Виолета Јовић- Шашава вила, поезија за децу

ВЕЧНОГ ДЕТИЊСТВА 

ВЕСЕЛЕ ВИЛЕ

Веселе, тужне, лепе и ружне...

Какве год биле - виле су виле.

О њима су нам читале маме,

а затим су долетеле саме.

Чаролијом смо остали деца.

Ми смо у плаво бојили зеца,

(ја имам причу скроз наопачку:

у жуто сам обојила мачку

што баба није могла да схвати,

ал’ мачку нисмо могли опрати!)

У шибице смо ловили свице,

низали звезде на трепавице

И барем трипут пали са дуда!

Ми верујемо у више чуда!

Све што смо хтели ми смо

видели.

Што нисмо, ми смо то

замислили...

Шта нам све може на памет

пасти

у једну песму не може стати!

Имамо чудну, шарену башту

у којој бујну гајимо машту.

Чаробним прахом су је залиле

вечног детињства веселе виле.



Ово је прва песма у недавно објављеној (и већ не више и најновијој) књизи нишке књижевнице Виолете Јовић.

Када поменем њено име, обично кажем- знате већ, ону, "Работа женску душу одмара", што је моје друго име за жену захваљујући чијој антологијској песми и сама почех да пишем на дијалекту.
Овога пута нећу много о Виолети. Ако је неко пропустио, можете је упознати овде и овде и овде. Или овде и овде и овде...

Следи мој избор песама из Шашаве виле, коју вам препоручујем уместо оних прескупих шарених и често бескорисних сликовница- јер одавде деца заиста имају шта да науче.

ШАШАВА ВИЛА

Мене је једна шашава вила

у мало српско село спустила,

ко зна одакле, ко зна због чега

и нестала је ту, иза брега...

Намеравала ил’ заборавила -

у рукама ми књигу оставила!

Међ’ ратарима завлада брига:

Шта ће детету у руци књига!?

Чудили су се редом ратари:

Откуда од свих могућих ствари

у руке чеда отаца хлеба

да падне оно што му не треба?!

Раздвајала се нисам од књиге,

а родитељи од тешке бриге

и бриге села (због чега крити):

Шта ће од овог детета бити?!

Док стадо пасе, седим и читам.

Све што не знају одрасле питам.

Разгрћем зрело жито к’о свилу

ловећи свица, тражећи вилу...

Нађох их скупа, у летње вече.

Од тада поток о томе тече...

О томе мајка ћути са сетом

док ја и књига лутамо светом...

Следећи ону шашаву вилу

што месечину к’о нежну свилу

простире преко сувих стрњика

да моја родна поља наслика...


НА ПРИМЕР - 
ЗАЉУБЉИВАЊЕ

Па, шта ако се и заљубим?

у тебе, рецимо... Случајно,

једнога јутра сасвим обичног,

на часу географије,

Док наставница тумачи

природна блага Африке,

а ти, још дремљив, не умеш

сам да запертлаш патике

И не чујеш шта предаје...

Шта ли ти радиш у школи

кад не видиш ко гледа те,

и не знаш ко тајно те воли?

Да се тај глобус окрене,

море Сахару поплави,

чак и да сама не схватим

шта ми се мота по глави,

Нећу ни словца зуцнути

ни најбољој другарици,

ни у свој дневник шарнути

све као по старој навици...

Ма и да ми се помеша

цела таблица множења

с формулама из хемије

и дође до таложења

Tуге испод трепавица

и једна суза да прелије

из ока и падне са лица,

да не знам осмех где ми је...

Ни тада нећу признати

ни свом сопственом јастуку

како бих радо сањала

да ме ухватиш за руку.

Јер, ти то не завређујеш,

да трошим мисли на тебе!

Ти мене не примећујеш.

Не видиш даље од себе


И својих патика старих

са замршеним пертлама.

Седим крај тебе – не мариш.

Заљубљена сам, а сама...

Могу ја и да се одљубим!

На „матишу“, час тили,

док наставница пропита

ове што нису учили,

Сву своју пажњу посветим

свесци из математике,

да уопште не приметим

да не гледаш у патике,

Него да се заљубљујеш

у мене док бубам „матиш“,

а ја те не примећујем...

Не можеш то да схватиш!

Па, шта ако се и заљубиш?

Преболи тај бол стадак.

Свеску у шаке, покушај

да решиш сложен задатак.

Јер, можда те и погледам

кад кришом погледаш мене,

па случајно саберемо

погледе заљубљене.

На часу математике

нормално је сабирање

и још понешто могуће...

На пример– заљубљивање?


САМО СИ ЈЕДАН ЧОВЕК
ОД ЉУДИ

Када донесеш прву петицу

и мама те у чело пољуби

са осмехом на поносном лицу,

остани миран – главу не губи.

У фудбалу све од реда дриблаш,

противницима голове дајеш,

фудбал је важан али је игра,

из школе не смеш да изостајеш.

Када ти кличу да си најбољи

и завиде ти сви пријатељи,

можда ти неће бити по вољи,

али остани чврсто на земљи.

Кад се испуне твоја маштања,

први пут кад те неко пољуби,

учини ти се да слатко сањаш...

Ипак не лети, главу не губи

Израшћеш и у најбољег ђака,

то прате хвале, понос, награде...

Да нос подигнеш, то је ствар лака.

Они што вреде ту ствар не раде!

Јер, све што јеси и што ћеш бити

користиће ти, зато се труди

али се немој уобразити –

САМО СИ ЈЕДАН ЧОВЕК

ОД ЉУДИ.


НА КОГА ЛИЧИМО

Можда сте мали за неке ствари

ал’ нисте мали за истину –

можете бити лепи на стрица,

али не и на стрину.

Та стрина може да буде фина,

а може и да виче,

најбоља да је на овом свету –

на стрине деца не личе!

Ако сте некад и помислили

како је ујни у кујни место,

знајте да ујна зна још понешто

осим да кува и меси тесто.

Понека ујна може да има

титулу светског првака –

ал’ не можете личити на њу,

можда тек на ујака.

Знам да вас ова мисао сада

гребуцка и голица –

можете бити „пљунути“ брат од

ујака или стрица.

Када се роде, понека деца

личе на тату и маму,

на бабу, деду, ујака, стрица...

Нека на себе саму.

Правило не би било правило

да нема изузетке –

понека деца невероватно

личе на своје тетке!

И, да не буде, за њега нема

места у овој причи –

какав год да је, ниједно дете

на свога течу не личи!

Гени су чудо, непредвидиви

и ствар је сасвим чиста

да не постоје на овом свету

два људска бића иста.

Време је да се закључак нађе

овој дугачкој причи –

сви смо уникат, само понеко

на неког мало личи!

Ил’ нам се све то (мама извини)

то само тако чини...



И овде ћу вам признати- ја нисам умела да направим избор. Можда због тога што нисам дете, не знам. Мени су све песме из ове књиге најлепше и једино што сам могла да урадим јесте да почнем да их ређам, онако како су и у књизи поређане. Видећете и сами, ако својим малишанима пружите радост читања Шашаве виле.

За ускоро, најављујем причу о тренутно најновијој књизи Виолете Јовић- Сезона лова на свице.
Мора да пожурим, како се опет не би десило да, док стигне мој текст, то не буде више најновија...