Donji Prisjan je selo u kojem smo rodjeni moj otac i ja, zbog čega smo, skoro četiri decenije posle odlaska iz njega, baš tu napravili vikendicu. Prošlog vikenda gosti su nam bili Spasojevići, oboje geografi po struci, s tim što Daca uspešno pliva nekim drugim, novinarsko-direktorskim vodama, a Milan je ostao u struci i predaje ekonomsku geografiju studentima ekonomije u Nišu. Od njega sam saznala mnogo zanimljivih činjenica o nastanku mog rodnog kraja, od kojih je meni najupečatljivija ta da je u neogenu selo bilo pod jezerom
Ineče, Donji Prisjan se nalazi na 50 km od Niša, pripada vlasotinačkoj opštini i na samom je kraju Zaplanja, jedne jako lepe, ali pasivne i nerazvijene oblasti omedjene Suvom Planinom, s jedne strane i Seličevicom , Babičkom Gorom i Kruševicom s druge strane.Selo ima nešto više od 200 kuća u kojima neko i živi, a leti je mnogo više stanovnika, budući da mnogi Prisjanci ovde borave dok je lepo vreme. Stanovnici, sve stariji, žive od posne poljoprivrede, tankih poljoprivrednih penzija i po koje plate, učiteljske,trgovačke,milicionarske, radničke... Mnoga domaćinstva preživljavaju zahvaljujući roditeljskim penzijama, neki imaju rodjake na radu u inostranstvu... Selo, ko i većina siromašnih srpskih sela, lagano odumire.
Slike koje slede nisu reprezentativne za samo selo, koje ima i mnogo lepih kuća i sredjenih dvorišta i voćnjaka i pašnjaka....ali, ovoga puta smo obišli deo koji baš-baš umire, i pored sve njegove lepote...
Na izlet prisjanskim šumama, onim nižim i pristupačnijim , krenuli smo iz centra sela ...levo od auta je škola do četiri razreda, koja obično ima jedva toliko djaka. Desno je dvoriste dve porodice Mitrović.
Odatle se, uskim putem, pored nekoliko kuća u kojima neko još živi i kroz nekoliko napuštenih dvorišta, ide ka Vuštinom bregu. Taj Vušta je moj pra-pra-deda, koji je svoje imanje obeležavao jašući konja....pa dokle je stigao...
Našu familiju i danas zovu Vuštinci, od reči vušdi ili vuždi, odnosno ide jako brzo.
Laganim usponom dolazi se do prvog proplanka , odakle se vidi jedan , centralni može se reći, deo sela...
... a u pravcu štapa se , gore u brdu na drugom kraju, nalaze poslednje kuće...
I sada.... ovo po naučnoj kategorizaciji spada u stare gromadne planine...a ja bih se kladila da je to mlada venačna planina, jer mi baš nekako nežno i mlado deluje... i milo i pitomo, za razliku od, kasnije slikane, Suve planine...a baš ona je ta mlada venačna...
... seno preostalo za sledeću zimu ...
... i tragovi minule zime potrošenog sena..
... i još jedan pogled na isti zaselak...
... pogled na Suvu planinu... kako rekoh već, mladu venačnu, za razliku od ovih starih gromadnih oko mog sela...
... u ovom dvorištu se vide dve satelitske antene...
... pogled na suprotni kraj sela... ulazak... levo je Drajčina Bara...
Ineče, Donji Prisjan se nalazi na 50 km od Niša, pripada vlasotinačkoj opštini i na samom je kraju Zaplanja, jedne jako lepe, ali pasivne i nerazvijene oblasti omedjene Suvom Planinom, s jedne strane i Seličevicom , Babičkom Gorom i Kruševicom s druge strane.Selo ima nešto više od 200 kuća u kojima neko i živi, a leti je mnogo više stanovnika, budući da mnogi Prisjanci ovde borave dok je lepo vreme. Stanovnici, sve stariji, žive od posne poljoprivrede, tankih poljoprivrednih penzija i po koje plate, učiteljske,trgovačke,milicionarske, radničke... Mnoga domaćinstva preživljavaju zahvaljujući roditeljskim penzijama, neki imaju rodjake na radu u inostranstvu... Selo, ko i većina siromašnih srpskih sela, lagano odumire.
Slike koje slede nisu reprezentativne za samo selo, koje ima i mnogo lepih kuća i sredjenih dvorišta i voćnjaka i pašnjaka....ali, ovoga puta smo obišli deo koji baš-baš umire, i pored sve njegove lepote...
Na izlet prisjanskim šumama, onim nižim i pristupačnijim , krenuli smo iz centra sela ...levo od auta je škola do četiri razreda, koja obično ima jedva toliko djaka. Desno je dvoriste dve porodice Mitrović.
Odatle se, uskim putem, pored nekoliko kuća u kojima neko još živi i kroz nekoliko napuštenih dvorišta, ide ka Vuštinom bregu. Taj Vušta je moj pra-pra-deda, koji je svoje imanje obeležavao jašući konja....pa dokle je stigao...
Našu familiju i danas zovu Vuštinci, od reči vušdi ili vuždi, odnosno ide jako brzo.
Laganim usponom dolazi se do prvog proplanka , odakle se vidi jedan , centralni može se reći, deo sela...
I sada.... ovo po naučnoj kategorizaciji spada u stare gromadne planine...a ja bih se kladila da je to mlada venačna planina, jer mi baš nekako nežno i mlado deluje... i milo i pitomo, za razliku od, kasnije slikane, Suve planine...a baš ona je ta mlada venačna...
... seno preostalo za sledeću zimu ...
...... i tragovi minule zime potrošenog sena..
... tamo, na zidu udaljenije plemnje, suše se venci crnog luka..
... a moj otac pokazuje mesto na kojem je rodjen ... tu je bila prva kuća njegovih roditelja , Sibina i Kostadinke, gde je rodjeno troje njihove dece, pokojni Vlasta i Eva i on, Radivoje zvani Ratko Vušta... i gde se živelo bez struje, a voda se donosila odozdo, iz doline...
... i još jedan pogled na isti zaselak...
... moj otac je, inače, uporan u nameri da poseče sva stasala drva za ogrev u svojoj šumi... pokazuje medje...mesto se, inače, zove Sadina... a ako ih on za života ne poseče, kaže, učiniće vrlo rado to drugi...
... odatle, povratak malo dužim i ravnijim putem...
...ovde je nekada sejano žito...
... pogled na Suvu planinu... kako rekoh već, mladu venačnu, za razliku od ovih starih gromadnih oko mog sela...
... i onda profesor objašnjava, ovo ovde, baš ovde , je jako povoljno mesto za sadnju voća, a komšija koji čuva krave dodaje, pa to mesto se i zove Lepo drvo...a šljive su sladje nego ijedne druge i već su zrele...
... a odatle se malo vidi i udaljeni zaselak ružnog naziva Smrdan...
... najlepše mesto za vikendicu....da je struje i vode...
... i okolnim putem, pored nekoliko, što napuštenih, što naseljenih kuća na brdu... spuštamo se do polazne tačke...
... u većini kuća u ovom zaseoku dugo već niko ne živi... i zato polagano propadaju... u onima koje se još drže, živi poneko, da dočuva staru majku ili zato što se vratio iz nekog velikog grada, pošto je ostao bez posla...
...ovde je nekada držano seno i čuvana stoka...
... za vredne uvek ima posla i načina da se zaradi... pa i pored toga što poneki vuk odnese ovcu ili dve...
--- i sišli smo do polazne tačke ... velika četvorogodišnja škola za ono malo prisjanskih djaka...
Da, da, u pravu ste, nisam videla vaše Zaplanje, jer je sa druge strane Suve Planine, ali videla sam dosta tog na samoj Suvoj Planini, tačnije sela sa druge njene strane i verovali mi ili ne, veoma su slična vašem. Priča je identična čak i tužna. Umiru sela u jednom lepom kraju ove naše lepe Srbije, tako da i selo Oreovac, na koje mislim, a odakle je moj svekar, od 120 kuća u kojima su živeli seljani, sad jedva da stalno ima nekog u svega četrdesetak. Ostale su ili puste ili zažive samo preko leta. Dok na žalost, gradovi polako, ali sigurno, postaju megalopolisi. Verujem da će se i to jednog dana promeniti i da će ljudi shvatiti da je mnogo bogatiji onaj ko je ponikao iz ruralne sredine, od onog iz gradske, a dotle, možemo samo da čekamo i da se nadamo da nećemo čekati predugo.
ОдговориИзбришиNe znam šta još loše može da nam se desi, pa da shvatimo da nam je selo neophodno. Hvala Vam na lepim rečima.
ОдговориИзбришиDobar prikaz a pesma oduševljava! Autor - nepoznat?!
ОдговориИзбришиPoznat, samo se nije potpisao - ja.
ОдговориИзбришиMili Boze, koja lepota? Iako nerodjena u Srbiji, pored dva zavrsena fakulteta i bezbroj pogodnosti zivota na zapadu, mastam i ceznem da zivim u ovakvoj prirodi. Mnogi ce reci da sam luda ali ja bih u ovoj divoti nasla mir mojoj dusi. Blago Vama, draga Nego, ni svesni niste kakvim blagom ste okruzeni.
ОдговориИзбришиOnda verovatno ne znate da se ovde doseljavaju, u malom broju ali ipak ih ima, građani evropskih zemalja, koji tek ovde nalaze mir i sreću. POZDRAV, ZORICE.
ОдговориИзбришиEto i mene, samo da uradim neke sitnice. Jedan je zivot. Skupljacu 'travke', saditi povrce, kalemiti voce. A moji, hoce, nece? Njihov zivot, njihov izbor.
ОдговориИзбришиPs. I onda Vas pozovem na sataras, ili kako se zove po niskom dijalektu?
Baš me zaanima, imate li zacrtano, gde. Ili još birate? Verovatno znate, za jako male pare može s ekupiti ne samo kuća, nego imanje na selu.
ОдговориИзбришиA inače, već ste pozvani- i na prženiju i štagod.
Nemam zacrtano, vec kako Vi rekoste, biram.Umorna od zivota i lutanja po tom 'izasranstvu', trazim netaknutu prirodu, ptice, cistu vodu, neiskvarene ljude... Gledala sam nedavno reportazu o tom Vasem kraju, odnedavno citam Vase 'zaplanjske' price i polako se zaljubljujem u okolinu 'od Nis'.,,Ne mogu jos nista reci, ali slazem puzle.
ОдговориИзбришиJa samo znam da ne biste pogrešili i u to ime - dobrodošlica.
ОдговориИзбришиDirnut sam duboko lepotom sela(kraja celog)i sa tugom i setom setio svoje prve ljubavi iz daleke 7o i neke god.proslog veka.Bilo ih je tri lepotice iz tog sela i stanovale.su u s.Bobiste.Ruzica,Jelica i Svetlana.Od tada..posle rastanka vise ih nisam video!!Zeleo bih da saznam...gde su i sta rade,kako zive??,da popricamo ovako preko F.B da me prodje tuga i zal za propustenom ljubavi
ОдговориИзбришиMora'u malo da se raspitam, budući da ne znam mnoge ljude iz sela. Pa ako nešto saznam, javiću. Srdačan pozdrav.
ИзбришиPozdrav za Markovu tetku Negoslavu iz Aranđelovac od Slavice i Miroslava, i pozdrav Zaplanju koje ima dušu a ona ne umire.
ОдговориИзбришиTetka srdačno zahvaljuje i još srdačnije otpozdravlja. HVALA VAM MNOGO.
Избриши