- Mi smo svi postali žrtve mobinga i svaki dan nam je sve gore. Svakodnevno se na tabli objavljuje po neka zabrana, najava zaoštravanja kontrole, naredba, obaveštenje. I pritom, samo dovode neke svoje, zapošljavaju sve i svakoga... koji sve nas kontrološu pa niko, ženo, niko ne sme nikoga ni da pogleda, kamoli da neko kaže reč, da podigne glas!
- Pa šta vam to rade, je l' vas vređaju, maltretiraju, je l' vam uskraćuju prava iz radnog odnosa?
- Sve nam je bre zabranjeno, ništa nam ne daju, ne smeš glavu da digneš, smeš samo da radiš i da ćutiš. Ovo bre nikad nije bilo, ko stoku nas tretiraju, kad ti kažem, kao stoku!
- Dobro, hoćeš li mi već jednom reći šta vam konkretno rade, šta vam zabranjuju, kakve su im to nove mere, šta hoće sve od vas?!
Drugo, ne možeš da ideš na pauzu za doručak kad ti hoćeš, nego je pauza od 10 do 10.30 i što ti je, to ti je. Niko bre više i ne odlaze na pauzu za doručak, svi donose nešto od kuće. Šta da rade, uđeš u market, dok pogledaš ovo, kupiš ono... prođe ti bre vreme, nemaš mogućnosti ni da vidiš sve što si hteo da vidiš, bolje da sediš na poslu i da ne gubiš vreme nego da te posle kažnjavaju.
I zamisli, više ne sme niko ni kod koga da ide. Ono, znaš, svratiš kod kolega u drugu kancelariju, popričaš, popiješ kafu, i da... ako nađu nekoga pod dejstvom alkohola, odmah- disciplinska.
Ne smeš više ništa da komentarišeš, taman posla da se čuje da si negde pričao loše o firmi, evo, kad bi me sada neko čuo ja bih odmah letela s posla.
Mobinguju nas, kad ti kažem.
ilustracija je s Fejsbuka
- Pa šta vam to rade, je l' vas vređaju, maltretiraju, je l' vam uskraćuju prava iz radnog odnosa?
- Sve nam je bre zabranjeno, ništa nam ne daju, ne smeš glavu da digneš, smeš samo da radiš i da ćutiš. Ovo bre nikad nije bilo, ko stoku nas tretiraju, kad ti kažem, kao stoku!
- Dobro, hoćeš li mi već jednom reći šta vam konkretno rade, šta vam zabranjuju, kakve su im to nove mere, šta hoće sve od vas?!
- Pa ovako. Prvo, ne smeš da kasniš. Ako zakasniš, odmah sledi odbijanje od plate, a za više kašnjenja i neke dalje mere. Isto kao i za odlazak s posla pre isteka radnog vremena. Mora da na posao dođeš u pet do osam i da izađeš tek posle četiri i pet minuta. Zamisli! To bre nikad nije bilo.
Drugo, ne možeš da ideš na pauzu za doručak kad ti hoćeš, nego je pauza od 10 do 10.30 i što ti je, to ti je. Niko bre više i ne odlaze na pauzu za doručak, svi donose nešto od kuće. Šta da rade, uđeš u market, dok pogledaš ovo, kupiš ono... prođe ti bre vreme, nemaš mogućnosti ni da vidiš sve što si hteo da vidiš, bolje da sediš na poslu i da ne gubiš vreme nego da te posle kažnjavaju.
I zamisli, više ne sme niko ni kod koga da ide. Ono, znaš, svratiš kod kolega u drugu kancelariju, popričaš, popiješ kafu, i da... ako nađu nekoga pod dejstvom alkohola, odmah- disciplinska.
Ne smeš više ništa da komentarišeš, taman posla da se čuje da si negde pričao loše o firmi, evo, kad bi me sada neko čuo ja bih odmah letela s posla.
Mobinguju nas, kad ti kažem.
ilustracija je s Fejsbuka
Pluskvamperfekat. Ja vec navikla na present. etc
ОдговориИзбришиA tek kad dođe futur, živa nisam za "svete krave javnih preduzeća".
ИзбришиProšlo i to vreme!
ОдговориИзбришиSada je toliko posla, da je količina posla mobing, niko ne gleda da li se poštuje radno vreme, dužina pauze, da li se ljudi na poslu druže. Količina posla je ogromna, tako da hteo - ne hteo, nema mrdanja. Bar tako je kod mene, a i u većini institucija koje znam.
Tako je negde, a ponegde baš i nije... pa nikako da se naviknu na rad i red.
ИзбришиMoj slučaj je malo drastičniji i malo komplikovaniji. Ali, da ne davim. Pisala sam o tome i pišem - neću da se ponavljam i da smaram svet oko sebe. Tekst je odličan :-*
ОдговориИзбришиNe smarate, slobodno pišite i ovde. Nekome će biti od koristi. Hvala.
Избриши