TVOJE, KAD TE UJEDA, BIRA GDE NAJVIŠE BOLI

     Epa, kad te tvoje ujede, ono ne bira gde će, nego baš tamo gde najviše boli. Za dušu.

     I dobro, kaži mi sad, jesam li ja normalna ? Ne, nisam, luda sam 170 gradi, znam i sama, ti ionako nećeš da mi potvrdiš , misliš, će me nasekiraš. A šta mi treba više razloga za sekiraciju, i ovo dosadašnje mi je sasvim dovoljno, da poludim totalno, pa bar da sam kompletno luda.
   
     I radiš, i trčiš umesto njih i čuvaš decu, i kuvaš, pereš, peglaš, u kućnu pomoćnicu sam se pretvorila, al džabe. Nikad nisi pomogao dosta, nikad dovoljno  dao, nikad se nisi dovoljno natrčao za njih i zbog njih. Nikad ne valjaš. I šta god da učiniš, nikad nema da budeš dovoljno dobar i oni nikad zadovoljni.

     Ćerka mi je, iz oka mi je ispala, al bre ne moooogu više. Dobro, dok su učili, i ona i  sin, štedelaa sam ih maksimalno, sve smo muž i ja povukli, samo da njih ne zamučimo. A sami smo ih očuvali, roditelji nam daleko,  niko nam ama baš ništa nije pomogao. Pa velim, ajd da se ona bar ne  muči ko ja. Zet radi na jednom kraju zemlje, ona na drugom, dok se sastave prodje život. Unuče sam odmah preuzela , i sve obaveze oko njega, samo nju da zaštitim, da se usavršava, što pre da se srede,  da se negde sastave.
    I sad, kad se središe, opet po starom. Sve obaveze na meni. Njeno je bilo samo da 
ih rodi. I da radi. Al samo na radnom mestu da radi, kod kuće će mama sve.

    Mama sve ume. Sve može. Mama je za daj, uradi, čuvaj, pričuvaj, ustajem bre u šest sati i dok oni ne dodju s posl, ne sednem. Ona i sin svoje spratove sredili, tamo je sve čisto, tamo je za uživanje, a kod mame može da bude svinjac. Mama pere, kuva, mesi, na maminom spratu može da zamiriše i zaprška i luk i sarma i kupus...



    Jednom sam skuvala kod nje, dete nešto prehladjeno pa da ga ne vučem gore-dole, i odmah dobih po nosu. Pala mi ljuska od belog luka, eeeeeej, parčence,mora da ga nisam videla kad sam čistila , i čim je došla s posla, ona će meni, ti malo vodi računa kad kuvaš. Nema ni, mama kako si, ni mama možeš li, ni mama, jel treba nešto da uradim, nego  ... ljuska. Ljuska od belog luka joj smeta, a to što je sve oprano, opeglano, sredjeno, to se ne primećuje. Mama može. Mama sluša. Mama služi. Mama će i uvredu da oprosti.
    I kako sad da bilo ko kaže da sam ja normalna.

    Umesto da uvatim muža pod ruku, pa na putovanje, pa na oore, pa u banju, ja sam služavka i bebi-siterka.

    Samo se nešto mislim, kad mi moje radi ovo , šta li ću tek od snaje da doživim.

     
     

Follow by Email