Oslikavanje stakla i motika protiv stresa - Nadica Ilić

Živi u Požarevcu, po zanimanju  je komercijalista bez stalnog zaposlenja pa radi, kaže,  sve i svašta. Kaže i to da ima troje dece-dva sina i muža.Voli decu, životinje, cveće... sama uređuje svoj vrt, povrtnjak, vinograd i snalazi se s motikom koju smatra odličnim sredstvom protiv stresa.Voli i prirodu.
Od pokretne imovine ima -reč, ljudskost, iskrenost. Dobar je prijatelj i najduhvitija je kada joj je najteže. U porodici, užoj i široj, uglavnom izigrava ,,začinsko bilje,,.

  Oslikavanjem stakla Nadica Ilić je počela  da se bavi pre tri godine.Nije  poznavala nikog u  ko se bavi time pa je o zanatu sve sto je trebalo saznavala snalazeći se sama.




"Mojoj radosti nije bilo kraja kada sam oslikala prvu, na pogled bezličnu staklenu tacnu. Daleko je to bilo od dobrog rada. Prekrasne boje, providne na svetlosti, osmišljavanje raznih motiva ispunjavalo me je veoma i imala sam osećaj koji me jos drži,  da tako bar malo dotičem svoj mladalački san da studiram Primenjenu umetnost ili slikarstvo. Radim ovo kao hobi i uživam u svakom trenutku kad god mogu. Radila sam prvo za sebe, onda poklanjala rođacima,prijateljima. Nijedno ,,hvala,,,  ni sve pohvale, ne mogu zamentiti radost kada svojim radom ulepšate nekom poseban dan, slavlje... godišnjicu. Odmah isčezne sav  umor od nespavanja, nepomičnog sedenja nekada i satima, curenja boja, grešaka, bockanja mehurića iglicom, sečenje i izbacivanje viška konturne niti."

    Na pitanje da li se od ovoga moze dobro zaraditi odmah odgovara -ne. Ali kao dodatak istanjenom kućnom budžetu-da.

Određivanje cene je svima koji se bave ovakvim i sličnim zanatima najtezi deo posla. Nešto zbog opšte oskudice, nešto zbog nepoznavanja zahtevnosti koju iziskuje ovakva tehnika oslikavanja i bojenja stakla, skupe boje ( koristi nemačke,,Marabu,,-ove), gliteri, providne reljef paste za reljefne motive, konture raznih boja... pa pečenje oslikanog predmeta da bi boja ostala postojana i da se može prati i imati upotrebnu vrednost.

Kako sve to naplatiti?

"Bude obično po onoj staroj: Ko kupuje njemu je mnogo, ko prodaje -malo! Nađemo neku sredinu. Moj najskuplji rad je bio u rangu s boksom jeftinih cigareta, a neretko se čuje od kupaca da ima to i kod Kineza! Možda nije na odmet da pomenem da je proletos jedan od tih Kineza,vlasnika poveceg butika u Požarevcu, kupio od mene komplet ,,srebrnih,, čaša. Mnogo su mu se dopale i ,,žive i zdrave,, ih je odneo u Kinu. Na moje insistiranje, kao dokaz da ih nije preprodao nekom od ovih  mojih kupaca nezadovoljnih cenom, poslao je  sliku iz Kine sa tim istim čašama u vitrini."

Njeni  radovi se sada nalaze u jednoj finoj radnji u Beogradu ciji je vlasnik Milica Đokić- ,,Stari zanati,,. Suvenirnica  Turističke organizacije Požarevca nije bila zainteresovana za moje radove ali je zato suvenirnica grada Smederava  oberučke pristala da u izlog stavi njene i radove jos nekoliko žena iz Pozarevca koje  vredno rade.

 "Volim ovo što radim - kaže - Tada sam opuštena, nekako svoja. Sanjarim dok crtam i smišljam motiv, raspustene maste. I pevam dok bojim-kap po kap, nežno i pažljivo. Kada se napolju pojave zatamnjeni obrisi grada i visokih krošnji obavijeni maglom i počnu da gube jasne kontrure opominjući da dolazi zima, ja se obucem u ljubav i strpljenje, sednem u svoje ,,parče sobe,, i krenem u zadovoljstvo stvaranja i iskušavanja sopstvenog umeća i veštine. A majstorstvo ...  za to ce mi biti potrebna čitava večnost, no ipak ću reći: vreme. Vreme je i dato čoveku da ga ne bi uplašila večnost".