Priznajem da sam ponekad lenja i da neke obaveze ispunjavam ofrlje i tek kad prigusti. Račun za vodu platila sam, neki dan, tek kada je Vodovod poslao svog ranika da ide od kuće do kuće i traži pare. Računaju, valjda, da niko više nema para da bacanje, za plaćanje ovih računa u bankama, a njihov šalter je mnogima daleko, pa čekaju da se sakupi nekoliko računa i to poplaća-mo odjednom.
Ne znam kako, ovoga puta mi se desilo da nagomilam telefonske račune i za prošli i za ovaj mesec, što mi se nače nikada ne dešava. Valjda, čovek, kad ima životno važne probleme ( a to je kod mene bolest moga oca iz koje se za dlaku izvukao i još se izvlači), pravi nekakve lične prioritete obaveza i na one, tipa računi i slično, obraća pažnju manje nego inače. Kad su mu u kući svi zdravi.
Te tako, da ne dužim, krenem da poplaćam svih šest telefonskih računa, kako ih ne bi isključili- tri broja puta dva meseca, a najbliža pošta, ugovorna poštica s jednim mestom za sedenje blagajnice i mestom za čekanje na trotoaru, radi tek od osam.Pa ko velim, da obavim kupovinu, taman imam vreme i za to, vratim se koji minut pre osam, a ono, red. Moja pozicija,negde oko sedmog mesta. Iza mene, za tili čas, još jedno petoro ljudi. Taman računam, imam vremena da sačekam, pa posle toga vodim oca na kontrolu. Obavezan mesečni trombotest, doživotna obaveza posle embolije pluća.
Negde posle drugog usluženog, zaustavljaju se kola na trotoaru, djilkoš ukačio dete na prednje sedište, pa još bez pojasa.
- Ja žurim, vozim dete, samo me pustite da platim račun - nema molim vas, nema izvinite, on bi da ga pustimo. Jer se njemu žuri.
- Pa, od kad već čekamo - sramežljivo odgovaraju ljudi ispred mene.
- Ali, ja žurim i imam dete u kolima - sada već glasnije zbori nervozni tata sa argumentom na prednjem sedištu.
- Žurim i ja, pokušavam da mu objasnim da nije jedini na planeti.
- A gde Vi žurite - počinje , on, islednički.
- Nije Vaš problem gde ja žurim, važno je da iako žurim uredno stojim i čekam da stignem na red.
- Ali, JA imam dete u kolima, a gde se to Vama toliko žuri?
- Ja vodim oca na kontrolu na koju mora danas da ode.
- Šta mene briga za Vašeg oca, on im 80 godina, a meni se žuri!
- Otkud ti znaš koliko njen otac ima godina i šta je tebe briga koliko on ima godina, ona stoji u redu i ne traži da je niko pusti preko reda! A ti, da si krenuo na vreme, i sam bi stigao na red. Svi mi ovde stojimo iako imamo još neke obaveze - dobijam već podršku od ljudi u redu.
Odlazi mali djilkoš sa detetom u kolima, rasipajući bujicu najogavnijih psovki u mom pravcu.
- Pored ovakvih, nisu nam potrebni ni Nemci, ni iko drugi, čuje se sa začelja reda.
No, tu se priča ne završava. Dok plaćam, do ulaznih vrata dolazi mlada žena, s računom u ruci i namerom da udje preko reda.
- Znate, ja žurim, vozim dete....
- Sad je bio jedan, isti, odvezi dete pa se vrati, odgovara joj Red.
- Ali ja posle imam još neke obaveze, ne mogu da se vratim.
- Pa onda dodji posle podne, čuje se iz Reda - Što nisi pošla ranije, pa ne bi nigde kasnila?
Ruku na srce, ona nije opsovala. Samo je besnim pogledom ošinula one koji su po njenom, valjda budale što se ne snalaze da udju preko reda.
- Ova je bar dete stavila nazad, prokomentarisa neko, dok udaljavala, možda u potrazi za poštom u kojoj su ljudi blagonakloni prema ovakvima.
-Ko li je njih , ovakve, vaspitavao, i kakvi će ne-ljudi, pored ovakvih roditelja, biti ova deca - progundja jedna baka, dok sam se udaljavala.
A meni pade na pamet jučerašnja novinska vest , koju možete videti ovde.
Zamišljam mentalni sklop osobe koja ubija čoveka za 30.000 dinara, ma, svejedno, za 30 ili 300.000 ili tri miliona. Zamišljam mentalni sklop onih koji ubijaju, pljačkaju, gaze preko leševa, varaju, lažu da bi od nekoga izvukli pare... Ko je njih vaspitavao? Čemu su ih roditelji učili? Čemu se oni nadaju?
Mora da su i oni slušali svoje roditelje, koji psuju u vredjaju neke ljude, zato što im - opravdano - ne daju preko reda. Mora da su i oni od svojih roditelja naučili da život čoveka od 80 godina nije vredan njihovih deset minuta koje hoće da uštede na tudj račun. I mora da su iz svojih kuća ili najviše iz njih, naučeni nepoštenju, nekorektnosti, vredjanju ... drugih ljudi, koji im samo ne dozvoljavaju da budu bahati i bezobrazni.
A od psovki upućenih osobi koja te, neodgovornog i lenjog, ne pušta preko reda jer žuri da odvede bolesnog oca kod lekara, do ubistva starca za 30.000 dinara, samo je jedan korak.
.. e nek si napisala, svaka ti cast! Svaka rec je na mestu. ... da je samo primer koji si navela bilo bi dobro, na zalost nasilje i laktovanje svakodnevnica .. danas opet par ubistva/pokusaja, ....
ОдговориИзбришиhttp://www.juznevesti.com/Hronika/Ranjen-dosao-sam-do-Hitne-pomoci.sr.html?c=Komentari
http://www.juznevesti.com/Hronika/Ubistvo-kod-Vladicinog-Hana.sr.html
http://www.juznevesti.com/Hronika/Jos-dvojica-uhapsenih-zbog-maltretiranja-starice.sr.html
http://www.juznevesti.com/Hronika/Ubistvo-u-Prokuplju.sr.html
... dosta primera (juzna pruga), sta se desilo za 24 sata
Hvala za ove, nažalost, žalosne argumente za moje tvrdnje. Mislim da su samo nastavak teksta koji odslikava našu današnjicu i nagoveštava još gore dane koji slede.
ИзбришиOprosti, ti takvom brzinom izbacuješ tekstove da sam ovo propustila.
ОдговориИзбришиČekanje u redu može biti teško ako ga tako doživljavamo, a možemo za to vreme prelistati novine.
Ti što javno žure, (mislim ti nisi javno rekla da žuriš), i misle da su svi drugi koji su u redu tu iz zabave i dokoni, to rade namerno, namerno vode decu sa sobom.
Meni na posao, zamisli u sud, dovode malu decu, iz sličnih razloga, uz jedan dodatni, da me dirnu. Još i uspevaju u tome. Sudeći po generalijama koje mi daju, (sad se udaljavam od teme), i koje ja nemam vremena da proveravam, u Srbiji nema "bele kuge", natalitet cveta, većina ima po troje i više dece :)
Ma, moja je greška što ne čuvam neki tekst, pa da ga objavim kasnije, nego sve odmah pustam. A to je prečesto.
ОдговориИзбришиA o ovi zabušantima i prevarantima - zbog njerga posle ispaštaju oni koji zaslužuju pažnju i razumevanje, al, sta ces...