DONJI PRISJAN - FOTOREPORTAŽA SA JEDNOG IZLETA

     Donji Prisjan je selo u kojem smo rodjeni moj otac i ja, zbog čega smo, skoro četiri  decenije posle odlaska iz njega, baš tu  napravili vikendicu. Prošlog vikenda gosti su nam bili Spasojevići, oboje geografi po struci, s tim što Daca uspešno pliva nekim drugim, novinarsko-direktorskim vodama, a Milan je ostao u struci i predaje ekonomsku geografiju studentima ekonomije u Nišu. Od njega sam saznala mnogo zanimljivih činjenica o nastanku mog rodnog kraja, od kojih je meni najupečatljivija ta da je u neogenu selo bilo pod jezerom
     Ineče, Donji Prisjan se nalazi na 50 km od Niša, pripada vlasotinačkoj opštini i na samom je kraju Zaplanja, jedne jako lepe, ali pasivne i nerazvijene oblasti omedjene Suvom Planinom, s jedne strane i  Seličevicom , Babičkom Gorom i Kruševicom s druge strane.Selo ima nešto više od 200 kuća u kojima neko i živi, a leti  je mnogo više stanovnika, budući da mnogi Prisjanci ovde borave dok je lepo vreme. Stanovnici, sve stariji, žive od posne poljoprivrede, tankih poljoprivrednih penzija i po  koje plate,  učiteljske,trgovačke,milicionarske, radničke... Mnoga domaćinstva preživljavaju zahvaljujući roditeljskim penzijama, neki imaju rodjake na radu u inostranstvu... Selo, ko i većina siromašnih srpskih sela, lagano odumire.
     Slike koje slede nisu reprezentativne za samo selo, koje ima i mnogo lepih kuća i sredjenih dvorišta i voćnjaka i pašnjaka....ali, ovoga puta smo obišli deo koji baš-baš umire, i pored sve njegove lepote...
    Na izlet prisjanskim šumama, onim nižim i pristupačnijim , krenuli smo iz centra sela ...levo od auta je škola do četiri razreda, koja obično ima jedva toliko djaka. Desno je dvoriste dve porodice Mitrović.


         Odatle se, uskim putem, pored nekoliko kuća u kojima neko još živi i kroz nekoliko napuštenih dvorišta, ide ka Vuštinom bregu. Taj Vušta je moj pra-pra-deda, koji je svoje imanje obeležavao jašući konja....pa dokle je stigao...
     Našu familiju i danas zovu Vuštinci, od reči vušdi ili vuždi, odnosno ide jako brzo.



 

 


 Laganim usponom  dolazi se do prvog proplanka , odakle se vidi jedan , centralni  može se reći,  deo sela...

... a u pravcu štapa se , gore u brdu na drugom kraju, nalaze poslednje kuće...


I sada.... ovo po naučnoj kategorizaciji spada u stare gromadne planine...a ja bih se kladila da je to mlada venačna planina, jer mi baš nekako  nežno i mlado deluje... i milo i pitomo, za razliku od, kasnije slikane, Suve planine...a baš ona je ta mlada venačna...

... seno preostalo za sledeću zimu  ...









... i tragovi minule zime potrošenog sena..

... tamo, na zidu udaljenije plemnje, suše se venci crnog luka..



... a moj otac pokazuje mesto na kojem je rodjen ... tu je bila prva kuća njegovih roditelja , Sibina i Kostadinke, gde je rodjeno troje njihove dece, pokojni Vlasta i Eva i on, Radivoje zvani Ratko Vušta... i gde se živelo bez struje, a voda se donosila odozdo, iz doline...


... i još jedan  pogled na isti zaselak...


 ... moj otac je, inače, uporan u nameri da poseče sva stasala drva za ogrev u svojoj šumi... pokazuje medje...mesto se, inače, zove Sadina... a ako ih on za života ne poseče, kaže, učiniće  vrlo rado to drugi...



...   odatle, povratak malo dužim i ravnijim putem...



...ovde je nekada sejano žito...


... pogled na Suvu planinu... kako rekoh već, mladu venačnu, za razliku od ovih starih gromadnih oko mog sela...


... i onda profesor objašnjava, ovo ovde, baš ovde , je jako povoljno mesto za sadnju voća, a komšija koji čuva krave dodaje, pa to mesto se i zove Lepo drvo...a šljive su sladje nego ijedne druge i već su zrele... 


... a odatle  se malo vidi i udaljeni zaselak  ružnog naziva Smrdan...


... najlepše mesto za vikendicu....da je struje i vode...



... i okolnim putem, pored nekoliko, što napuštenih, što naseljenih  kuća na brdu... spuštamo se do polazne tačke...
... u većini kuća u ovom zaseoku dugo već niko ne živi... i zato polagano propadaju... u onima koje se još drže, živi poneko, da dočuva staru majku ili zato što se vratio iz nekog velikog grada, pošto je ostao bez posla...





...ovde je nekada držano seno i čuvana stoka...





... za vredne uvek ima posla i načina da se zaradi... pa i pored toga što poneki vuk odnese ovcu ili dve...




 ... u ovom dvorištu se vide dve satelitske antene...


 ... pogled na suprotni kraj sela... ulazak... levo je Drajčina Bara...





--- i sišli smo do polazne tačke ... velika četvorogodišnja škola za ono malo prisjanskih djaka...




Follow by Email