ISKUSTVOM POTVRDJENA ISTINA DA NIKO NE MOŽE SVE LJUDE VARATI SVE VREMEE

     -Može se desiti da neko vreme uspeš da varaš sve ljude. I  moguće je da sve vreme varaš neke ljude. Ali je apsolutno nemoguće da sve vreme varaš sve ljude- ovako nekako glasi jedna od najčešće citiranih istina, možda i prva posle one Tolstojeve o tome da je svaka nesrećna porodica nesrećna na svoj način, ma koliko sve srećne bile iste ili slične.


     Postoje ljudi koji to, što su kompletno loši ili imaju samo neku jako negativnu osobinu, uspevaju jako dugo i uspešno  da sakrivaju od okoline, i uže i šire. I od onih sa kojima su svaki dan, još više i bolje od onih koje sreću samo povremeno. Najčešće ih odlikuje još jedna osobina - fantastično znaju da se nametnu okolini kao divni, bezgrešni, neiskvareni ljudi puni vrlina i dobrote. Na lebac da ih mažeš, reklo bi se u mom kraju.



     Skrivena ispod te površne prelakirane farbe dobrodušnosti i dobrote, njihova prava ličnost, ipak, povremeno ispliva na površinu. Pa puknu, najčešće tamo gde osete da su pročitani i da im foliranje više ne pali.  Tamo gde čoveka povrede, iznevere, nameste mu neku zvrčku ili pakost.Pa više, pred osobama koje su ih prozreli i, najčešće istovremeno i prezreli, i ne glume dobrice i nevinašca i ne izdaju se za ono što nikada nisu ni bili, nego ispolje svoju krvoločnost u punom sjaju.  Pa hitaju da, dok još nije stigla istina do okoline, oni predoče svoju, iskrivljenu i lažiranu sliku o svemu što se dogodilo. Pa izmišljaju, optužuju, ogovaraju, napadaju, ne bi li tako predupredili eventualni pravdoljubivi stav sredine, kada istina izbije na videlo. I lažima, zapravo, sprečavaju da se istina i čuje. Tim pre, ako je druga strana nevešta u igrama kakve ona igra čitavog života. Ako ne ume ni istinu da predoči onako kako bi trebalo, a kamo li da svoju priču nakiti lažima.

     Ne kaže narod za džabe, ničija nije gorela  do zore. Kad tad, istina izbije na videlo. Ne mora to da bude kroz priču onoga ko je napadnut i ne ume da se brani, onoga ko je shvatio o kakvom je igraču reč i to mu sasuo u lice ili onoga  ko se samo sklonio, ne mogavši više da svari laž, pakost i licemerje.

     Najčešće se desi, kako to u životu i inače biva, da pravda dodje s neke druge strane. Da se osoba koja je uspevala da neko vreme sve ljude oko sebe drži u zabludi, pokaže svoje pravo lice, ono koje ste vi prevremeno upoznali pa možda zbog toga ispaštali, bivali osudjeni od nekih ljudi, obeleženi, optuženi za neljudskost čak. Da je prezru čak i oni koji su vas do juče osudjivali zbog sukoba sa njom, koji su sumnjali u neke vaše tvrdnje, merili svaku vašu reč i u njima pronalazili razloge za opravdanje postupaka dotične.

     Sećam se samo nekoliko takvih situacija, lično proživljenih


- Ono, kada me je godinama mobingovala urednica kojoj nisam bila po volji ni kada se, pre toga,  družila sa mnom i glumila kolegijalnost.Godinu dana su samo najbliže kolege znale šta se zaista dešava. Ostali , neinformisani, i glasno i u sebi, pitali su se šta ja to hoću. Posle prve godine njenog ustoličenja, kada je otvoreno pokazala svoje pravo lice, doživela sam aplauze kolega, od kojih su mnogi i dalje morali da saginju glavu pred njom. Sve dok joj nismo videli ledja. Poslednjih meseci, kako koga sretnem iz jedne televizije na čijem je bila čelu nedugo zatim, slušam istu priču -nije da ti nismo verovali, ali smo pomišljali na to da malo i preteruješ. Posle smo tek videli da , ne samo što nisi preterivala, nego nisi sve ni uspela da kažeš, nisi ni mogla da nam predstaviš sve zlo u njoj.

- Ono, kada sam dve godine odbijala sve predloge  direktora da se zahvalim na saradnji honorarnoj saradnici, samo zato što smo išle u isti razred i što se lično ne bih osećala prijatno, ma koliko bila svesna da radi protiv interesa čitave kuće. Pa je opominjala, kumila  Bogom, molila, pokušala da zastrašim najavljenim udaljenjem iz firme, za šta sam nekoliko puta dobila usmeni zadatak. Na kraju, kada sam zbog njene brljotine morala da se izvinjavam direktorici jedne banke i kada sam od nje dobila odgovor - Ne interesuje me njena socijalna karta, Vi to sami morate da rešite,  bila sam prinudjena da uradim ono što sam bespotrebno i na štetu firme odlagala. Posle lavine ogovaranja i optužbi, koje nije ni vredelo komentarisati, uspela je da se vrati u da ponovo , ali sada daleko drastičnije, bude  izbačena iz iste službe, kada smo se mi, starosedeoci, već udaljili iz firme, što svojom voljom, kao i ja, što silom, kao neki koji nisu imali izbora.

- Ono, kada sam tek zaposlenog saradnika iz stranke koja nam je poslala i direktora ( s ciljem da tu , miran i poslušan, odsedi dok se obavi privatizacija firme za jeftine pare) upozoravala da ne ispostavlja lažne putne naloge za službene puteve na koje je išao radi obavljanja stranačkih poslova, a ne poslova za firmu. I kada me je taj i takav direktor, koji je u anale niškog direktorovanja ušao kao osoba koja je jedino gomilala kafanske račune,  ne mešajući se ni malo u svoj posao, optužio da ga tim upozorenjima rušim. Dok je skakao po svojoj kancelariji, besno udarajući rukama o sto, sav zajapuren i  od besa i straha - šta će partija da mu kaže, zaboga, a ja neuobičajeno mirno demantovala svaku njegovu optužbu, šefica računovodstva je nemoćno plakala, a pravnica, sekretar kuće, isto tako  nemoćna,  izašla. Lako je Vama, rekla mi je sutradan, iza Vas mora da neko stoji kad ste smeli sve ono da mu kažete, iza mene niko ne stoji i, ma koliko bila uz Vas, ja nisam smela reč da mu kažem, a izašla sam jer više nisam mogla ni da ga slušam. Ako i nije poverovala tada, da nemam nikoga iza sebe, verujem da mi je poverovala kada mi je, vrlo brzo, taj isti ismislio novo radno mesto, s neznatno većim koeficijentom, samo da bi me sklonio odatle, gde sam očito bila velika smetnja za muvanja koja su radjena oko svega što je firmu kasnije i dovelo do sramne prodaje. Pitam se, samo, da li je bar malo pocrveneo, taj direktor,najnesposobniji u istoriji naše kuće, onda kada je na sednici skupštine grada  prozivan, kao neko ko nije imao svetlu tačku u svom radu. A čak i njegove stranačke kolege su shvatile koliki je bio kadrovski promašaj i koliku su štetu naneli sebi njegovim postavljenjem.

     Moja radna biografija je, mojom voljom, zatvorena onoga dana kada sam digla ruku kao prvi zaposleni koji se prijavljuje da ode iz firme. Svesna, s jedne strane, da bi za mene samu bilo ubitačno još jedno maltretiranje, kroz kakvo sam prošla tokom pomenutog mobingovanja, ali takodje i da mi ne bi bilo lako da gledam kako, ničim zasluženo, u tudje ruke odlazi ono što su generacije stvarale, zarad čega smo se svi mi odricali i žrtvovali i da bih s jednakom gorčinom u ustima i grčem u stomaku ulazila na ona vrata, kao i kada sam bila mobingovana. I ma koliko mi ne prijalo ovo besposličarenje, na silu i bez stvarne volje, nisam se pokajala. Kao oni što su ostali, pa lagano izbacivani s posla, s razno-raznim razlozima, a  koji mi pri svakom susretu ponavljaju - nismo te razumeli, ali sada shvatamo koliko si bila u pravu što si izabrala da odeš.

     Zašto sve ovo pišem?
     Nije mi namera da bilo koga prozivam, kritikujem, označavam... Bilo, pa prošlo. Ne povratilo se!
     Na  blogovima koje čitam stalno ili povremeno, često nailazim na tekstove za koje kažem - zašto ovo nisam ranije znala, onda kada bi mi bilo od pomoći. Zašto mi neko nije rekao neke stvari koje, eto, postoje zapisane u nečijem iskustvu, sećanju ili stradanju, pa da se i meni ne ponovi njihova priča?

     Gornje redove napisala sam baš zato. Oni vam neće direktno pomoći, u situacijama kada vam se dešavaju iste ili slične neprijatnosti, ali će vam pomoći poruka koju ste, nadam se, izvukli iz moje priče - u nekim situacijama se može desiti da budete i poraženi i poniženi i optuženi. Ali, ako ste vi u svojoj duši svesni toga da ste ispravno postupili, da se ni o koga niste ogrešili, da nikome niste naneli zlo,  borite se do kraja za svoju istinu. A ona će isplivati na površinu, kad tad. I vi ćete dobiti satisfakciju, koja će doći kao melem na sve one rane koje su vam nanosili oni koji se rukovode zlom, lažima, pakošću i bolesnom potrebom da povredjuju druge kako bi sebe stavili u prvi plan.


Follow by Email