Nisu svi kreativci kreativni pa zato jedni rade za prodaju, a drugi za ostavu

Nedavno sam ponovo šerovala ovaj tekst koji je imao skoro 1200 poseta (što je za dimenzije mog bloga velika cifra imajući u vidu da su ga redovni čitaoci već čitali), a što mi daje za pravo da napišem i tekst koji sledi. Ništa novo neću reći, odmah da vam kažem ukoliko biste ga čitali samo zarad novina, a neće vam ništa značiti ni ako ste već pronašli svoj put do tržišta. Ali se zato nadam da će bar nekome ko želi da svoju kreativnost unovči, pomoći da ne luta, da usvoji (ako zaista hoće da radi za prodaju a ne za ostavu) neke smernice za izbor "polja delatnosti" i načina delovanja, kao i da prestane da jadikuje, da se žali i da optužuje sve bližnje i daleke zbog toga što umesto kafe, čokolade i ostalih industrijskih poklona, ne kupuju njihove radove kada odlaze u posetu ili na neka slavlja.


                                            umetnost Milice Đokić 

U ovakvim situacijama imam potrebu da se pravdam ili... možda, u stvari, da objasnim ovako rigidne svoje stavove, budući da uvek postoji opasnost od toga da se neko oseti prozvanim, da bude pogođen, uvređen ili na bilo koji drugi način opterećen kada mu se (skoro) u lice kaže ono što ja godinama već ponavljam kada je prodaja radova kreativaca u pitanju. I zato što sve ovo radim isključivo zbog toga što znam da mnogi imaju zlatne ruke koje bi mogle da urade sve što zamisle, ali se upetljaju i ne znaju da prepoznaju šta tržište želi i priznaje pa rade neke nikom potrebne tričarije s kojima posle ne znaju šta će jer ih često niko neće ni besplatno. I krivo mi je kada vidim da gube vreme oko nečega što su sami izabrali da rade, ignorišući i odbijanje tržišta da prihvati njihovu ponudu i zahteve tržišta za onim što bi, dakle, mogli i da prodaju.



Imam li pravo da ovo iznosim javno, upitaće neko.

Imam, a odmah ću vam objasniti i zašto:

- Ne prođe, čini mi se ni mesec dana, a da mi se ne javi neka nepoznata mi kreativka s pitanjem kako da ostvari prodaju svojih radova, a često i sa molbom da joj ja u tome pomognem (neko od zajedničkih, pretpostavljam FB prijatelja, kaže im da ja pišem na tu temu, a možda i sami veruju da ja imam neke veze sa prodajom pa ko vele, daj pokušaj, ništa te ne košta). S tim u vezi da ponovim još jednom: ja se ne bavim prodajom ručnih radova, niti ih kupujem, jer sve što poželim mogu da uradim i sama. Jedina moja pomoć sastoji se u tome što povremeno pišem na ovu temu, pokušavajući da pružim, uz pomoć upućenih, odgovore na pitanja zašto neko ne ume ili ne može da proda ono što uradi, a često su i uspešni kreativci na ovom blogu pisali o tome kako uspevaju.


                                         preuzeto s Pinteresta

Javila mi se, tako, i gospođa koje je svoje obraćanje započela naširoko i nadugačko objašnjavajući da ima toliko i toliko unučića i da je njena penzija nedovoljna da zadovolji sve njihove potrebe pa traži pomoć oko prodaje. Pošto sam se uverila da joj Fb stranica služi isključivo za igranje igrica, pitala sam je da li je nekada tu ponudila nešto od onoga što želi da proda. Nije me udostojila ni odgovora.


- Jednom mi je greškom poslala mejl neka "kreativka" koja je u stvari htela da napravi dil sa osobom koja mi je bila sagovornica za neki tekst - da joj ova prodaje pa da dele zaradu. Poslala je fotografije svojih radova - sve do poslednjeg rada bio to jedan jedini predmet u više (kombinacija) boja i namerno ne pišem o kome je reč kako bih slobodno mogla da kažem a da nikoga ne prozovem: na desetine, možda i stotine, komada nekih iskukičanih ukrasa za noge koji se rade tako što se ishekla kružić  uz pomoć nekoliko boja, koji stoji negde na risu stopala, a onda se heklaju lančići uzduž i popreko kako bi se vezivali oko noge i na taj način je "krasile". Sve i da se to nekome sviđa, možda bi moglo da se proda, ali tako što bi stajalo na štandu sa još bar desetinu proizvoda domaće radinosti.
Ne treba biti mnogo pametan pa da na startu ove vrste radinosti izabereš bar nekoliko proizvoda: zimi rukavice, šalove, kape, debele čarape... leti pamučne šeširiće i suknje, ukrasne šalove, bluzice... pa onda stvari za bebe, od garderobe do igračaka, a možda i po koji milje ili stolnjak, jer još ima onih koji i to vole.



- Pisala sam već, ali ću ponoviti: prošle godine bile su aktuelne pletene rukavice sa narodnim vezom ili štrikane u nekom radu. Objavila sam svoj izbor sa Pinteresta (uverila sam se u to da mnoge kreativke i ne znaju za ovu mrežu!!!) i posle sijaset pitanja gde mogu da se kupe, p(ro)zvala sam kreativke da same daju odgovor. Javila se samo jedna ("ja ovo mogu da uradim", naravno bez ikakvog dokaza za to) i Milica Đokić, koja je sutradan objavila fotografiju prvog para rukavica u svojoj izradi. Treba li da objašnjavam da jedno vreme nije dizala glavu od posla, jer je sama sebi napravila najboji epp?


Prekjuče sam objavila fotografije prelepih šalova koje sam skinula s Pinteresta i opet su komentari sadržali ista pitanja - gde mogu da se kupe. Na moju "prozivku" kreativki opet se javila samo - Milica.



Dakle, ukoliko umete radite ovako lepe, tražene, korisne i upotrebljive stvari, potrebno je da se malo potrudite i oko prezentovanja svoje ponude tržištu. Da li je to štand na nekom od mnogobrojnih sajmova koje organizuju kreativci, Fejsbuk stranica ili lični profil ili sajt... o tome odlučujete sami.

A najbolji način je, svakako, preporuka zadovoljnog kupca. I sada mi pade na pamet: lane sam objavila na svom FB profilu fotografiju rada po narudžbini jedne moje prijateljice, koja inače radi veoma ozbiljan i odgovoran posao, na rukovodećoj je poziciji... javila se druga prijateljica koja godinama traga za dobrom pletiljom, vrlo brzo su stupile u kontakt i evo, već drugu godinu ona njoj, njenoj majci i njenoj deci plete predivne stvari koje su, verujte mi na reč, lepše od onih iz butika.

Follow by Email