetiti vlasnika.

     A šta me čudi?
     Na primer, to što je Milena Petković, i pored svih aplauza koje je dobila zbog svoje hrabrosti -ej, nije mala stvar u današnje vreme kada ljudi stoje u redu čak i za volontiranje, zatražiti svoje zarađeno parče hleba, ostala usamljena. Što je iza nje, ako ne računamo par poruka podrške na Fb, ostao muk. A taj muk, ta tišina koja stiže iz Pinkove palate blama, neukusa i kiča, govori daleko više nego nesrećna molba "gazdarice". Možda je ona i  najrečitiji odgovor na pitanje zašto smo ovde gde jesmo.



fotografija je uzeta ovde

Follow by Email