KAKO RENOVIRATI KUPATILO BEZ STRESA

      Odmah da vam priznam - mnogo teško. Potrebni su vam  - predizvodjačke pripreme na visokom nivou, nekoliko pakovanja lekova za smirenje  koje apoteke više ne daju na izvolte , malo biljnih čajeva u iste svrhe,  promena uobičajenog ponašanja da gostima i majstorima  kafu poslužujete za stolom , dobar komšiluk u slučaju da nemate rezervni wc, godišnji odmor bar od dve godine, promena režima spavanja i svih obaveza  u skladu s dodatnim obavezama majstora , neko od ukućana koji će uvek biti u kući dok vi sumanuto jurite u kupovinu onoga čega se majstor nije na vreme setio ... i još štošta, čega ću se setiti dok stignem do kraja teksta.
     Inače, na temi renoviranja kupatila mogu da doktoriram . Ili bar dobijem taj famozni  master.



     Krećem od  pretpostavke da ste na vreme oteli  keramičara od ostalih zainteresovanih , jer, oni su, znate, jaaaako traženi i ne možete tek tako da ih pogodite, što bi se narodski reklo, kad  se vama  'oće. Nauka je to, bratac, a i svaka šuša danas bi novo kupatilo, pa što da ne deremo ovce - ovako nekako, čini mi se, razmišljaju keramičari čiji je zanat poslednju deceniju opet  na ceni. Pa im se može.
     I nije važno kako se dogovorite. Važno je ono kako se i šta se njemu 'oće. Naš , o majstoru je reč, najpre je svoju pipavost objašnjavao time za je takav zanat u pitanju i da ne sme da se žuri tamo gde se traži preciznost. Ako bi se i dovukao do deset, i to sam, jer mu je ortak iznenada dobio neodložne poslove, nije počinjao pre jedanaest. A svaka kafe - pauza mu je trajala bar pola sata. Dobro, to smo nekako sredili, jer mu je više nismo služili za stolom , nego na stoličici u hodniku, sve u želji da podignemo njegovu produktivnost.
     Shvatili smo, nedelju dana kasnije, šta je razlog njegovog bunovnog izgleda u 10 pre podne, kada je bratac jedne večeri, spremajuči se da ode, izjavio - a sad idem malo privatno da poradim.
   I tako, negde gde  je u isto vreme pogodio posao, radio je  do oko ponoći. Kod nas, od posle deset pre podne  do pre osam uveče . Uz bezbroj sitnih pauza - osim za ručak i za  puš-kaficu, neizostavno je ćaskao i sa komšilukom, sa svakim našim gostom pronalazio zajedničke teme i poznanike...
    Kad moj otac tokom tih mesec dana lepljenja pločica u kupatilu manjem od četirisačetiri nije postao ubica  zlog keramičara koji ispija kafe po kućama umesto da lepi pločice, nikad neće. Sva sreća, pa imamo kupatilo u prizemlju, inače, bilo bi belaja...
     Sva sreća, pa nismo morali ni da ga taksiramo. Muž moje prijateljice je, kada ga je i treći dogovoreni keramičar po redu ispalio, prihvatio    da nekog dedicu s drugog kraja grada dovozi i odvozi, samo da konačno sredi kupatilo. A deki duša u nosu, pa svaki čas i on na pauzu...Pa se i kod njih oteglo.
     U medjuvremenu se u priču uključuje vodoinstalater. Sva sreća, opet,  pa je sin majstora koji je davno isto kupatilo radio, uz to i komšija, pa nije za posao od par sati uzeo tri puta više nego što uistinu vredi. E, da znate, vodoinstalateri su, sem ovog našeg, još gora fela od keramičara. Imaju neki svoj interni dogovor, jasno definisane cene kojima svoj zanat dižu na pijedestal doktorata, i tu pojedinac ne sme da se drzne i cenu svojih usluga dovede na realan nivo. Odmah reaguje kartel.
     Moler nije pravio probleme. Već je krečio ostale prostorije, pa je očas posla sredio i plafon u  kupatilu. Jedino je zaboravio da okreči deo hodnika koji je vratima odvojen od ostatka, ali je to već neka druga priča. I vratio se kroz par dana da i to oduži.
     Kada se famozni keramičar vratio da završi svoj deo posla, ispostavilo se da mora hitno na teren, da završi neki davno prekinuti posao. Pa smo wc šolju prilulili, što bi Nišlije rekle, kolko da posluži svrsi. Dok naš majstor čiji ortak ima neodložni posao ne stigne da završi i sam, svoj neodložni posao. Započet ko zna kada.
     U kući ko zna kojeg jadnika kojem je takodje obećao da će mu posao završiti za nedelju dana.