Bar ti puno oko, kad već srce nije

Ne znam šta je ovim devojkama, niti šta vide na meni. Ponekad se odbranim, odbijem, okrenem se i odem. A onda, ponekad, dignem ruke i... dopustim da život teče malo i u meni, ne samo tamo negde, pored.

I veruj mi, nemam bre zašto sad da ja tebe lažem, stvarno sam ono, ogoljen do daske i stvarno ti pričam kao sestri... ne moram kao nekad čak ni da se trudim. Kao nekad, kad sam bio i mlad i poletan i poželjan i kad... kad sam stvarno bio nekakva prilika, ako sam to uopšte ikada i bio.


Šta ja mogu da pružim nekoj, i više nego duplo mlađoj od mene?

Bogat nisam, imam taman kolko je dovoljno za život, a ponekad mi, bogami, malo i usfali. 
Lep više nisam, ma ni rođena majka da je živa ne bi mogla da mi u ovim godinama kaže da sam lep.
Pameti imam dosta za ovaj ebeni život u današnje vreme, koji li me đavo smesti baš u ove vekove i na ovo tle u nedoba, bar se na pamet ne žalim, ko što se uostalom niko ne žali da je baš za pamet zakinut. 
A i što bi, kad smo zakinuti za toliko toga? Ali, ne ističem ti se ja, ko što znaš, ni u jednoj oblasti sad, nešto posebno. Nit sam neki govornik, niti mislilac, niti pa nešto, kao, mnogo obrazovan, pa da sad sipam mudrosti iz rukava, citiram Sokrata i Platona, objašnjavam univerzalni zakon gravitacije ili uvodim u tajne mistike i proročanstava.
Ja sam jedan sasvim običan razveden čovek, domaćin u svoje vreme, otac na koga se ćerka naljutila jer nije u stanju da ispunjava njene hirove, nekadašnji buntovnik i neko kome je vreme ovo prokleto izbilo sve adute iz rukava. Jedino me nije pokvarilo, to vreme, pa sam i pored svega ostao dobar čovek, razuman i sažaljiv.

A ko zna, možda one  najpre u meni vide tu moju dobrotu. U svetu ala i vukodlaka, možda je moja vrsta retkost, kad, kažem ti, ja ovakav kakav sam, sa malo lepih reči o sebi, ne mogu da se otkačim od... od... mogu bre makar otac da im budem, ako nisam stariji i od tih njihovih očeva.

Došla, tako, jedna, slučajno je svratila kod mene sa prijateljicom, mojom komšinicom. 
Da te dodam za prijatelja?
Dodaj me.
I iste večeri dođe ponovo. Na pola sata... da bi ostala pola godine.
Ne bunim se ja, gde ima za mene ima i za nju, a pravo da ti kažem nije ni zahtevna. Gde idem, ne pita me, gde ide, ne pitam je.
Može li da mi dođe drugarica?
Može.
Drugarica poče da dolazi i kad nje nema. Mic po mic, smuvam se i sa njom. Majke mi, ali kad ti kažem, prstom nisam mako da se to desi. 
Kad se odselila, otišla na Maltu da radi na recepciji nekog hotela, ona joj sve ispričala. Pa se ova naljutila, dva dana nije htela da priča sa mnom.
Posle se udala. Izrodila decu.Ja sam joj objasnio da nemam nameru da se ponovo ženim niti da jurim za malom decom i za koju godinu nemoćno gledam kako mi mladu ženu jure neiživljeni momci.
Javi se ponekad. Kaže, da imam sigurnost sa tobom, nikada ne bih živela sa njim.
Šta ću.  

Ja sam ti bre takav. Kad mi propadne nešto... nešto ono, sa emocijama, ja posle po nekoliko godina ćutim. Ja ne zarastam tako lako.

A ovo, što je bilo...  tu nije bilo emocija, ali opet, mnogo bre lepo. Bar ti puno oko, kad već srce nije.

ilustracija je sa Fejsbuka