Život, između obećavane nam bajke kad joj vreme nije i predizborne retorike


Nikako da se pogode oko toga da li život jeste ili nije bajka.

Argumenti onih koji tvrde da  bajka su: dolazak na svet s plačem i ispunjen bolom i odlazak sa ovog sveta takođe bolan. I tuga, briga, još suza i još bola i padovi, oguljeni laktovi i kolena, i žuljevi na nogama i na rukama, i strahovi i neuspesi... između.
Sve to sigurno i da vide i da doživljavaju oni za koje je život bajka, ali ispunjena ljubavlju, verom i nadom. I njima je neko vreme dobro, lepo, predivno... pa naiđu tuga i suze i bol. Ali do sledeće etape svoje bajke oni žive za nju i od sećanja na ono što je bilo bajka.





Kako izabereš, tako ti i jeste. Čaša je uvek i poluprazna i polupuna.


***
Na jednoj televiziji reklamira se krema, uvozna, od koje ćete postati lepši, mlađi, zdraviji...i plus ćete položiti vozački ispit, diplomirati ako niste, doktorirati ako već niste kupili doktorat, dobiti stan ako se već niste zaglibili u švajcarcima, a možda i pocrnite.


 емотикон wink
Na drugoj se reklamira političar, domaći doduše, koji kaže da će, kad njegovi dođu na vlast ponovo, država platiti svakom poslodavcu sve troškove zapošljavanja mladih ljudi, od plate do dažbina. A ako mladi baš neće posao, daće im pare na ruke za samostalnu prvu šansu. Usput će im zaposliti i očeve i tašte da bi stekli uslov za penziju,kao i punoletnu im decu, da bi na vreme počela, a babe i dede im, konačno, poslati u istinsku  penziju jer su, vala, zaslužili, izdržavajući i svoju i decu svoje dece.

Pa sad, ne znam ko bre ovde više laže.

***
Fini neki momci zazvoniše maločas. Stvarno, nisu ni nadmeni ni puni sebe ni antipatični.

Dobad dan, dobar dan, mi radimo neku anketu... o izborima?... da... onda ne, hvala... ali samo jedno pitanje... ali onda to nije anketa... ali samo... ajd da čujem to samo, mada znam... je l' podržavate NN-ovu politiku...

Rekoh im. Sa sve brojem telefona. Fiksnog. To im valjda ulazi u normu. A možda i u "šta ste to vi uradili za stranku da bi stranka trebalo da nešto uradi za vas?"...

Inače, za mene ni jedna jedina stranka nije uradila ama baš ništa. I nikad. I kad mi je bilo dobro, bilo mi je zahvaljujući meni samoj, a pogotovo kad mi je bilo loše. Obraćali smo se, kolege koje nisu mogle da trpe nepravdu kao i ja, nije da nismo, i nekim strankama koje su imale vlast i moć ili samo moć... i nikada, ali ni jedna jedina, apsolutno nikada nije stala iza bilo kog malog običnog ugroženog trudbenika koji ne valja samo zato što je svoj.

Valjda, u ime višeg interesa. U ime međustranačkog razumevanjai. U ime, vrana vrani oči ne vadi, jer je uvek neki "njihov" krojio kapu nama ostalima.

Tapšali su nas po ramenu i aplaudirali nam onda kada su se naši stavovi poklapali s nihovima pa im se činilo da ih podržavamo, naručivali nam kafe dok smo se smrzavali na mitinzima gde su gradili svoje karijere a mi zarađivali svoje plate, pozdravljali nas kad smo se mimoilazili po hodnicima kojima su oni već slavodobitni gazdovali, prisećali nas se kada su silazili onim stepenicama kojima samo im i mi pomagali da se popnu... ali su standardno bili nezainteresovani za probleme malog čoveka.

Dok su se peli nisu imali vremena od straha da ne preskoče neku prečku na merdevinama uspeha pa da sa omaknu i padnu, kad bi se uspeli dioptrija im ne bi dozvoljavala da dobro vide probleme nas, dole ispod, ali eto, nekako svi progledavaju i razdani im se pred očima kad počnu da silaze.



I ne, nisam ogorčena, ni ljuta, više ne ni razočarana. Samo sam apatična i prokleto realna. Samo imam malo više iskustva, moje procene su zasnovane na njemu i na onome čega smo svi svesni. Samo vidim šta se dešava. Samo predugo čekam da ova država reši i neke moje probleme, za koje sam je već debelo platila. Samo vidim da prolazi sve pod zajedničkim imeniteljem negativno. I samo više nemam nade. Ni vere.

Pa ni stranku za koju ću da glasam.








Ilustracije su odavde

Follow by Email