PRIJATELJSTVO IZMEDJU PRIJATELJA I "PRIJATELJA"


   Udju, ponekad, u naše živote, često nenadano i netraženo, ali se nikada ne može reći i neželjeno ( jer prijatelja nikada nije ni previše ni premalo, nego je važna suština prijateljstva), neki ljudi za koje i ne znate da će vam obeležiti godinu, deceniju ili čitav ostali deo života. I ostanu kraj vas, ma gde ih životni putevi odneli, uz vas i sa vama, kao privezak koji kačite na ključ da biste brže otključali vrata, bez bespotrebnog  kopanja po tašnama ili džepovima.
     Za razliku od nekih koji dodirnu naše živote u prolazu, u letu ka drugoj, mirisnijoj bašti prijateljstva , ovi prvi već samim ulaskom u naše živote, ostaju  u njima zauvek . Kao draga  knjiga koja nam uvek stoji na stočiću, dopola pročitana, dok se pored nje menjaju naslovi koji bivaju zaboravljeni čim se dodje do poslednje stranice. Kao suvenir sa onog nezaboravnog  letovanja ,  koje nam izmami osmeh kad god pomislimo na more i nebesko plavetnilo sutona iznad velikih brodova koji daleko na horizontu promiču pred našim očima. Kao avionska karta sa prvog leta, vaučer sa putovanja u Emirate, kašičica od sladoleda iz hotela koju smo prisvojili ko suvenir, dopola ispražnjena bočica parfema ...
     Namerno sam u naslov teksta onu, drugu kategoriju prijatelja,  stavila pod navodnike.Jer, o neprijateljima, koje većina nas mora da ima, po prostoj logici čovekove suštine da voli, ne voli, ne podnosi, ne ceni,nipodaštava, zavidi, mrzi čak, nije normalno ni realno da nam bar neko ne želi bar malo lošeg.
"Prijatelji" nisu od tih. To su samo neki nebitni ljudi u našim životima, za koje nam se samo na tren učinilo da nam mogu biti  - prijatelji. Posle nekoliko zajedničkih ručkova, zimovanja, putovanja, praznikovanja, ogovaranja... odu iz naših života. Kao da nikada u njima nisu ni bili. Bez traga u našim sećanjima. Bez gorčine , ali i bez ikakvog žala što više nisu deo naših života. Pa ih s lakoćom brišemo, ne samo iz telefonskih imenika, nego i iz dogadjaja na kojima smo zajedno bili.
     Koliko puta ste rekli, pomislili, pitali nekog - gde si se krio-la do sada i zašto te nisam ranije sreo-la? Nesvesni činjenice da je sudbina nju ili njega postavila na vaš put u onom pravom trenutku, kada će u vaš život biti ugradjen baš onako kako i jeste. Ni pre, ni kasnije, nego baš onda kada i kako bi trebalo da bude.
     I prijatelji i "prijatelji", pa čak i neprijatelji, neophodni su u našim životima. Niti se sa svima razumemo jednako, niti na sličan način gledamo na svet oko sebe i jedno na drugo, niti, pak, od našeg poznanstva očekujemo isto.
     Samo se retki prepoznaju po mirisu misli koje im prolaze kroz glavu kada prvi put jedno drugom pružaju ruke, kada ćuteći ispijaju kafu, smeju se ili plaču. I oni zato ostaju pravi, treba li dodati još i - večiti prijatelji.

   
   
   
   













Follow by Email