Opklada za smeh

Ne, nije ovo tekst o smehu kao posledici dobrog vica, uspešne šale, radosti, ispunjenja velike želje, uživanja u divnim trenucima... Reč je o onom smehu koji duže nego na usnama i obrazima traje u nama i zvoni i mnogo vremena od kada ta spoljna manifestacija naše radosti utihne. Ono što je, jednom sam na TV čula od njih samih, na ciganskom definisano kao "cveta mi duša".


Mislim na onaj smeh, zarazan kao kada se beba u kolevci zaceni na glupiranje ponosnih mama, tata, baka, deka i ostale familije koja se otima za delić njene pažnje, zarad koje je u stanju ne samo da dubi na glavi, nego i da visi sa plafona ;)


Mislim na onaj smeh, zvonak kao kada se tek prohodali mališani na igralištu posipaju peskom pa im je smešno... i niko ne zna šta im je smešno, a oni se smeju grleno i predano toj svojoj radosti, kao da znaju da će uskoro sve biti drugačije.
Mislim na onaj smeh kada se tek stasali osnovci u grupicama vraćaju iz škole (ako nemaju tu nesreću da neko stariji mora da ih sačekuje i dovodi kući) pa se zadirkuju, prepričavajući dogodovštine tog dana, koje će već sutra biti zamenjene drugim nestašlucima, jednako vrednim tog njihovog neiskvarenog smeha.

I mislim na sav onaj smeh koji, i kada počnete da osećate godine u sebi, na sebi i oko sebe, još dugo traje u vama, na sve onom bezbrižnošću koju samo mladost sa sobom nosi. Kada, dok ste na putu, ne zovete roditelje da biste ih pitali kako su, nego samo da im se javite. Kada pred odlazak na put ne morate da prvo kompletno počistite stan, jer će to mama uraditi dok se vi vratite. Kada ne morate da brinete o tome  koliko ste jela ostavili u zamrzivaču i da li ih je usamljeni otac uopšte i pojeo. Kada praznike proslavljate rasterećeni briga o zdravlju... bilo koga dragog, jer još nisu počeli da poboljevate, a i na groblja odlazite samo kada prijateljima umre neko... Kada vikende ne provodite pod stresom zbog šefa koji vam gunđa kad god ga ljubavnica ili žena ili nadređeni iznerviraju, kada otpada planirano popodne sa decom jer morate da završite posao donet kući, kada se pitate kako naći pare za sledeću rata kredita...

Kada ste se najslađe smejali?
I da vam neko ponudi milion dinara da istom energijom ponovite taj smeh, koji zvoni još samo u vašem sećanju, mislite li da biste mogli da zaradite te pare? 


Follow by Email