Desilo mi se nešto jako lepo, napisao mi je , umesto uobičajenog pozdrava, jednog dana , moj virtuelni drug R. iz Beograda, posle podužeg , neuobičajenog i nenajavljenog odsustvovanja s Fejsbuka. I ne čekajući pitanje, nastavio je svoju lepu priču -
Ćaskao sam, na jednom forumu, sa nekom I. iz Hrvatske, onako, neobavezno, bezbrižno i neopterećujuće. Postali smo, moglo bi se reći, prijatelji. Virtuelni, nikad videli jedno drugo, niti čuli glas, ali sasvim dovoljno otvoreni jedno prema drugom, da bismo znali kakv je čovek s druge strane ekrana.
Onda me je, jednog dana, I. iz Zagreba zamolila da joj učinim malu uslugu i time priredimo, zajednički, jedno lepo iznenadjenje njenoj drugarici , takodje I. , koja sada živi u Beogradu. Ona, naime, jako voli Krašovu čokoladu s lešnicima i trebalo je da joj ja jednu takvu odnesem , uz priču o tome da sam bio u Zagrebu i upoznao tamošnju I , koja joj tu čokoladu šalje.
Otišao sam kod beogradske I, prethodno se najavivši. Dočekala me je ljubazno, krhka slatka plavuša zelenih očiju , u svom malom stanu na poslednjem spratu jednog beogradskog solitera. Iznenadila se, jako, videlo se po sjaju njenih lepih očiju da joj je sve ovo prijalo, pa me pozvala da navratim na kafu, opet, kad stignem.
Ne znam šta je zagrebačka I. imala u planu kada je s-kovala plan o čokoladi za drugaricu iz Beograda i smišljala priču o mojoj poseti Zagrebu i našem poznanstvu. Tek, kada sam sledeći put otišao kod ove druge I, stan gotovo da nisam prepoznao. Prigušena svetla u dnevnom boravku, gde smo prošli put pili kafu obasjani svetlošću s plafona i zidova, drugačije zavese na prozorima, dušu dale za romantični ugodjaj, grickalice na stočiću, piće...
Romansa na vidiku, napisala sam, sa sve znakom pitanja na kraju, shvatajući gotovo u startu sipatičnu igru zagrebačke I, koja se malo igrala provodadžisanja.
Već traje - napisao mi je moj virtuelni druge R, završavajući ovu prostu rečenicu sa sijaset malih smešaka.
Od tada , evo već par meseci je prošlo, njega nema na Fejsbuku.
Nadam se da je zagrebačka I. bila u pravu kada je odlučila da svojoj beogradskoj drugarici pošalje svog virtuelnog znanca R, sa sve čokoladom i izmišljenom pričom o njihovom poznanstvu...
Ćaskao sam, na jednom forumu, sa nekom I. iz Hrvatske, onako, neobavezno, bezbrižno i neopterećujuće. Postali smo, moglo bi se reći, prijatelji. Virtuelni, nikad videli jedno drugo, niti čuli glas, ali sasvim dovoljno otvoreni jedno prema drugom, da bismo znali kakv je čovek s druge strane ekrana.
Onda me je, jednog dana, I. iz Zagreba zamolila da joj učinim malu uslugu i time priredimo, zajednički, jedno lepo iznenadjenje njenoj drugarici , takodje I. , koja sada živi u Beogradu. Ona, naime, jako voli Krašovu čokoladu s lešnicima i trebalo je da joj ja jednu takvu odnesem , uz priču o tome da sam bio u Zagrebu i upoznao tamošnju I , koja joj tu čokoladu šalje.
Otišao sam kod beogradske I, prethodno se najavivši. Dočekala me je ljubazno, krhka slatka plavuša zelenih očiju , u svom malom stanu na poslednjem spratu jednog beogradskog solitera. Iznenadila se, jako, videlo se po sjaju njenih lepih očiju da joj je sve ovo prijalo, pa me pozvala da navratim na kafu, opet, kad stignem.
Ne znam šta je zagrebačka I. imala u planu kada je s-kovala plan o čokoladi za drugaricu iz Beograda i smišljala priču o mojoj poseti Zagrebu i našem poznanstvu. Tek, kada sam sledeći put otišao kod ove druge I, stan gotovo da nisam prepoznao. Prigušena svetla u dnevnom boravku, gde smo prošli put pili kafu obasjani svetlošću s plafona i zidova, drugačije zavese na prozorima, dušu dale za romantični ugodjaj, grickalice na stočiću, piće...
Romansa na vidiku, napisala sam, sa sve znakom pitanja na kraju, shvatajući gotovo u startu sipatičnu igru zagrebačke I, koja se malo igrala provodadžisanja.
Već traje - napisao mi je moj virtuelni druge R, završavajući ovu prostu rečenicu sa sijaset malih smešaka.
Od tada , evo već par meseci je prošlo, njega nema na Fejsbuku.
Nadam se da je zagrebačka I. bila u pravu kada je odlučila da svojoj beogradskoj drugarici pošalje svog virtuelnog znanca R, sa sve čokoladom i izmišljenom pričom o njihovom poznanstvu...
Prelepo. Ako je istinito, a nekako mi se čini da jeste, onda je stvarno za 10 ..10+ za zagrebačku I. i puno sreće tvom prijatelju..A i da je plod mašte, opet deluje stvarno..sve je sada moguće preko neta.
ОдговориИзбришиHvala. I ova, na sreću, nije plod mašte - jedino što bih volela jeste da i dalje traje.
ОдговориИзбриши