DUBAJĆANIN IZ SIRIJE U KATARU, A NIŠLIJA

     Nisam srela stranca koji toliko voli Srbiju i Srbe. Posebno Nislije. Kao da je pupcanom vrpcom vezan za grad u kojem je stekao diplomu inzenjera elektronike. U kojem je imao i neke ljubavi,  a zbog jedne  je , cini mi se, ostao i malo ranjen u osecanja, da ne kazem u srce.
     Sirijac,  koji za sebe kaze da je i Nislija po nacionalnosti - mister Ali. Upoznala sam ga pre vise od 15 godina u Dubaiju. Radio je kao glavni inzenjer na odrzavanju elektronskih postrojenja nekih ogromnih zgrada  , koje su gradili Englezi. Bio je ljut na njih sto preko svake mere ugradjuju gvozdje u te zgrade, koje finansiraju prebogati seici. Pa zato zgrade vec posle dvadesetak godina pocnu da se spustaju u emiratski pesak, zbog cega ih ruse. I engleski inzenjeri onda projektuju i grade nove zgrade. Sa jos vise gvozdja.I kracim rokom trajanja.
     Najpre sam mu odnela domaci med, poklon od nekadasnje gazdarice i nesudjene taste. A kada sam cula njegovu nostalgicnu nisku pricu, i sama sam pocela da mu nosim ovdasnje specijalitete - leskovacku susenu papriku, Navipovo crno vino Rojal, koje u njemu budi  neke tuzne, ali lepe emocije i zal za mlados,  pa cak   i ....susenice. Mister  Ali nije od onih  poluliberalnih muslimana koji se foliraju i samo krijuci se  jedu svinjetinu. Jeo ju je cak i u svrljiskom satoru ispod kojeg se slavio neciji odlazak u vojsku.Dok je, malo dalje od njega, njegov otac, tada u poseti sinu, odbijao cak i cuveno svrljisko jagnje.Nije zaklano po halalu, a on, za razliku od sina, insistira na ispunjenju svakog uslova ishrane koji mu vera nalaze.
     Nije uspevao cak ni svojoj zeni da objasni otkud tolika vezanost i ljubav za Nis i Srbiju. Na odgovor, pa oni su mi dali znanje, zahvaljujuci kojem i ti lepo zivis, uzvracala je - pa i drugi su tamo stekli diplome, a cak i jezik zaboravili kroz koju godinu.
    Zato joj je, valjda, i precutao svoju posetu, pre desetak godina, Nisu i prijatelju cijeg je sina zaposlio na svom novom radnom mestu, u Kataru. Porodica se vec vratila u Siriju, deca postala uspesni lekari , zena je radila i vodila racuna o velikom porodicnom imanju. A on je, po dogovoru sklopljenom prilikom zaposlenja, posle svaka tri meseca dobijao slobodne dane da ih poseti.
    Ponovo sam , tada , dobila parfem sa mirisom jasmina .Voleo je da ga poklanja u svakoj prilici . Pricao mi je o tome sta se  promenilo u Dubaiju, kako mu bas i ne prija boravak u Kataru, za koji ga vezuju samo pare.Sa zaljenjem sam primetila da sve teze govori srpski jezik, nekih reci nije ni mogao da se seti i obecavala mu da cu se javiti ako odem u Siriju, u posetu prijateljici koja, slucajno, zivi bas u njegovom gradu. Kako se desilo da pogresno zapisem njegovu email adresu, nije mi jasno.Tako smo izgubili kontakt.
     Mister Ali bi trebalo da je vec u penziji. Ako je tako, zivi u Siriji, gde ovih meseci, posebno ovih dana, nije preporucljivo biti.U njegovom gradu je jos mirno, zivi se kao da nema svakodnevnih sukoba i zrtava u velikom delu zemlje. Ipak, cim cujem vesti o zbivanjima u Siriji,   prvo pomislim na moju Sanju i njenu decu. I na mister Alija. Da li cu bar jos jednom biti u prilici da mu odnesem  susenice? I Navipovo Rojal vino. Crno.
   
   
     

Follow by Email