Zašto vredi obići Temišvar

Još su ga stari Rimljani  koristili kao važno utvrđenje.Tatari su ga razrušili u 13. veku. Desetak godina u 14. veku bio je prestonica Roberta Anžujskog, a od 1342. je dobio status grada i centra antiotomanskog otpora. Od 1551. do 1718. bio je turski pašaluk, a onda su ga od Turaka oslobodili Habsburgovci, pod kojima je bio naredna dva veka. Status slobodnog kraljevskog grada je dobio 1781. godine. Rumunska administracija uspostavljena je ovde 1918. godine.
   Ovakve, prelepe zgrade novih fasada, nalaze se i oko Trga ujedinjenja

Na njegovom Trgu slobode je 1989. počeo ustanak protiv Nikolaja Čaušeskua, koji se svetu zamerio time što je isplatio sve rumunske dugove i odlučio da se njegova zemlja nikada više ne zadužuje, a svom narodu time što su živeli u oskudici (jedino nije štedeo na zdravstvenom i obrazovnom  sistemu... i na istraživanju preperata za podmlađivanje) i što su živeli bukvalno iza neprobojne gvozdene zavese. Pa je streljan po kratkom postupku, zajedno sa suprugom Elenom mu, po povratku iz Irana gde su isplatili dugove, pošto prilikom kratkog boravka u Temišvaru nije uspeo da uguši proteste.

Mnogo lepa varoš jedna

Ako još niste bili u Temišvaru, a voleli biste da odete na jedan sasvim opuštajući i lagodan izlet, da vidite nešto novo i lepo, da razgledate grad bez opterećenja i grča, a da vas pritom još sve to i minimalno košta, onda je "mali Beč", kako ovaj grad još zovu, pravi izbor za vas.
Ovaj nadimak grad je dobio, kažu neki izvori, jer je ona dva veka bio pod opsadom Habsburgovaca, ali i zato što je njegov centar nalik onom bečkom. Preovladava barokni stil gradnje, mada su jako prisutni i elementi secesije i mešavina nacionalnih stilova, moldavskog pogotovo.


   Fasade koje će tek zablistati... kada na njih dođe red






Osim što je urbanistički veoma dobro rešen centar grada, po čemu se razlikuje od onoga što smo u "našem" delu Evrope navikli, Temišvar se može pohvaliti i time da je u njemu  zasijala prva ulična slijalica u Evropi, kao i da je među prvim gradovima, ako ne i prvi, imao tramvaj (doduše, na konjski pogon).

Temišvar se pod tim imenom u istorijskim spisima prvi put pominje 1212. godine, iako su na ovom mestu i ranije opisivano postojanje naselja. Ime Temišvar znači "utvrđenje na reci Tamiš", što zvuči pomalo paradoksalno budući da  leži na reci Begej, a Tamiš protiče  desetak kilometara južnije (nekada davno tokovi ovih dveju reka su bili isprepleteni i kasnije su  veštačkim putem razdvojeni).




Nalazi se u rumunskom delu Banata na 160 km od Beograda, odakle svake subote (a ponekad i češće) po nekoliko autobusa popunjenih do poslednjeg mesta, ranom zorom kreće put Rumunije. I vraćaju se mnogo pre nego što piše u programu putovanja (oko ponoći), što je moguće verovatno najviše  zahvaljujući konačno (!!) uspostavljenom redu na našoj i susedskoj granici, odnosno minimalnom čekanju na carinske formalnosti.

Imajući u vidu činjenicu da su skoro sve fasade na trasi turističkih agencija sređene i ofarbane pastelnim ili malo jarkijim bojama koje gradu daju posebnu draž, verovatno bi se nemalo iznenadili i oni koji su grad ranije videli u nekom sasvim drugačijem izdanju. Bilo da su ga turistički posetili pre početka restauracije, bilo da im je bio odrednica u vreme kada su otud švercovani orasi, pamučni veš, konac za heklanje i fantastični poentles, kao i sve ostalo što je bilo mnogo jeftinije u komšiluku, tim pre što se vegeta odovud jako dobro tamo kotirala.






                                 Neke od statua, česama i instalacija novijeg datuma

Ima i Temišvar, poput većine današnjih gradova, mnogo spomenika, bista i instalacija novijeg datuma, koje mogu da ponešto kazuju o gradu i njegovoj istoriji, ali i ne moraju. Nalaze se mahom u sporednim uličicama, odnosno onim levo i desno od pomenute "turističke trase", u kojima su stara zdanja jednako lepa, ali, nažalost... ta lepota i kitnjasti stil koji se naziru ispod oronulih, popuslupanih fasada, samo nagoveštavaju njihov negdašnji sjaj, dajući da se pretpostavi kako će zablistati kada i njihova restauracija dođe na red.






Uostalom, susedi su nam odavno već članovi EU pa bi valjda valjalo da vide, a i turisti sa njima, i neku vajdu od toga. Kako sada stoje stvari, ne bi se moglo zaključiti da su se nešto ovajdili. Kafane i kafići čak  ni u centralnoj zoni nisu ni do kolena onoj raskoši koja vas očekuje malte ne u svakom srpskom gradiću, narod niti je nešto preterano doteran, niti nasmejan i raspoložen (prosečna plata jedva prelazi 150 e), a cene u radnjama su gotovo jednake cenama kod nas. Pa smo se mahom vraćali praznih ruku... dobro, mi smo se prešli pa zamenili malo više evra prilikom kupovine nadaleko čuvenih Gerovital krema, zbog čega smo posle napunili korpe u megamarketu u najvećem tržnom centru Julijos, samo da bismo se ratosiljali para. I da: to što menjačnice u samom jezgru grada rade samo do pola tri, zbog čega dolazi i do "nekontrolisane" razmene evra u leje, jedna je od retkih zamerki koje se mogu reći za ovakav izlet.






Uglavnom, pošto usput uživate u pogledu na rode u gnezdima specijalno za njih napravljenim, po dolasku u Temišvar razgledanje počinje ispred Rumunske Saborne crkve, najviše pravoslavne bogomolje van Rusije, sagrađene između 1936. i 1946. godine u slavu sveta tri jerarha. Visoka je 90,5 m, njeni crveni i zeleni crepovi poređani su u vidu mozaika, raskošno je oslikana i ima bogatu kolekciju mahom ikona, a fotografisanje nije zabranjeno, niti se naplaćuje.




I već tu, na Trgu pobede, počinje čarolija. Mnoštvo uistinu raskošnih baroknih zgrada, prelep park sa divnim cvetnim ornamentima, fontana koja se ne može meriti sa rimskom Di Trevi, ali ipak s ponosom može poneti epitet - prelepa. Na visokom stubu statua -vučica, Romul i Rem. Dar Musolinija, jedno vreme sklonjen od očiju javnosti.













Nije Musolini poklonio najpre Bukureštu (1906.), a zatim Temišvaru, Kluž Napoku i Targu Mureš, statuu vučice sa Romulom i Remom (1926.) niti iz prevelikog altruizma, niti zbog prevelike ljubavi prema Rumuniji samoj, nego stoga što je želeo da je prikaže kao svoju provinciju. Možda upravo stoga, bila je sklonjena 1948. godine, da bi je, u želji da se dodvori Zapadu, Čaušesku vratio posle 20 godina. 
Nedaleko od Trga pobede je Hunjadi zamak, koji je najstariji spomenik u Temišvaru - izgrađen u 15. veku, u kojem se nalaze istorijsko i prirodnjačko odjeljenje Banatskog muzeja.

Pomenuta revolucija - pobuna protiv režima Čaušeskua je, inače, počela ispred obližnje zgrade Opere (u toku su pregovori da ovde zaživi i teatar na srpskom, a već postoje na rumunskom, mađarskom i nemačkom jeziku). Priča o stradanju demonstranata je jako potresna, a stariji čitaoci ovog bloga će se sigurno setiti da smo i mi i čitav svet gotovo i sam početak i ceo tok ove pobude mogli da pratimo u direktnom prenosu, zahvajući našoj nacionalnoj televiziji. 




Na turističkoj trasi Temišvara posle Trga pobede nalaze se Trg slobode i Trg ujedinjenja.
Na Trgu slobode nalaze se veličanstveni primerci secesionističke arhitekture. Najvrednija je Stara gradska kuća sagrađena 1731. godine. Sa arapskim slovima ispisanim natpisom iz osmanlijskog perioda, jedini je trag o njihovoj upravi u gradu. Tu su i zgrade muzičke i pozorišne akademije inekoliko zgrada vojne uprave.






I bista Decebala, poslednjeg dakijskog kralja. Njega  je početkom 2. veka pobedio rimski car Trajan i  pripojio teritoriju Dakije Rimskom carstvu. 

Decebala  od 19. veka Rumunija slavi kao nacionalni junaka i on je simbol borbe za slobodu i nezavisnost. Oni koji su imali prilike da se provozaju našim delom Dunava do Trajanove table, setiće se ogromnog lika (samo oko mu je visine 4 m) Decebala isklesanog u steni, na rumunskoj strani, što je neka vrsta pandana svetski čuvenoj Trajanovoj tabli  zbog koje ovde dolaze i mnogobrojni turisti koji posećuju Rumuniju.

Na Trgu ujedinjenja nalazi se Srpska pravoslavna saborna crkva Svetog Đorđa sa zgradom crkvene opštine,




 Za nas je zanimljivo i to da se prostor između ulice Ungurjanu i Trga ujedinjenja naziva rascijanski kvadrat, gde je centralna građevina Srpska pravoslavna crkva. S njene leve strane nalazi se Srpski Vikarijat, a  desno je Dom pravoslavne zajednice.





Naziv rascijanski kvadrat dolazi od Mađara, budući da se srpska država u vreme njihovog dolaska u naše krajeve zvala Raška. Zato, kažu, Mađari i danas Srbe zovu "Rac", a ovo prezime u Mađarskoj govori o srpskom poreklu osobe koja ga nosi.

Obojena u žuto (restauracija je još u toku), Srpska pravoslavna crkva koja je sagrađena između 1745. i 1748. godine, izaziva interesovanje svih posetilaca Temišvara zbog same svoje nenametljive ljupkosti, a nas Srba i zbog svega ostalog što ona za nas jeste.U  njoj se nalazi izuzetno vredan ikonostas koji je delo Konstantina Danila i majstora Mihaila Janića iz Arada, a u dvorištu (skrajnuta doduše malo, dok je ranije bila ispred same crkve) i bista Miloša Crnjanskog, koji je živeo u Temišvaru, gde je odrastao i školovao se.


                                                                             









Temišvar je, sa svojih 450.000 stanovnika, i najveći kulturno-istorijski centar Srba u Rumuniji, kojih je oko 11.000. Ovde se nalazi sedište Eparhije temišvarske Srpske pravoslavne crkve (nalazi se na zapadnom delu ovog trga i dominira ekstravagantnim dekoracijama) i savez Srba u Rumuniji.
Zanimljivo je da je pri prvom zvaničnom popisu 1720. godine većinsko stanovništvo Temišvara bilo srpske nacionalnosti, a danas se manipuliše čak i podatkom da Srbi čine samo oko dva odsto stanovništva.

A tačno naspram ove srpske crkve, iza ogromnog trga sa spomenicima i fontanom, nalazi se Rimokatolička crkva ili Katolički dom, koja je posvećena istom svetitelju. 




Trg okružuje mnoštvo bogataških baroknih kuća sagrađenih u  18. i 19.veku. Između crkava, u središtu trga dominira Stub kuge, koji se smatra spomenikom zahvalnosti za izbavljenje od ove pošasti kakav se može videti na još nekoliko mesta širom bivše Austrougarske, ali ujedno i spomenikom svima onima koji su od nje umrli.






   
     Spomenik umrlima od kuge usred Trga ujedinjenja, na fotografiji ispred Katoličke crkve


Trg je u 18. veku bio trgovački centar, na kojem su se održavale sve važne gradske i državne ceremonije. 





Ni manjeg grada, ni više zgrada, crkava i spomenika na kojima vam se zadrži pogled i koje poželite da fotografišete. Ovoga puta nismo stigli da obiđemo temišvarske parkove - kažu da je botanička bašta sasvim običan park u koji se ulazi bez ulaznica, a tako nam je i izgledao u prolazu, ali je zato već park ruža dovoljno interesantan za odluku da još jednom posetimo ovaj "srpski" gradić u Rumuniji u kojem Srba, kako stvari stoje, uskoro neće biti. 

I da... sve pohvale za Turističku agenciju Lavli travel, s kojom sam krenula na put pomalo skeptična jer nisam imala nikakve informacije o njoj, kao i za sve saputnike koji su bili uistinu putnici kakve bi svako poželeo.

Нема коментара

Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.

Follow by Email