Zaplanjski jesenji motivi- Suva planina u izmaglici, žar pregorelog drveta u kazanu i jesenje lišće

Jesen u Zaplanju je prepuna boja svih godišnjih doba, sem zime. Za divno čudo, ove jeseni kao da preovlađuju prolećne nijanse, bar trenutno.

Smenjuju se kao trava zelena, zelenkasta i tamnozelena, s požutelim lišćem koje se sprema da opadne ili je već na zemlji.

Stabljike kukuruza davno su dobile braon boju. Neki ih seku, za stoku, i da pripreme njivu za narednu setvu. Na nekim njivama dočekaće i sledeću jesen.

Ogrev za zimu spremaju oni koji to nisu učinili na vreme.

Ponegde iz trave koja se još ne da izviruju ljubičasti i žuti cvetići.

Boje... i vazduh, svuda okolo miriše vazduh, reče neko juče, povodom ovog teksta.

U kazanu, žar pregorelog granja zasvetli u rano paloj noći.

Ubiru se poslednji plodovi godine na izmaku. Zbog kojih u sela zalutaju i oni koji tokom čitave godine nikako nemaju vremena da obiđu stare, umorne, bolesne, iznemogle roditelje, i dalje, na silu i uz muku, radno sposobne.

Mi smo se zaustavili na voću. Povrće zahteva svakodnevnu nego, što je nemoguće kada živite 50 km daleko.

Bubamare, one štetne, crvenkasto-braonkaste, s 24 crne pege, koje tamane useve i s kojima seljaci već nekoliko godina muče muku, razmilele se na sve strane. Izgleda, traže smeštaj za zimski san. Ove tačkice na zidu su bubamare.

U podnožju Suve planine po vedrom danu vide se sela i voćnjaci i njive kao na dlanu.

U jutarnjoj izmaglici udaljenija sela i polja samo se naziru.

Do sledećeg odlaska, ovuda će preovladati sivilo i sneg.