KAD BOG DELI TALENTE, TREBA MU MALO I POMOĆI

     --- ili, priča o jednoj od onih žena koje svoje talente koriste , usavršavaju i uživaju u njima

     - Kod žena je, kao po pravilu, ovako - ili su stvorene za kuhinju, mešenje, kuvanje, za kolače, slatka, zimnice i ostale djakonije, ili su, pak, rodjene za pletenje, vezenje, šivenje, heklanje i ostale ručne radove , ili su posvećene umetnosti, pisanju, slikanju, pevanju - kaže mi Lena , aktuelna žrtva mojih ubedjivanja da konačno otvori svoj blog. - Par onih izuzetaka, koje su jedno i drugo ili "obe"  tri, samo potvrdjuju ovo pravilo.

    Jutros me je jedno od baš tih izuzetaka prijatno iznenadilo i jako obradovalo.

    Još jedan dokaz da , ako je žensko stvorenje rodjeno da ume i može, onda ume baš  sve.

     Slučajan lajk na Fb, povod za pozdrav i mahanje virtuelnoj prijateljici, nekih 470 km udaljenoj.

    Znala sam da je uspešna poslovna žena , majka i supruga. I da joj ručni rad ide od ruke. Odnosno, da njene vredne ruke mogu od demode kompleta naprave šik kostim , da ćeri komponuje i izradjuje garderobu bolju od ponude svih preskupih potpisanih butika skupa, ali da ume da menja gume na autu - iskreno, ja ni gorivo ne volim sama da točim, rekoh joj, e, tu me je već oborila s nogu.

   
     Sve dok ne saznadoh da je onaj literarni blog, gde objavljuje svoje stihove iz nužde - kad detetu usfali domaći zadatak, ali  i one druge, iz duše, dakle onaj blog na kojem sam već ostavljala svoje lajkove i ostala svidjanja, njen. E, tada sam već - skinula kapu. Onu, što sam je isplela pred zimu i za koju sam dobila najveći broj poseta na ovom blogu A htela sam da se pokažem ko pisac, časna reč, ne kao pletilja.




     Dragica iz Bora, odavno Nikšićanka, supruga, mama, domaćica, poslovna žena, pesnikinja u duši, al za svoju dušu, krojačica, vezilja , pletilja ... a ume i gumu na autu  da promeni, zlu ne trebalo.

 Kad je Bog delio talente, prema njoj nije bio škrt, nimalo.

     A biće da mu je i ona sama malo pomogla. - Ja imam neki svoj svet , taj u kojem sve to radim, s ljubavlju, i koji više volim, nego da idem od kuće do kuće, krstim ruke i ogovaram .
   
     Ako nisam bila dovoljno jasna, da pojasnim - svi se radjamo s odredjenim talentima , s manje ili više njih. Samo, neki se trude da ih usavršavaju i razvijaju, da stiču nove veštine i znanja. Oni drugi, koji uživaju u tome da krste ruke i prepričavaju abere, kukajući pri tome i na Boga i na ljude, samo kada bi zavirili u sebe - ko zna koja bi bogatstva tu otkrili.

PS - upravo sam saznala i za njen gastro blog - još jedan dokaz da sam bila u pravu kada sam joj posvetila gornje redove.