недеља, 12. август 2012.

PRAVI PROSJACI I ONI DRUGI

     Sinoć  sam na ulazu u pekaru koja se nalazi na jako prometnom mestu jednog od retkih niških parkova,  "Sveti Sava", ugledala staricu na plastičnoj beloj stoličici sa polomljenim naslonom,  donetoj od kuće. Ili, možda, sa nekog smetlišta, odbačena od onih koji su smatrali da više nema nikakvu upotrebnu vrednost.  Mršava da mršavija ne može biti, sitne  , uvijene u maramu  glave,pognute  do kolena, kao u grču da je, ličila je na drveni  kip zamrznut posle predugog boravka na minus 45 stepeni. Samo je poluispružena ruka sa kartonskim poklopcem  koji  štrči pored nje, pokazivala da moli za milostinju. U poklopcu pretvorenom u tacnu za pruženu milost prolaznika, tek nekoliko kovanih novčića. Nedovoljno ni za jednu kiflu.
     Davno sam prestala da budem osetljiva na većinu prosjaka, koje je ko zna ko i otkud doveo na ulice moga grada da nekim mešanim dijalektom uzvikuju molbe za pomoć i psovke , pogrde i uvrede kada ona izostane.


 Otvrdnula mi duša posle prerane smrti moje majke, pa nemam mnogo milosti za one koje sam gledala kako već iza ćoška slažu u svežanj novčanice koje su im isprosili musavi dečaci i devojčice odevene u rite , sa po jednom obuvenom i jednom bosom nogom. "Da mi je samo pečeno dete" , još mi pred očima treperi davni naslov novinskog teksta u kojem je pisalo o lažnim prosjacima i babi koja zna šta najviše izaziva saosećanje i  željenu reakciju  prolaznika . Da ne pominjem onu prosjakinju sa njujorških ulica, koja predveče otkriva svoje drugo lice, bogate moderne devojke - http://www.smedia.rs/vesti/vest/97113/Prevara-Glumi-prosjakinju-Neverovatna-prevara-Danju-prosjakinja-uvece-moderna-devojka-FOTO-VI
     Ova baka, sigurna sam, ne spada u kategoriju fabrikovanih prosjaka koji rade za lenje ugojene tipove iza ćoška. Nju je istinska muka naterala da pruži kartonski poklopac za  malo nečije  milosti. Zarad zalogaja hleba, kutije lekova, parčeta sira ili mesa...
     Njena je sudbina slična sudbini one bake koja sa dva buketa dvorišnog cveća obilazi goste kafića u centralnoj gradskoj zoni. Njima dvema ću uvek kada ih vidim staviti koji dinar u ruku ili na tacnu. Bez ikakve ljubomore zbog toga što su one doživele godine duboke starosti, koje su mojoj majci davno oduzete.
   
   

Нема коментара:

Постави коментар

Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.

Kupujete li na Temu pijaci?

Jeftine tričarije koje nam mogu olakšati svakodnevne (ne)omiljene poslove, cenovno su značajno konkurentne sličnim sitnicama iz kineskih ra...