Malo sam istraživala - mada je to pretenciozna reč za obično surfovanja po netu, istoriju blogeraja. Uh, što mi se dopala ova moja kovanica izletela niotkud, zaključujem u momentu - i stvarno, blog je za mene, posle samo par početničko-uhodavajućih tekstova, postao pravi mali raj. Ništa u životu nije slučajno, pa ni to što mi je kovanica -blogeraj- pala na pamet u trenutku dok pišem na temu - blog, kako je nastao i čemu služi-.
Pozivam se na Vikipediju - http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%BB%D0%BE%D0%B3 - blog ili veblog , skraćenica od web log na engleskom, je niz hronoloških unosa tekstova, koji se prikazuju na veb stranicama . Za jednog od prvih blogera smatra se Džastin Hol, koji je kao student na koledžu počeo da vodi blog 1994. godine.Par godina pre toga postojale su neke forme kao uvod u ono što danas nazivamo blogom.Termin veblog uveden je 1997. godine, a skraćenu verziju je zatim uveo Peter Merholz, koji je u šali reč "weblog " podelio na we blog - mi blogujemo.. Dakle, blogovanje je uredjivanje nekog bloga ili pisanje komentara na njemu. Inače,1999. godina se smatra prekretnicom u razvoju sadašnje verzije bloga, budući da je tada objavljeno nekoliko "alata" koji su usavršili njegovo korišćenje.Jedan od najposećenih blogova, nastao 2002. godine- DejliKos, ima oko deset miliona poseta dnevno. Posle dve godine Meriam-Vebsterov rečnik proglasio je reč blog za reč godine.
Uticaj bloga je počeo izuzetno brzo da raste, čemu su jako doprineli neki američki političari, shvatajući od kolikog im je interesa to što putem bloga mogu da komuniciraju sa običnim ljudima, a svojim potencijalnim glasačima, o njihovim problemima. Mada blog smatraju vidom modernog tračarenja, zahvaljući blogovima često se iznesu na videlo neki problemi čije se rešavanje pospeši baš zahvaljujući tome.
Tipologija blogova pokazuje da su najčešći neodredjeni blogovi, koji se bave raznim temama. Redji su specijalizovani blogovi koji su posvećeni jasno odredjenoj temi. Postoje lični i korporativni blogovi, foto ili moblogovi ( oni specijalizovani za fotografije i oni sa mobilnih telefona).
Smatra se da je ekspanziji blogovanja doprinelo smanjenje interesovanja za praćenje masovnih medija. Publika se okreće kablovskim kanalima, a izdavaštvo mikro-publikacijama.
Posebno poglavlje na ovu temu je blogerska etika - disciplina kojom se, izmedju ostalog, meri kvalitet samog blogera. Što mu je uticaj veći, njegova etičnost dobija na težini i ne isplati mu se da prokocka godinama sticani ugled zarad jeftinih poena dobijenih podleganjem petparačkom senzacionalizmu neproverenih informacija ili , daleko bilo, žute štampe.
Blogeri često nastupaju kao interesna grupa. Ostavljaju komentare jedan drugome ispod blogova, najčešće pohvale, mada ima i kritičkih, kao i nepoželjnih sadržaja koji nemaju veze sa temom.
Ako zaobidjemo tzv trač blogove, koji su na nivou ogovaranja i žute štampe, kao i one propagandnog karaktera, može se reći da blogovanje sve više poprima misiju informativnosti. Danas je sve više i profesionalnih blogera, čije je to jedino zanimanje i izvor egzistencije, kao i onih koji ostvaruju dodatne prihode blogerisanjem.
U Srbiji, prvi blogovi su nastali 2003. godine, a četiri godine kasnije pratilo ih je već osam odsto stanovništva. Srbija je zamlja koja u regionu ima najviše blogova na samostalnim web adresama. Procenjuje se da ih je lane bilo preko sto hiljada.
O tome koliko je blogovanje pustilo korenje i kod nas, govori činjenica da se od 2007. godine održava tradicionalno okupljanje blogera pod nazivom BlogOpen.
Mene je iznenadio podatak da većina blogera sebe smatra novinarima - iskreno, čast mnogima koji to jesu ili pišu kao da jesu, mnogi blogovi su pisani u stilu " dragi dnevniče " ili vežbanje lepog pisanja. Mada, ima i onih kojima bi na stilu pozavideli mnogi pisci, ne samo bestselera, nego i mnogo jači i bolji.
PS -Već sam pomenula da sam , zahvaljujući upornom ubedjivanju nekih ljudi oko mene , postala bloger. I na tome im uvek zahvaljujem. Ovaj tekst sam napisala zbog onih drugih, takodje divnih ljudi, od kojih mi povremeno stižu pitanja o tome šta je blog ili zašto sam ja bloger ili čemu to, meni lično, služi. Ovo malo prepričanih informacija je možda dovoljno kao lekcija iz istorije bloga. I još samo da parafraziram, skoro pročitanu formulaciju na nečijem blogu - ovo je virtuelni prikaz moje duše. Odnosno, u mom slučaju, samo jednog njenog dela.
Usput, meni do sada nije upućen ama baš ni jedan jedini komentar od strane nekog blogera, tako da nisam (još) deo ni jedne interesne grupe. I nije da me ne zanima, evo, priznajem.Zašto ?
Pozivam se na Vikipediju - http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%BB%D0%BE%D0%B3 - blog ili veblog , skraćenica od web log na engleskom, je niz hronoloških unosa tekstova, koji se prikazuju na veb stranicama . Za jednog od prvih blogera smatra se Džastin Hol, koji je kao student na koledžu počeo da vodi blog 1994. godine.Par godina pre toga postojale su neke forme kao uvod u ono što danas nazivamo blogom.Termin veblog uveden je 1997. godine, a skraćenu verziju je zatim uveo Peter Merholz, koji je u šali reč "weblog " podelio na we blog - mi blogujemo.. Dakle, blogovanje je uredjivanje nekog bloga ili pisanje komentara na njemu. Inače,1999. godina se smatra prekretnicom u razvoju sadašnje verzije bloga, budući da je tada objavljeno nekoliko "alata" koji su usavršili njegovo korišćenje.Jedan od najposećenih blogova, nastao 2002. godine- DejliKos, ima oko deset miliona poseta dnevno. Posle dve godine Meriam-Vebsterov rečnik proglasio je reč blog za reč godine.
Uticaj bloga je počeo izuzetno brzo da raste, čemu su jako doprineli neki američki političari, shvatajući od kolikog im je interesa to što putem bloga mogu da komuniciraju sa običnim ljudima, a svojim potencijalnim glasačima, o njihovim problemima. Mada blog smatraju vidom modernog tračarenja, zahvaljući blogovima često se iznesu na videlo neki problemi čije se rešavanje pospeši baš zahvaljujući tome.
Tipologija blogova pokazuje da su najčešći neodredjeni blogovi, koji se bave raznim temama. Redji su specijalizovani blogovi koji su posvećeni jasno odredjenoj temi. Postoje lični i korporativni blogovi, foto ili moblogovi ( oni specijalizovani za fotografije i oni sa mobilnih telefona).
Smatra se da je ekspanziji blogovanja doprinelo smanjenje interesovanja za praćenje masovnih medija. Publika se okreće kablovskim kanalima, a izdavaštvo mikro-publikacijama.
Posebno poglavlje na ovu temu je blogerska etika - disciplina kojom se, izmedju ostalog, meri kvalitet samog blogera. Što mu je uticaj veći, njegova etičnost dobija na težini i ne isplati mu se da prokocka godinama sticani ugled zarad jeftinih poena dobijenih podleganjem petparačkom senzacionalizmu neproverenih informacija ili , daleko bilo, žute štampe.
Blogeri često nastupaju kao interesna grupa. Ostavljaju komentare jedan drugome ispod blogova, najčešće pohvale, mada ima i kritičkih, kao i nepoželjnih sadržaja koji nemaju veze sa temom.
Ako zaobidjemo tzv trač blogove, koji su na nivou ogovaranja i žute štampe, kao i one propagandnog karaktera, može se reći da blogovanje sve više poprima misiju informativnosti. Danas je sve više i profesionalnih blogera, čije je to jedino zanimanje i izvor egzistencije, kao i onih koji ostvaruju dodatne prihode blogerisanjem.
U Srbiji, prvi blogovi su nastali 2003. godine, a četiri godine kasnije pratilo ih je već osam odsto stanovništva. Srbija je zamlja koja u regionu ima najviše blogova na samostalnim web adresama. Procenjuje se da ih je lane bilo preko sto hiljada.
O tome koliko je blogovanje pustilo korenje i kod nas, govori činjenica da se od 2007. godine održava tradicionalno okupljanje blogera pod nazivom BlogOpen.
Mene je iznenadio podatak da većina blogera sebe smatra novinarima - iskreno, čast mnogima koji to jesu ili pišu kao da jesu, mnogi blogovi su pisani u stilu " dragi dnevniče " ili vežbanje lepog pisanja. Mada, ima i onih kojima bi na stilu pozavideli mnogi pisci, ne samo bestselera, nego i mnogo jači i bolji.
PS -Već sam pomenula da sam , zahvaljujući upornom ubedjivanju nekih ljudi oko mene , postala bloger. I na tome im uvek zahvaljujem. Ovaj tekst sam napisala zbog onih drugih, takodje divnih ljudi, od kojih mi povremeno stižu pitanja o tome šta je blog ili zašto sam ja bloger ili čemu to, meni lično, služi. Ovo malo prepričanih informacija je možda dovoljno kao lekcija iz istorije bloga. I još samo da parafraziram, skoro pročitanu formulaciju na nečijem blogu - ovo je virtuelni prikaz moje duše. Odnosno, u mom slučaju, samo jednog njenog dela.
Usput, meni do sada nije upućen ama baš ni jedan jedini komentar od strane nekog blogera, tako da nisam (još) deo ni jedne interesne grupe. I nije da me ne zanima, evo, priznajem.Zašto ?
Нема коментара:
Постави коментар
Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.