Sećate li se Nataše Korice, one naše zlatne devojke koja gradi put svile u Kazahstanu ( pisala sam o njoj ovde )? Ovih dana je opet u Srbiji,pa smo iskoristile priliku da se upoznamo. Dobro, ne baš na Sajmu knjiga, kako smo planirale, ali na samom ulazu, odakle je ona, silom prilika, morala da se vrati s neiskorišćenom ulaznicom, dok sam ja izlazila otečenih nogu i s par dobrih knjiga u rukama.
I da, konačno je žuti šal, ispleten za nju još prošle zime, dok smo se virtuelno upoznavale, u njenim rukama.
- E, znaš li da smo zahvaljujući tvom blogu uspeli da izvučemo iz zatvora u Kazahstanu našeg čoveka, pitala me je dok smo se taksijem probijale kroz beogradsku gužvu.
Ukratko ispričana dogodovština o internetu kao poslednjoj soluciji za rešavanje "zatvorskog" problema čoveka poslovno zakasalog u "njenom" gradu Šimkentu, obradovala me je, naravno. Pa se dosetih da je ispričam u blogu - ko zna, možda i ona nekome bude od koristi.
Dobar dan Natasa,
trazeci informacije o Kazastanu I boravku u toj zemlji, jer je nasa firma trenutno angazovana tamo na superviziji na gradilistu u Šimkentu, pronasli smo tvoj intervju. Zbog neupucenosti smo upali u problem prekoracivsi 4 dana boravak preko mesec dana za jednog naseg radnika. Ovako je glasila email poruka, njen deo u stvari, koju je Nale dobila dok je boravila u nekom drugom inostranstvu. Pošto su ljudi dobili ljubazan odgovor iz naše ambasade da ovaj problem prevazilazi granice ingerencije ambasadora, počeli su na netu da traže bilo kakvu vezu s gradom u kojem im je čovek zaglavio u zatvoru. Pa naleteli na intervju sa njom, na mom Negoslavlju.
Svet je manji nego što nam se čini, a internet ga čini još manjim - Natašina drugarica Ruskinja udata je , koja slučajnost, baš za šefa službe za rad sa strancima, pa je sve što se kasnije dešavalo išlo kao po loju. Firma je dobila uputstva kakav je zahtev potrebno da pošalje ambasada, pa je ambasada to i poslala. U skladu sa svojim ingerencijama, valjda.
I tako, rekoh svet je mali, manji nego što mislimo i nego što stvarno jeste, zahvaljujući nekim dobrim ljudima i internetu i, ponekad, blogovima. Kako reče Nataša - i blog glavu spašava. Ili bar dovede do Nataše Korice, koja ima ključ za svaku bravu.
komentari
·
Одговори
Kako mi je drago cuti (procitati) ovako nesto :) !
ОдговориИзбришиPrgenče, i meni je bašbaš milo. Hvala ti.
ИзбришиLepa vest u moru sumornih :)
ОдговориИзбришиJeste, Jafče, kad bi ih bilo više - tih, lepih vesti.
ИзбришиSlični se sličnima raduju, a dobri još više. Bravo za moje blog drugarice Natašu i Negoslavu (NiN) :)
ОдговориИзбришиLugar...hvala.
Избришиcudne su te veze koje nas spajaju.....
ОдговориИзбришиTačno, slatka... tako spojiše i tebe i mene.
ИзбришиNego, ljudi, ljudi pišu blog, ljudi se upoznaju, ljudi pomažu...blog je savršen način da se steknu nova poznanstva i prijateljstva, i da se kroz to i pomogne drugim ljudima na razne načine.
ОдговориИзбришиInspiritivan tekst, uči nas da je svaka osoba sa kojom dođemo u kontakt važna i vredna pažnje i divljenja, svako ima svoje dobre strane, neki su uglavnom od dobrih strana sastavljeni neki ne, ali svi imaju srce željno ljubavi i pažnje.
Lepo reče Lugar- slični se sličnima raduju. A mi, slični, baš smo dobra ekipa, zar ne?
ОдговориИзбришиSjajno! :D
ОдговориИзбришиI ja mislim. Hvala.
Избриши