DOK ANDJELINA DŽOLI ZGRĆE PARE PRIČOM O ODSECANJU GRUDI, MULTINACIONALNE KOMPANIJE ZADOVOLJNO TRLJAJU RUKE


- Da li je Andjelina Džoli zaista prodala sve žena na planeti, kojima je namenjena reklama o njenom navodnom odsecanju zdravih grudi, kako bi rizik od raka dojke smanjila na pet odsto



- Kad čujemo neku vest, posebno onu najavljenu kao šokantno ili senzacionalno, da li se zamislimo koliko je PR agencija radilo na njenom oblikovanju, realizovanju i širenju i koliko je para uloženo u istu, a koliko će para njenim pravim lanserima ona doneti


   Da nam zemlja nije ovoliko siromašna, imajući u vidu to koliko smo lakoverni i koliko je medju nama prodanih duša, koji bi sve nas prodali, razume se po daleko nižoj ceni nego što je  Andjelina prodala sve žene sveta, ne bi bilo nemoguće da nam kolektivno odsecanje grudi postane zdravstveni zadatak broj jedan


   Na početku ovog teksta zamolila bih Vas da pokušate da se setite prve ili prvih reči kojom je u većini medija  najavljivana informacija o  tome kako je holivudska glumica i umišljena režiserka Andjelina Džoli  isekla obe svoje dojke.

      ŠOKANTNO!

      ŠOKANTNO PRIZNANJE ANDJELINE DŽOLI....


     Nisam se bavila statistikom, ali bih smela da se kladim u to da je bar devedeset odsto tekstova na ovu temu, u opštem senzacionalističkom nastojanju privlačenja pažnje, a ko zna, možda i dirigovano ali da to ni sami nisu znali, počelo baš na ovakav način.

     I danima su mnogi  mediji, do najsitnijih detalja opisivali tu, po njima  gotovo veličanstvenu odluku američke dive, koja je, eto, odlučila da svoju mnogobrojnu dečicu pokupljenu s razno-raznih krajeva ove planete, spase od strahova da će im majka, MOŽDA, jednoga dana umreti od raka dojke.

    Sama kapanja je, priznajem, odradjena vrhunski. Informacije dozirane smišljeno, po tačno odredjenom redosledu. Da izazovu efekat baš kakav se očekuje. Dan za danom, rečenica za rečenicom, izjave same akterke, pa porodice, pa objašnjenja, pa obrazloženja, pa argumenti... sve do poruke, koju svako izvlači sam. Ako ne uključi mozak i malo sumnje.

     No, budući da su svi dosadašnji potezi Andjine porodice bili duboko promišljeni, od usvajanja siromašne dece po svetu, ali ni jednog jedinog siromašnog deteta iz njihove domovine, kako se , zaboga, time ne bi priznalo da siromašne dece ima i u USA, odmah iza  senzacionalistički objavljenih vesti o njenoj dvostrukoj masektomiji, počele su i spekulacije upućenijih, onih koji svaku vest, pogotovo pristiglu s one strane bare, sagledavaju širom otvorenih očiju i ušiju.

     Šta  se iza svega toga krije, osnovno je pitanje, koje se neizostavno nameće imajući u vidu "lik i delo" glavne protagonistkinje priče objavljene na sva zvona, s ciljem da navede na razmišljanje o tome ne samo žene, već i njihovu decu, muževe, braću, očeve... I, naravno, ne samo na razmišljanje, nego na prihvatanje kao prakse, ove metode "zaštite zdravlja žene". Budući da do sada nije naišla na sveopštu prihvaćenost i da kompanija koja je propagira ima dalekosežne planove u vezi s tim.

  Jedan od domaćih glasova razuma, koji je naišao na podeljeno mišljenje javnosti, jeste i ovaj, koji lično podržavam , ali iz komentara autorke može se zaključiti da je ustalasao domaću, bar online zajednicu, čime je, i bez njene namere i volje, takodje doprineo da se o grudima Džolijeve piše, priča i diskutuje. Znam da skromni doprinos epp-isanju  ove teme dajem i sama, ali smatram da   još po koji glas razuma nije suvišan, ma koliki da je, onaj, orkestriran iz jednog centra, a čiji mnogi "pevači" nisu ni svesni toga da su uvučeni u veliku igru zgrtanja novca za tamo neke džepove - čitati, multinacionalne kompanije. Koje baš boli briga i za naše i sve ostale žene na svetu, i za bilo čije zdravlje- štaviše, njihova radost je u što većem broju bolesnika i u što većoj armiji poklonika onih metoda i preparata koje preporučuju.


     Jako je kratak put od ekspresnog širenja poruke o ovoj velikoj kampanji, do otkrivanja  istine i prave slike celokupne akcije koja bi se mogla nazvati  "rezanje grudi jedne svetski poznate  glumice kako bi se na isto naveo što veći broj zdravih, ali za svoje zdravlje uplašenih žena".

     Koga zanima više, može pročitati ovaj tekst, iz koje izdvajam  sledeći citat

"  Izgleda da je Angelina Jolie zapravo dio korporativne sheme za zgrtanje milijardi dolara nad BRCA genetskim patentima. Taman dok je Angelina hrabro izašla sa svojim priznanjem, Vrhovni sud u SAD-u odlučuje od održivosti BRCA1 patenta.  Ovdje nije riječ samo o hrabrom izboru nego o dobro osmišljenoj zaštiti profita putem dobro osmišljene PR kampanje. Priznanje je prvo izašlo u NY Timesu, popraćeno sa riječima obitelj, hrabrost, ponos itd., pa malo kasnije u Peopleu u sličnoj verziji. Sve je to pomno osmišljeno i niti jedna riječ nije suvišna i slučajna. Ali što bi moglo utjecati na Angelinu da učini nešto tako drastično?

Pa... možda milijarde u korporativnim dionicama.




Između ostaloga Angelinino priznanje je uzrokovalo pod:

1. Da se milijuni žena zabrinu oko stanja svojih dojki.

2. Ogroman rast dionica Myriad Geneticsa (MYGN).
3. Pritisak javnosti na odluku Vrhovnog suda."

     Po prvi put sagledavam i neku pozitivnu stranu kolektivnog siromaštva, budući da Andjina metoda zaštite zdravlja žena u zemlji u kojoj, zahvaljujući umnogome ako ne i najviše   upravo njenoj zemlji,  broj obolelih od raka svih vrsta rapidno raste, neće biti masovno prihvaćena. 



     Da nije tako, imajući u vidu to koliko smo lakoverni i koliko je medju nama prodanih duša, koji bi sve nas prodali, razume se po daleko nižoj ceni nego Andjelina, ne bi bilo nemoguće da nam kolektivno odsecanje grudi postane zdravstveni zadatak broj jedan.





     I usput, samo da kažem još ovo - ne bi me začudilo kada bi, kroz koju godinu, neki nepotkupljiv novinar obelodanio da Džolijeva uopšte i nije bila na operaciji. I da je sve, zapravo, bila samo dobro režirana kampanja s tačno odredjenim ciljem, u kojoj je ona bila ono što zaista i jeste - glumica i loš čovek.


  

Negoslava Stanojevic

пре 1 године
 
Potpuno ste u pravu. Samo, u ovom slučaju je pitanje da li je tog radikalnog zahvata uopšte i bilo.
 
Slučajno sam naletela na ovaj blog i dopao mi se, pa se zato kasno i priključujem komentarisanju ovog posta. Naime, dosta bi se toga negativnog moglo reći na ovu temu i sa moje strane, ali ja bih navela samo jednu stvar, a to je...Šta jednoj ženi, koja pristane na ovakav strašan poduhvat odstranjivanja dojki, garantuje da sutra, ne daj Bože, neće oboleti od raka nekog drugog organa i slično!?
 
Smučilo se i meni, ovako, prepričano. Ali, od njih me ništa više i ne iznenadjuje.
Nema boleti tela, već samo bolesti uma i duše. Lično, uopšte ne verujem da je to uradila. Amerikanci su izuzetni stučnjaci za marketing svih oblika. Davno beše kad sam gledala jedan film, do pred kraj potresnu priču o oboleloj devojčici,pubertetskog uzrasta, kojoj je zbog njene bolesti otac ostao bez posla, bukvalno su jedva sastavljali kraj s kajem, o njihovoj borbi sa bolešću i načinima da joj ulepšaju poslednje dana. Onda dolazi u kuću novinar koji pita devojčicu šta joj je poslednja želja. Šta bi neko običan i noramalan poželeo? Većina bi poželela da njegovi najmiliji nastave normalan život, da budu situirani, devojke tog uzrasta bi možda za sebe poželel ludu žurku, neko lepo putovanje. Ona je poželela da poseti ovalnu sobu i upozna Bila Klintona, tadašnjeg predsednika. tada mi se smučilo, gladala sam do kraja kako joj se želja ispunjava, on lično je glumio sebe, a ja sam mislila kako je to jedno obično s***e. Izvinjavam se.   

Follow by Email