Kompjuterska tehnologija je uvela neke novine pri konkurisanju za zaposlenje, a ekonomska kriza celokupan ovaj proces učinila dodatno komplikovanim i mučnim. Dodatnom opterećenju, strahu i raspamećenosti onih koji pišu molbe, prijave i CV-ije i obijaju vrata potencijalnih poslodavaca, doprinose mediji koji intervju za posao podižu na pijedestal, maltene, doktorske disertacije.
Čitam danas neki tekst u nekim novinama o surovim standardima poslodavaca, o teškim intervjuima i nesuvislim , nestardardnim i ostalim pitanjima postavljanim kadidatima, sve smišljenim u cilju njihovog nekakvog zbunjivaanja i otežavanja snalaženja na intervjuima.
A niko se i ne seti da mladim i onim malo manje mladim ljidima koji danas traže posao, kaže nešto o tome da je radno mesto oduvek bilo teško dobiti ( sem, naravno, ako niste tatin sin, ujkino dete, omiljeno kumče,,, ). Ili, možda, oni koji pišu baba-roga tekstove o mukama današnjih tražilaca posla,ni sami ne znaju da je, bar u ovoj zemlji, decenijama već teško, komplikovano, mučno i stresno proći celokupnu proceduru koju podrazumeva ostvarivanje prava ili, sve više, privilegije na zaposlenje.
Da potkrepim to sopstvenim primerom - godinu dana posle diplomiranja, a diplomirala sam u redovnom roku, pisala sam nebrojeno puno prijava na konkurse - nikada ni jednu jedinu nisam naslovila molbom, jer nisam smatrala da u sistemu društvene privrede ima nekoga za nešto da molim. A to , napisano uz prijavu,se tada nije zvalo CV, nego biografija.
Tokom te godine išla sam na veći broj testiranja , od kojih su neka bila smislena i potpuno podredjena prirodi posla koji je trebalo obavljati . Uostalom, u to vreme su za mnoga radna mesta najpre polagani psihološki testovi na Birou za zapošljavanje, pa tek ako njih prodjete, možete da polažete ostale vrste testova. I naravno da su oni bili drugačije komponovani ako ste konkurisali za policajca, nego, recimo, za novinara ili za vatrogasca.
.jpg)
I ako neko misli da je nesuvislo sadašnje pitanje - šta mislite o tome koliki je procenat ćelavih ljudi, šta bi tek rekao na pitanje, jedno jedino koje pamtim iz nekog testa za rad u carinskoj službi - da li nekada imate proliv ? A ko ga nema? I bez neke zdravstvene komplikacije, imala sam ga gotovo pred svaki ispit, kao i najmanje polovina svih studenata. A šta da odgovoriš kada je to pitanje koje možda odlučuje o tome da li ćeš dobiti dobar posao?
Za posao, koji sam dobila posle godinu dana bezuspešnog konkurisanja svuda, od kamenoloma , gde me nisu pitali ništa, preko te carine, testove smo polagali čitava tri dana. I na kraju zaokružili priču razgovorom sa članovina komisije. Od 250 kandidata, sa diplomama skoro svih fakulteta društvenog smera, nas osamdesetak je, inače, položilo psihološki test .
Dakle, uz pretpostavke da ste već odavno savladali veštinu pisanja CV-ja , da ste sve diplome stekli svojim radom i zalaganjem i da ste sposobni da to dokažete i u praksi, ne bi trebalo ni malo da se stresirate zbog intervjua za posao. Kroz njega ćete , ponavljam, pod navedenim okolnostima, proći kao gliser po mirnoj vodi.
Druga je stvar to što broj kandidata za posao uveliko premašuje broj slobodnih radnih mesta. I što oni koji traže posao, na to nikako ne mogu da utiču.
Čitam danas neki tekst u nekim novinama o surovim standardima poslodavaca, o teškim intervjuima i nesuvislim , nestardardnim i ostalim pitanjima postavljanim kadidatima, sve smišljenim u cilju njihovog nekakvog zbunjivaanja i otežavanja snalaženja na intervjuima.
A niko se i ne seti da mladim i onim malo manje mladim ljidima koji danas traže posao, kaže nešto o tome da je radno mesto oduvek bilo teško dobiti ( sem, naravno, ako niste tatin sin, ujkino dete, omiljeno kumče,,, ). Ili, možda, oni koji pišu baba-roga tekstove o mukama današnjih tražilaca posla,ni sami ne znaju da je, bar u ovoj zemlji, decenijama već teško, komplikovano, mučno i stresno proći celokupnu proceduru koju podrazumeva ostvarivanje prava ili, sve više, privilegije na zaposlenje.
Da potkrepim to sopstvenim primerom - godinu dana posle diplomiranja, a diplomirala sam u redovnom roku, pisala sam nebrojeno puno prijava na konkurse - nikada ni jednu jedinu nisam naslovila molbom, jer nisam smatrala da u sistemu društvene privrede ima nekoga za nešto da molim. A to , napisano uz prijavu,se tada nije zvalo CV, nego biografija.
Tokom te godine išla sam na veći broj testiranja , od kojih su neka bila smislena i potpuno podredjena prirodi posla koji je trebalo obavljati . Uostalom, u to vreme su za mnoga radna mesta najpre polagani psihološki testovi na Birou za zapošljavanje, pa tek ako njih prodjete, možete da polažete ostale vrste testova. I naravno da su oni bili drugačije komponovani ako ste konkurisali za policajca, nego, recimo, za novinara ili za vatrogasca.
.jpg)
Za posao, koji sam dobila posle godinu dana bezuspešnog konkurisanja svuda, od kamenoloma , gde me nisu pitali ništa, preko te carine, testove smo polagali čitava tri dana. I na kraju zaokružili priču razgovorom sa članovina komisije. Od 250 kandidata, sa diplomama skoro svih fakulteta društvenog smera, nas osamdesetak je, inače, položilo psihološki test .
Dakle, uz pretpostavke da ste već odavno savladali veštinu pisanja CV-ja , da ste sve diplome stekli svojim radom i zalaganjem i da ste sposobni da to dokažete i u praksi, ne bi trebalo ni malo da se stresirate zbog intervjua za posao. Kroz njega ćete , ponavljam, pod navedenim okolnostima, proći kao gliser po mirnoj vodi.
Druga je stvar to što broj kandidata za posao uveliko premašuje broj slobodnih radnih mesta. I što oni koji traže posao, na to nikako ne mogu da utiču.
Нема коментара:
Постави коментар
Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.