Ponekad pomisliš "ja to ne umem" pa odbiješ i da pokušaš. I naravno da nikuda, kada ne kreneš, nećeš ni stići. Ni moći, ni uraditi.
Ponekad samo važno je hteti. I možeš već, jer si već znao, umeo, mogao... jedino nisi znao da možeš.
Ponekad, kada pomisliš da ti korak nije hod nego let i da nema ničeg što bi moglo da ti se nađe na tom putu utabanom sigurnošću tvoje spremnosti da uzletiš i čvrstinom gaza potrebnog za zalet, desi ti se prašina u kojoj se utapa tvoj pad i s kojom se stapaju tvoje suze i znoj, zaludan.
Ponekad stigneš, ponekad ne stigneš. Često zakasniš, a nekad je zaista prekasno. Ponekad padneš, al uvek ustaneš. Čak i kada misliš da si na kolenima.
Tako nekako je i sa željama. Ponekad želiš, jasno i čvrsto, i stežeš zube i pesnice, i moliš se, i zaklinješ, obećavaš "kad i ako...", pa il se desi, il se ne desi. Isto kao, kad ponekad sanjaš. Kad sebi samom obećaš. Kad priznaš to što ti samo po mozgu luta. Kada uz "ehhh" samo odmahneš rukom. I kada kažeš, "biće jer mora tako".
Ne mora uvek, ali ponekad... poželi i želju neostvarivu.
Ponekad, eto, i đavo drema...
ilustracija je s Pinteresta
Poželjeti nešto (ali onako jako, jako) znači da ćemo se cijelo vrijeme koncentrirati na to i tražiti načine i situacije da se želja i ostvari. Pa na kraju bude "ah, koji sam ja srećković, ostvari mi se želja", a zapravo smo svojim ponašanjem sami na to utjecali.
ОдговориИзбришиZato je sasvim opravdano poželjeti i, što kažeš, "neostvarivo" :)
Ako ne želimo, ako sumnjamo u sebe i u ostvarivost želja... onda one i nemaju šanse da se ostvare. Zašto smo tako kasno saznali da je to, čvrsto želeti, već napola ostvarena želja, ne zato što je potrebno samo to, želeti, nego stoga što onda i sve delovanje usmerimo ka tome da se željeno ostvari.
Избриши