Gde naći autore i medije za tekstove koji su vam potrebni za portale, novine, reklame...




Prvi tekst na svom prvom blogu napisala sam, uskoro će tome biti pet godina, i od tada aktivno pratim zbivanja na blogosceni. Na pamet mi tada nije ni pala  pomisao o tome da zarađujem od blogopisanja dok sam, verovatno, smarala čitaoce objavljujući i po nekoliko tekstova dnevno (dva - tri je bila skoro "norma", ali često i duplo više) pa i ne čude tadašnje primedbe dobronamernih: "proredi objavljivanje, dosadićeš i nama koji volimo da te čitamo".



Slušala sam priče o tome kako "neki" žive samo od pisanja naručenih tekstova na blogu, od sponzorstava i reklama, neki neupućeni portali obmanjivali su lakoverne čitaoce savetima o tome kako lako zaraditi leba bez motike (u stilu - dovoljno je samo da pišeš... i koliko sutra će potencijalni oglašavači postati tvoji trajni i dobro platežni partneri). O tome da svakako morate unovčiti svoj dar za pisanje, ništa lakše... neki su tako probali pa se bezmalo obogatili.


Nije zato ni čudo što su mnogi pokretali blogove isključivo s ciljem da time zarađuju. Poneseni pričama i tekstovima o lakom zarađivanju na netu, o parama koje pljušte i o davanjima u naturi (bjuti blogovi i reklamni uzorci kozmetike su pri tome posebna priča), ulazili su i ulaze i danas na blogoscenu manirom (znam, ne zove se to tako, ali nemam pristojnu reč za adekvatan opis) nekoga ko bi trebalo da pruži ruku i da mu ceo svet stane na dlan. 

Pišu, ti i takvi, ambiciozni, mahom bez pokrića i mahom mladi, poneseni obećanjima o lakoj zaradi, manje ili više dobro, neki i jako dobro a neki i jako loše, petljaju, burgijaju gde god stignu, obećavaju da će zapratiti svakoga ko njih zaprati, traže lajkove, šerove i komentare, poručuju čitaocima da uživaju u njihovim tekstovima, ljute se na svakoga ko pokuša da ih zaustavi na tren, da im kaže, objasni, da im da neki savet... ne, oni su posisali sva znanja ovog sveta, oni znaju da se od blogovanja može brzo, lako i lepo zaraditi i ... nemaju oni vremena za gubljenje oko učenja, čitanja, ne daj bože i prihvatanja saveta da se upristoje, edukuju, informišu. O  popravljanju stila pisanja, ispravljanja rupa u sopstvenom obrazovanju i poštovanju sistema vrednosti koji među blogerima - piscima zarad pisanja i svih njegovih lepota važi, nema ni reči.

Kao što ni njih više nema u blogerskim Fb grupama. Bila sam administrator u nekim grupama i pouzdano ovo tvrdim, jer smo posle početničke bolećivosti shvatili da ćemo se, dopustimo li im da ih koriste isključivo kao poligon za samoreklamiranje, utopiti u blatu njihove bolesne ambicije koju ionako neće ostvariti.

U međuvremenu, gotovo niotkuda, sasvim spontano i na radost blogera starijih po stažu, iznikla je jedna velika, za naše prilike može se reći i ogromna grupa kvalitetnih, obrazovanih, pristojnih blogera. 

Onih, čiji tekstovi plene vrednim sadržajima, kvalitetno napisanim, čiju svaku rečenicu želite ne samo da zapamtite, nego i da upijete, da postane sastavni deo vaših misli. Onih, od kojih vazda možete nešto da naučite, bez obzira na to koliko ste stariji ili mlađi od njih. Onih, sa čijih sajtova, kad jednom uđete, ne izlazite sve dok ne pročitate svaki tekst barem po jednom.

E, to su blogeri čije tekstove možete  najlakše naći u Fejsbuk blogerskim grupama. 

Oni, očito, nisu pokrenuli blogove isključivo zarad zarade, možda zaradu čak uopšte i nemaju na umu, ne poručuju čitaocima da uživaju u njihovim tekstovima, ne trguju praćenjem i lajkovanjem i kao da poručuju: ja sam napisao/la, što je do mene. Sve ostalo, možda i jeste, a možda i nije.

Sigurna sam u to da u njima leže izuzetni potencijali za pisce tekstova kakvi su potrebni portalima, novinama, oglašivačima.

Jedino je problem u tome što među njima retko ko želi ili ume da se sam preporučuje, da se nameće, ne daj bože da kukumavči i moli, da se lakta, da izmišlja i iscenira afere, da davi, da povlači oglašivače za rukav, da se nudi.

Oni samo znaju da pišu. I jako dobro to rade.

Obrazovani su, pismeni, elokventni, načitani, informisani, vaspitani, korektni.

Pa sad, ako su nekome potrebni, lako će ih pronaći. U Fejsbuk grupama. Među ljudima koji takođe dobro pišu, kraće ili duže vreme, a i njima zahvaljujući te blogerske grupe na Fejsbuku zaista su riznica izuzetno kvalitetnih autora.


PS - A gde su tu SEO, rangiranje bloga i svi oni podrazumevajući uslovi kada je u pitanju poveravanje poslova pisanja i reklamiranja ovom ili onom blogeru, pitaće neko. 

Neki su već stvorili solidne pozicije, drugi ih tek stvaraju. Možda ne baš one neophodne za cenu od 300 do 1.000 e po tekstu, koju su, kako  sami tvrde, dostigli neki blogeri inače ušli u priču o zarađivanju u pravo vreme, ali opet zadovoljavajuću za one oglašavače koji se rukovode računicom da je pouzdanije i delotvornije ostvariti isti domet poslate poruke preko pet ili 10 solidno posećenih linkova, nego preko samo jednog, ma bio on i najposećeniji.

I pps - zahvaljujem unapred za vaš doprinos ovoj temi. I na tome što ćete preporučiti kvalitatan blog koji vam je ovih dana upao u oči.

ilustracija - Jasmina Vasiljević

Follow by Email