NERVIRANJE - NEVOLJA S BUMERANGOM

 


    - Mislite pozitivno. Jer , samo na taj način možete sačuvati zdravim i dušu i mozak i telo. Jer samo sa pozitivnim mislima možete preživeti surovu svakodnevicu koja nas decenijama prati.

     Dovoljno već iznervirana jednom, rekao bi neko svakodnevnom situacijom, počela sam da prebrojavam sve ono što me, kao i većinu ljudi, nervira. Spisak je , naravno, žalosno dugačak. Bez izgleda da u skorije vreme bude skraćen.


Nervira me,i to gotovo svakodnevno:

-  kad sam pešak, to što su mnogi vozači osioni, mahniti i ni malo pažljivi prema pešacima,  posebno na pešačkim prelazima,
- kad sam vozač, to što su mnogi pešaci bezobrazno nepažljivi,  najčešće kada ulicu prelaze van pešačkih prelaza, a  neki nisu bolji ni na njima, shvatajuci da su to šetališta,
   ali još više vozači motora i motocikala,od kojih je većina  najarogantnija , najbezobraznija i najopasnija kretajuća kategorija ... misle da su svemoćni, da im im je sve dozvoljeno i da im se nikada ništa loše neće desiti, ma koliko bili ugrožavajući faktor u saobraćaju - pešake nekako i možete da pratite i ponašate se u skladu sa tim, ali su ovi bukvalno neuhvatljivi
- to, što takozvane ugrožene manjinske grupe mogu da se voze u autobusu bez karte, dok sve ostale, ne-ugrozene, kondukteri izbacuju iz busa ako nemaju kartu,
- to, što u busu mahom sede mladi ljudi i što ih niko nije vaspitao da bi trebalo ustati kad naidje neko stariji,
- to, što kondukteri po pravilu nemaju nikada sitno za kusur,
- to, što majke svoju malu decu u busu ne drže na krilu nego ih, čak i kada je najveća gužva, stave na sedište,
-  to što mi mnogi prodavci na pijaci  trpaju u kesu sve ono što je malo kvarno i niko ga neće i što mi obavezno, već na kilo i sto grama kažu, još malo pa kilo ipo.
- to, što vlasnici   pasa svoje miljenike izvode bez onoga na brnjici, i to baš u vreme kada ja šetam i
- to, što obavezno kažu, ma neće vam ništa, dok im miljenik, koji obavezno liči na svog gazdu, zlokobno reži i ostavlja bale i ostale svoje telesne ...hm... otpatke... na stazi  za pešake,
- to , što mojoj drugarici muž uzme redovno celu platu, pa posle mora od njega svakog jutra da kamči koji dinar za čarape ili  kafu,
- to, što mi u kafiću redovno donesu mleko uz  espreso, mada uvek naglasim  - espreso - bez nista-,
- to, što su prodavačice u mega-merketima sve neljubaznije i sve više zakidaju na kesama, ko Radulović pre nego što je pobegao u Španiju,
- to, što u tim megamarketima u rafovima pišu jedne cene, a na kasama kucaju druge,
- to , što na televizijama ne može više da se zaposli  bukvalno niko, ako nema govornu manu,
- to, što moram da slušam vesti na tri televizije, kako bih uspela da sklopim potpunu i relativno tačnu informaciju,
- to, što taman nadjem radio stanicu sa dobrom muzikom, a ono usledi neka novokomponovana pevaljka sa nadogradjenim glasom,
- to, što mi poštar u sanduče ostavlja i pošiljku za koju mu je potreban potpis primaoca,
- to, što lubenice više nisu crvene sa crnim semenkama, nego bolesno rozikave sa bledunjavim semenčicama,
- to, što sam shvatila da i moj omiljeni prodavac takodje prska paradajz onim otrovom za brzo sazrevanje,
- to, što moja prijateljica ima divnu kuću na moru, ali se do nje dolazi kozjom stazom,
- to, što je par mojih prijateljica, divnih zena, umetnica, majki... u teškoj finansijskoj buli,
-to, što nam kazanče u kupatilu nije trajalo ni godinu dana,  a puklo je i uništilo i poklopac od šolje,  od medijapana,
- to, što mi kuhinja nije malo veća, pa da u nju mogu da stavim više elemenata sa prospekata , nego mora da primenim selekciju i odaberem samo najnužnije,
- to, što su unuci juče ponovo razočarali starog komšiju, pa je , pijan, ceo dan galamio i pretio kako ce ih ovoga puta sigurno izbaciti iz kuće,
- to, što njegova žena onda mora da se pravda i objašnjava svima redom da on tako ne misli kad je trezan,
- to, što sam opet instalirala u kompjuteru neke nepotrebne stvari,
  i to što nikako da se naviknem da kuckam slova sa kvačicom,
- to, što  bih ovako mogla da redjam do jutra, a od svega toga štete imam jedino ja sama - svaka loša misao vraća se kao bumerang i narušava samo moj mir... i zato do jutra moram da zaboravim sve što mi smeta i što ne bih volela da vidim, čujem i doživim, a ipak mi se dešava stalno. I da sa osmehom poželim dobro jutro novom danu. Isto kao i vi, nadam se...



Follow by Email