BOL I MUKA I NEPROLAZNA TUGA SIROMAŠNOG JUGA

- Priča i fotografije koje slede samo su pokušaj ilustracije stanja u siromašnim selima sve zaostalijeg juga Srbije, ovoga puta u babušničkoj opštini

- Oni od kojih su skoro svi digli ruke, zavise od pomoći dobrih i nesebičnih ljudi, koje gane priča o njima, pa zasuze na ove i slične fotografije



     Napiši koju reč o humanitarnim akcijama u našem kraju, predložio mi je pre par dana Nebojša Marković, moj zemljak iz sela Zavidince, koji živi u Beču.Tada još nisam znala da je jedan od aktera priče o akcijama za prikupljanje i, naravno, pružanje pomoći najugroženijim zemljacima, ali sam sinoć napisala priču koju možete videti ovde.

     Danas mi je Nebojša pokazao fotografije, možete ih videti ovde   i ovde ,koje su njega nagnale da se daleko više nego do tada angažuje u humanitarnim akcijama koje u Babušnici organizuje Udruženje žena Lužničke rukotvorine, pod vodjstvom Karoline  Stamenković.

    - Uključio sam se u jednu od akcija prikupljanja pomoći,  u ogrevu , šporetima i hrani, a onda sam slučajno video fotografije sa uručivanja te pomoći - objašnjava Nebojša  -  Pažnju mi  privuče jedna fotografija neke žene u zaista , zaista teškom stanju , to me jako pogodi pa pitam, odakle je. Zavidince kažu. Moje selo! A ja ne znam da nešto tako u mom selu postoji! Listam dalje i prepoznam svog komšiju, sa smetnjama u razvoju, za koga  takodje nisam znao da prima pomoć.

    Onda počnem da se uključujem sve više. Da pomažem, ali i da širim priču o samoj akciji, ali najviše o tome koliko je puno ljudi kojima je pomoć preko potrebna i u kakvim uslovima oni žive. A to je tek tuga. Evo ti linkovi, pa pogledaj, kaže i Nebojša, jer su slike zaista potresne.

    I zaista, fotografije govore same za sebe. Za spoznaju ove muke i ove tuge nisu potrebne reči.

     Nebojša nerado priča o problemima u radu na prikupljanju pomoći, počevši od toga da čovek, ako duboko i istinski, sa žarom udje u sve ovo, može da zapadne u tešku depresiju, od prizora koje vidi. Pogotovo ako zna koliko je pomoći potrebno, a prikupljena sredstva su ograničena. Ljudi na sve gledaju s nepoverenjem, 
mnogi kažu, dali bi, ali kako da znaju da će to što daju zaista otići tamo gde je namenjeno. Poslao sam silna pisma, obaveštenja , zahteve,  do sada sam  uspeo da dobijem 200 e preko peypala i odmah ih prosledio. Animirao sam i neke svoje prijatelje, Nemce, pa očekujem da ćemo uskoro učiniti mnogo više.

     U medjuvremenu, svi poslovi vezani za marketing, grafičke usluge, sajtove, njegov su zadatak, koji radi s ništa manje žara.

     - Najgore u ovom poslu, naravno uz samu spoznaju veličine te ljudske muke, jeste što posao nikada nije završen i što pomoći nikada nije dosta. Vrlo nezahvalan i naporan posao, koji je svakodnevno izložen kritikama i sumnjama. A najgore u svemu je da, koliko god se čini da se prikuplja, uvek je malo i ne možeš reći da je gotovo. Ima, nažalost, tako mnogo ugroženih, zaboravljenih, nesposobnih, starih... pitanje je, zato, kome najpre pomoći, ko je prioritet.


     Tužna slika siromašnih babušničkih sela, u kojima najugroženiji žive bukvalno na granici opstanka, nažalost, može se samo ublažiti. Imajući u vidu da su mogućnosti onih koji bi pomogli takodje jako ograničene, zbog sveopšte krize u ovoj zemlji, još neki Nebojša , iz još nekog gastarbajterskog grada, koji bi se na svoj način uključio u propagiranje same akcije, dobro je došao. Ovaj, Bečlija iz Zavidinca, nastaviće započeto, i pored svih trauma koje mu nagrizaju dušu pri pogledu na jad i bedu kojom smo okruženi.