Oni, kojima "niko neće da pomogne"

Moja prijateljica ima u familiji brata koji čitavog života samo kuka kako je njemu teško i kako njemu "niko neće da pomogne". I tako, čovek davno zagazio u sedmu deceniju, u međuvremenu postao i deda, jedino što zna da radi u životu jeste da se jada, žali i blagorodi- "meni niko neće da pomogne".

A pomagali su, nije da nisu.

Što otac i maćeha zajedno- sagradili mu veliku kuću, prilikom deobe gledali da njemu pripadne bolje i više, što otac dodatno,  krišom od  žene ( majka dotičnog je prerano umrla), što šira i bliža i očeva i majčina familija ("eto, ostao  siroče, kome će ako ne njemu"), što brat po ocu i njegova žena ("daj da se odreknemo imanja, šta će nama, on je siroče"), što ženina familija...



Pomoć po pomoć, nakupila se kod "meni niko neće da pomogne" imovina zavidnog kalibra- velika kuća na selu koje je postalo prigradsko naselje, sa stanovima i za obojicu sinova, osam hektara imanja, poljoprivredne mašine, štale i bogtepitašta još.

U međuvremenu, u njegovoj kući se, dok nisu presahli svi izvori prihoda, nameštaj menjao svake druge godine ("da vidi selo"), novi novcijat parket zamenjen je laminatom čim se pojavio ("šta su drugi bolji od nas"), a ni vozni park nije bio baš za zanemarivanje.

Sa smrću oca ostao je bez njegove penzije (starac i žena živeli su od  njene penzijice i od onoga što sami uzgoje na preostalom imanju), a budući bez posla i on i žena mu od kad je počela kriza, "meninikonećedapomogne" postala je uzrečica aktuelnija nego ikad.

-Kad mu kažemo, ali ti živiš na selu, imaš punu kuću, ne treba ti ništa, mi svojoj deci nikada to ne možemo priuštiti,  on kaže, zidovi i nameštaj ne mogu da se jedu. Vidi samo naše plate i ništa više. Ako mu pokažeš na bašte i njive unaokolo, na to šta sve na selu može da se posadi, on kaže, da, ali to je samo povrće. Smeje nam se kad vidi da sadimo luk i krompir oko naše seoske kuće. Ako mu sugerišeš da gaji kokoš, svinje, krave... odgovara da se to više uopšte ne isplati. Kaže, ne znate vi kako je to, dođete s džepovima punih para i kupite mesa kolko vas volja. A  nikada ne propušta ni da ponovi to da njemu niko neće da pomogne- kaže rođaka dotičnog.

Svi mi u neposrednoj okolini imamo nekoga "meni niko neće da pomogne".

Ne znam, zapitaju li se ikada ti isti, da li su oni nekada nekome pomogli.

Sećate se onog vica o Piroćancu koji je svaki dan molio Boga da dobije na lutriji, dok se ovome nije smučilo pa mu kaže- pa kupi već jednom taj loz?

E, "meni niko neće da pomogne" umnogome podsećaju na nesrećnog Piroćanca- džaba njima i kuće, imaju soba na pretek, ali nemaju šta da jedu, džaba im i njive i bašte i štale, kad se njima ne isplati da rade imanje, džaba imi traktori i freze, kad i njih treba neko da pokrene...

Ljudi nalik ovome iz priče moje prijateljice možda nikada neće ni shvatiti da su oni u stvari odavno dobili na lutriji...

Follow by Email