Odmah da vam kažem: ovo nije tekst koji bi trebalo da vas odvrati od opredeljenja da za letovanje u Pefkohoriju u Grčkoj izaberete baš vilu Avra. Ovo je, pre svega, tekst koji pišem s namerom da vam kao neko ko se upravo vratio otud, predočim sve prednosti i mane vile koja se nalazi u ponudama mnogih turoperatera u Srbiji. I, što je vrlo indikativno, apsolutno sve donose isti tekst o njoj, sa istovetnim predočenim i istovetnim prećutanim informacijama, inače vrlo bitnim pri izboru objekta u kojem ćete biti smešteni.
pogled s broda na Pefkohori, pri polasku na izlet
Nije mi namera ni da kudim, sačuvaj bože da hvalim, već da objektivno i iskreno predočim sve prednosti i mane smeštaja u Avri. A pošto će, sigurna sam u to, ovo pročitati i oni koji prodaju... predmetne kapacitete, možda će i vlasnicima preneti zamerke gostiju pa onda, opet možda... i oni shvate da se, hoće li veću i sigurniju zaradu, u ono što prodaješ mora ponekad i uložiti.
Inače, vilu Avra i Pefkohori prijateljica i ja smo izabrale, od onoga što je preostalo tokom svih first i last minut prodaja, za letovanje, par dana pred put, naprasno odlučivši da ipak ove godine ne preskočimo brčkanje u moru. Jedini uslovi koje smo imale, svesne termina uplate, bili su:
- da udaljenost od Beograda ne bude veća od 1000 km
- da je termin oko 10. septembra
- da plaža ne bude predaleko
- da ne bude smeštaj u prizemlju
I bi... Avra, poslednja neprodata soba u Pefkohoriju, u prvoj agenciji u koju sam ušla tog dana. Cena, 99e po osobi.
U prospektima svih turoperatera i njihovih subagenata (zbog čega i neću da apostrofiram naše, pogotovo što su bili ljubazni pa su uslišili moju molbu da nama nogatima ne uvale ona nestandardna preuska i nadasve neudobna sedišta koja nisu ni za decu), predstavljena je kao mirno mesto za one koji ne vole vrevu i gužvu, na "svega 250 m od plaže").
Kada sam već sutradan, prilikom preuzimanja osiguranja, predočila službenici subagenta preko kojeg sam uplatila aranžman ovu malu laž - istina je da je udaljenost tačno duplo veća, uz smešak me je ubeđivala: ma nije daleko, spustite se na plažu za samo dvatri minuta. Na primedbe s nekih sajtova da je kuhinja neopremljena, takođe je imala odgovor ko iz topa: u tom slučaju se obratite sobaricama i one će sve obezbediti.
Na svu sreću, nije nam falilo ništa - u studiju za tri osobe bilo je i toliko pribora, a da nam je nešto usfalilo ne bi bilo nikakve vajde ni od saveta da se obratimo sobaricama, budući da smo ih videle pri dolasku i... nikad više. Kao ni domara, za kojeg se tvrdi da postoji. A sve i da ne kuvate ništa, potrebna vam je makar jedna džezva, kolko da pristavite kafu, čaj ili možda supicu... pa sam je za svaki slučaj ponela od kuće.
Na šta se gosti Avre najviše žale?
Na izanđale krevete koji počinju da krckaju već na samu vašu pomisao da se p-okrenete. Nema šanse da pri okretanju ili ustajanju ne probudite one koji su sa vama.
Na još izanđalije i najneudobnije dušeke ikada, od kojih se budite izlomljeni ko da ste spavali na makadamu mestimično popločanom stenama.
Na "iznošenu" posteljinu prljavobele boje, koja nama nije smetala jer smo ponele svoju.
Na "vršalicu", "traktor" ili kako već ko zove to nešto, što može da zatandrče u bilo koje doba dana ili noći i što vas budi i iz najdubljeg sna. Mislila sam da je ventilator iz komšijskog toaleta koji je bio baš u pravcu moje glave, ali neki misle da je u pitanju nekakav centralni ventilator usred vile. Uglavnom, nadasve neprijatno i gotovo nepodnošljivo.
Na nepostojanje domara, kućepazitelja... bilo koga ko bi opomenuo na kućni red i utišao povremeno prebučne pijane goste.
Na terasu bez terase, budući da je terasa u stvari hodnik koji se pruža duž čitave zgrade, s jedne i druge strane, a na njega i izlaze sve sobe. Tako da morate da sakupite noge, ako sedite na toj terasi, da bi prošle komšije. A i da pokupite veš čim krenete nekuda, jer je bilo i krađe. Posebno u prizemlju, gde apsolutno nikakve privatnosti nema... (nema je doduše ni na terasama ostala dva sprata)
i gde pri izlasku iz sobe izlazite bukvalno u dvorište.
Jedino su nekakvu ,nazovi privatnost, imali gosti smešteni u ovom delu prizemlja, reč je o začelju zgrade, koji su dobili sopstveno parče terase ograđeno zidom
A najviše, opravdano, žale se gosti koji su imali tu nesreću da dobiju sobe na drugom spratu. Do kojih vode ove stepenice - zanimljivo je i vrlo indikativno da ih nema apsolutno ni na jednom sajtu, na kojima je inače Avra predstavljena iz svih mogućih ostalih uglova.
Fotografije ovog stepeništa za studije na drugom spratu nećete naći ni na jednom prospektu, kao što nećete nigde dobiti ni informacije o ovom usponu
Vrlo naporno ume da deluje i penjanje i spuštanje niz ovakve stepenice, ima ih ukupno 28, tim pre što ste na to prinuđeni bar dva do tri puta u toku dana. A još kada se umorni od plivanja i pešačenja, vraćate s plaže ili iz šetnje... Zamislite tek da pritom nosite teret, od kofera i ostalih torbi, do paketa sa vodom ili možda nekim drugim pićem. Ili da nosite bebu, sa sve kolicima koja vam trebaju i na spratu. Ili da imate bolove u kolenima, nedo bog.
Stepenište za drugi sprat, noću
Da ne idem do najsitnijih detalja, to bi bili neki minusevi za Avru.
Plusevi su za sledeće:
Uvek je bilo tople vode. Mnogi su se žalili da im u nekim vilama zakidaju na toploj vodi, uz razne izgovore.
Ima tuš u dvorištu, jako važan za poslednji dan, ako i njega iskoristite za kupanje.
Ima WC van studija, vrlo važan pri dolasku i pri odlasku. Naime, mnogi gosti koji letuju u Grčkoj žale se da prvog i poslednjeg dana nemaju gde da odu u toalet, dok se ne smeste ili kada napuste sobe.
Ima bazen, čiji je minijaturni deo predviđen za malu decu. Neki očevi su tu konstantno provodili podneva sa mališanima, dok su mame verovatno spremale ručak.
Vrlo brzo, za nekih pet minuta, stiže se do Starog trga, odakle se za možda tri minuta dolazi do magistrale, gde je većina marketa i ostalih prodavnica.
Sobe nisu minijaturne, kako često znaju da budu u Grčkoj, mada nisu ni prevelike.
Mada udaljena duplo više od plaže nego što je napisano u prospektima, Avra je bliža plažama levo od doka, za koje mnogi kažu da su lepše od onih desno, nego da ste smešteni u nekoj od vila na kraju Pefkohorija.
I na kraju, jedino mi ostaje da vam poželim više sreće, budete li se odlučili za Avru. Operateri će vam, sigurna sam u to, prećutati sve ono što su i do sada prećutkivali, ali će možda ipak pre potpisivanja ugovora zahtevati od vlasnika otklanjanje bar nekih od nabrojanih smetnji. Kad već samu vilu ne mogu da pomere bliže moru (a i to je, iskreno, najbezazlenija primedba, samo mi smeta ta laž od 250 metara).
Nije mi namera ni da kudim, sačuvaj bože da hvalim, već da objektivno i iskreno predočim sve prednosti i mane smeštaja u Avri. A pošto će, sigurna sam u to, ovo pročitati i oni koji prodaju... predmetne kapacitete, možda će i vlasnicima preneti zamerke gostiju pa onda, opet možda... i oni shvate da se, hoće li veću i sigurniju zaradu, u ono što prodaješ mora ponekad i uložiti.
Inače, vilu Avra i Pefkohori prijateljica i ja smo izabrale, od onoga što je preostalo tokom svih first i last minut prodaja, za letovanje, par dana pred put, naprasno odlučivši da ipak ove godine ne preskočimo brčkanje u moru. Jedini uslovi koje smo imale, svesne termina uplate, bili su:
- da udaljenost od Beograda ne bude veća od 1000 km
- da je termin oko 10. septembra
- da plaža ne bude predaleko
- da ne bude smeštaj u prizemlju
I bi... Avra, poslednja neprodata soba u Pefkohoriju, u prvoj agenciji u koju sam ušla tog dana. Cena, 99e po osobi.
U prospektima svih turoperatera i njihovih subagenata (zbog čega i neću da apostrofiram naše, pogotovo što su bili ljubazni pa su uslišili moju molbu da nama nogatima ne uvale ona nestandardna preuska i nadasve neudobna sedišta koja nisu ni za decu), predstavljena je kao mirno mesto za one koji ne vole vrevu i gužvu, na "svega 250 m od plaže").
Kada sam već sutradan, prilikom preuzimanja osiguranja, predočila službenici subagenta preko kojeg sam uplatila aranžman ovu malu laž - istina je da je udaljenost tačno duplo veća, uz smešak me je ubeđivala: ma nije daleko, spustite se na plažu za samo dvatri minuta. Na primedbe s nekih sajtova da je kuhinja neopremljena, takođe je imala odgovor ko iz topa: u tom slučaju se obratite sobaricama i one će sve obezbediti.
Na svu sreću, nije nam falilo ništa - u studiju za tri osobe bilo je i toliko pribora, a da nam je nešto usfalilo ne bi bilo nikakve vajde ni od saveta da se obratimo sobaricama, budući da smo ih videle pri dolasku i... nikad više. Kao ni domara, za kojeg se tvrdi da postoji. A sve i da ne kuvate ništa, potrebna vam je makar jedna džezva, kolko da pristavite kafu, čaj ili možda supicu... pa sam je za svaki slučaj ponela od kuće.
Na šta se gosti Avre najviše žale?
Na izanđale krevete koji počinju da krckaju već na samu vašu pomisao da se p-okrenete. Nema šanse da pri okretanju ili ustajanju ne probudite one koji su sa vama.
Na još izanđalije i najneudobnije dušeke ikada, od kojih se budite izlomljeni ko da ste spavali na makadamu mestimično popločanom stenama.
Na "iznošenu" posteljinu prljavobele boje, koja nama nije smetala jer smo ponele svoju.
Na "vršalicu", "traktor" ili kako već ko zove to nešto, što može da zatandrče u bilo koje doba dana ili noći i što vas budi i iz najdubljeg sna. Mislila sam da je ventilator iz komšijskog toaleta koji je bio baš u pravcu moje glave, ali neki misle da je u pitanju nekakav centralni ventilator usred vile. Uglavnom, nadasve neprijatno i gotovo nepodnošljivo.
Na nepostojanje domara, kućepazitelja... bilo koga ko bi opomenuo na kućni red i utišao povremeno prebučne pijane goste.
Na terasu bez terase, budući da je terasa u stvari hodnik koji se pruža duž čitave zgrade, s jedne i druge strane, a na njega i izlaze sve sobe. Tako da morate da sakupite noge, ako sedite na toj terasi, da bi prošle komšije. A i da pokupite veš čim krenete nekuda, jer je bilo i krađe. Posebno u prizemlju, gde apsolutno nikakve privatnosti nema... (nema je doduše ni na terasama ostala dva sprata)
i gde pri izlasku iz sobe izlazite bukvalno u dvorište.
A najviše, opravdano, žale se gosti koji su imali tu nesreću da dobiju sobe na drugom spratu. Do kojih vode ove stepenice - zanimljivo je i vrlo indikativno da ih nema apsolutno ni na jednom sajtu, na kojima je inače Avra predstavljena iz svih mogućih ostalih uglova.
Fotografije ovog stepeništa za studije na drugom spratu nećete naći ni na jednom prospektu, kao što nećete nigde dobiti ni informacije o ovom usponu
Vrlo naporno ume da deluje i penjanje i spuštanje niz ovakve stepenice, ima ih ukupno 28, tim pre što ste na to prinuđeni bar dva do tri puta u toku dana. A još kada se umorni od plivanja i pešačenja, vraćate s plaže ili iz šetnje... Zamislite tek da pritom nosite teret, od kofera i ostalih torbi, do paketa sa vodom ili možda nekim drugim pićem. Ili da nosite bebu, sa sve kolicima koja vam trebaju i na spratu. Ili da imate bolove u kolenima, nedo bog.
Da ne idem do najsitnijih detalja, to bi bili neki minusevi za Avru.
Plusevi su za sledeće:
Uvek je bilo tople vode. Mnogi su se žalili da im u nekim vilama zakidaju na toploj vodi, uz razne izgovore.
Ima tuš u dvorištu, jako važan za poslednji dan, ako i njega iskoristite za kupanje.
Ima WC van studija, vrlo važan pri dolasku i pri odlasku. Naime, mnogi gosti koji letuju u Grčkoj žale se da prvog i poslednjeg dana nemaju gde da odu u toalet, dok se ne smeste ili kada napuste sobe.
Ima bazen, čiji je minijaturni deo predviđen za malu decu. Neki očevi su tu konstantno provodili podneva sa mališanima, dok su mame verovatno spremale ručak.
Vrlo brzo, za nekih pet minuta, stiže se do Starog trga, odakle se za možda tri minuta dolazi do magistrale, gde je većina marketa i ostalih prodavnica.
Sobe nisu minijaturne, kako često znaju da budu u Grčkoj, mada nisu ni prevelike.
Mada udaljena duplo više od plaže nego što je napisano u prospektima, Avra je bliža plažama levo od doka, za koje mnogi kažu da su lepše od onih desno, nego da ste smešteni u nekoj od vila na kraju Pefkohorija.
I na kraju, jedino mi ostaje da vam poželim više sreće, budete li se odlučili za Avru. Operateri će vam, sigurna sam u to, prećutati sve ono što su i do sada prećutkivali, ali će možda ipak pre potpisivanja ugovora zahtevati od vlasnika otklanjanje bar nekih od nabrojanih smetnji. Kad već samu vilu ne mogu da pomere bliže moru (a i to je, iskreno, najbezazlenija primedba, samo mi smeta ta laž od 250 metara).
Leto 2023. "hotel" Avra, soba 28 (drugi sprat do ulice): šta reći osim blagi užas. Soba kao prvo nije krečena jako dugo, zidovi su puni buđi. Jedna raspadnuta utičnica, pored rešoa u kuhinji, za celu sobu! Soba nema klimu, već ventilator na plafonu koji deluje kao da će otpasti svakog trenutka. Kreveti poluraspali, dušeci stari 100 godina, sve škripi, puca. Posteljina bolničko bela sa mirisom užeglih nogu. Za 15 noći, posteljinu su nam menjali samo 2x, pritom tetkica sama otključava sobu i samo spusti čistu posteljinu na krevet. Jastuci tanki, sintetički. U sudoperi voda mlaz jako slab, te smo sudove prali u kupatilu nad lavaboom. Tokom boravka 3 dana nije bilo vode. Soba puna mrava. Posebna priča je što "hotel" ima bazen, tuš pored kad koristite voda se izliva na ulicu i tako pravi reku kroz koju svakodnevno morate da gazite tokom puta ka plaži. Za 10 godina letovanja u Grckoj gori smeštaj nismo sreli....
ОдговориИзбришиЖао ми је, али хвала за коментар. Можда неком буде од помоћи.
Избриши