I ona ima samo njega

Slušaj, ovo ti je priča za blog, istinita, životna, teška, ali i nadasve topla ljudska priča, majke mi. Još mi nije dobro od te priče, al' opet, istovremeno, na kraju Svevišnji, Vasiona, Čovek... neko to na kraju tako uredi da ima neke ravnoteže između tuge i sreće, između suza i smeha, beznađa i nade...

Ceo dan sam provela kod drugarice iz osnovne- davno smo se, davno videle i nekom slučajnošću spojismo se sada baš, neposredno posle njene teške operacije.



Nju je, znaš, muž ostavio zbog maloletnice. Ostala sama sa dvojicom sinova, sama ih izvela na put... znaš šta znači odgajati dvojicu neposlušnih, neuhvatljivih a zahtevnih rmpalija, u današnje vreme. Bez pomoći, podrške, bez igde ikoga, sama se nosila sa njihovim hirovima, "izletima", ispadima, traumama, zahtevima... sa svojim "nema", "kako ću" i "kud ću", sa strahovima od samotnih noći, od sutra, od kraja meseca, od praznog novčanika, od dugova i zaduživanja, kredita i reprogramiranja...

Onda je, dve godine posle pakla koji je proživela zbog ostavljanja, našla dasu...ali, ženo, Dasu, onog pravog, ko na filmu ili u bajci, ali izistinskog. Em dasa, ma, Zdravko Čoić mu nije ravan em je, ne da je voli, ne da je divan prema njoj, nego je obožava, bre, ali stvarno je obožava. Lep, zgodan, dobar. Vredan. I ima samo nju.

Dugo ga je krila jer, oni to ne mogu da svare.
A na početku ga nije ni volela, iskrena je.

Ali sad, ženo, otkako je uvidela koliko je dobar, požrtvovan, koliko se trudi oko nje, kao da ju je... opčinio.
Razumem je... ona je jako volela muža i nije mogla tek tako... odjednom. Ali, sad vidim sreću na  njenom licu. Bog joj ne nekako, nadoknadio sve, za svu onu patnju.

Znaš, posle sve te muke, kad joj se činilo da im je konačno kraj, ona se razbolela. Operisala kancer pre dve nedelje.

A njeni sinovi, ko zub da je vadila. Stariji sa porodicom živi u Crnoj Gori, zove je da ide kod njih. Vreme je zimnice, kaže, pa bar da nam spremiš.

Ovaj mlađi ima neko kuče sa srčanom manom, polomi se oko njega, ženo, vodi ga čak u Beograd kod kardiologa, ovde je svaki dan kod veterinara, ali za majku... za nju mu je teško da ode i po rezultat u ambulantu.

Da nije njenog Miladina, niko je bre ne bi ni pogledao.

I tako, posle svega, ona progledala. Shvatila da i ona ima samo njega.

Sve se nadam, uz onoliku ljubav, i bolest će savladati.
To je onaj, najvažniji, peti element.
A ona je zaslužila...