Priču o današnjem gostu na blogu- Saši Dimitrijeviću, mom drugu i kolegi, "novinskom"- karikaturisti, planiranu još davno, objavljujem tek danas zbog niza okolnosti koje su se neobjašnjivo isprečile između mojih pitanja i njegovih odgovora. Što možda i nije loše, jer je Saša u međuvremenu obogatio svoj stvaralački fundus pa imam daleko više materijala za izbor ilustracija.
PRVA LIKOVNA KRITIKA I ČIVIJAŠI
Prvu "likovnu kritiku", opravdano, dobio je kada je kao petogodišnjak majčinim ružem za usne oslikao kredenac. Otkud zna dete šta je performans kad prvi put za njega čuje, a i- što mama ne drži ruž tamo gde ga petogodišnjak ne može dohvatiti?
Oduvek ga je najviše privlačila karikatura pa je tako u školi slikao drugare, na svoj način, jedno vreme u "dosluhu" sa drugom čiji se čivijaški mentalitet ogledao u smišljanju ideja koje je Saša samo pretvarao u crtež. Srećom pa u to vreme nisu doživljavali "likovne kritike" nezadovoljnih.
- U vode karikature sam ušao slučajno- objašnjava- Radio sam na vojnom aerodromu na centrali i jednog dana zove neki Kragujevčanin, raspituje se za sina koji mu se danima ne javlja. Obećam da ću mu pronaći sina, ali zauzvrat zamolim da mi nabavi adresu nekog kragujevačkog konkursa za karikature, za koji sam upravo čuo na radiju, ali nikako da saznam i adresu. Javi mi čovek adresu sutradan, ja pošaljem karikature i... dobijem nagradu. Tako potpalih "krečanu" i - nema nazad. Nastavio sam da šaljem karikature na konkurse i da dobijam nagrade.
Nagrada Ošišanog ježa- Moj pogled na svet, mi je jedna od prvih. Zlatnog Pjera sam dobio 2003. godine, posle trogodišnjeg konkurisanja i to mi je bio putokaz, šta treba da radim u životu.
SERBISHE AQUA PARK
Do sada je osvojio pedesetak nagrada, 2003. godine bilo je među onima koji su proglašeni za kulturni događaj grada Niša, bio je član niza međunarodnih žirija, ilustrovao je dvadesetak knjiga (da se pohvalim, i moju knjigu zaplanjskih priča, koja čeka još samo da bude odštampana), imao isto toliko izložbi u zemlji i inostranstvu.
Osim što mu je karikaturista stalno zanimanje u lokalnim novinama, Saša je i saradnik Nišvil džez festivala, čiji je vizuelni identitet osmislio,
a zanimljivo je da je 2012. godine bio nezvanični član našeg olimpijskog tima u Londonu i to posredstvom Belgijanaca koji su na svom štandu priredili izložbu karikatura o olimpizmu i medju 27 radova uvrstili i njegov.
- Zvali me i da dođem na otvaranje izložbe, kaže, naravno o svom trošku, a napisali i da parkiranje košta pet funti.
USUĐUJEM SE DA KOMENTARIŠEM SVE
Na pitanje koje teme ga najviše zanimaju i koju temu iz naše svakodnevice se nije usudio iz bilo kojih razloga da komentariše karikaturom, odgovara:
- Teme nalazim u okruženju u kojem živim, u svakodnevnom životu i svemu onome što spopadne malog čoveka. Kad i umetnik živi životom tog čoveka, onda nije teško i osetiti probleme sa kojima se sreće. Politika i političari spadaju u deo mog interesovanja, kao sastavni deo tog okruženja. Usuđujem se da komentarišem sve i nemam zazor ni prema kome. Mnogi misle da se karikatura bavi samo politkom, jer je takve najviše, ali ja objavljujem i karikature koje su filozofskog karaktera, a bave se nizom različitih pitanja, od ekologije do ljubavi i sporta.
Može li karikaturista da bar za milimetar pomeri svet u kojem živimo, da doprinose rešavanju nekog problema?
-Karikaturista ne može da promeni svet i mora da bude toga svestan. Može samo da uzburka svet u nekom trenutku, da ukaže na problem. Svet guraju napred vizionari a ne kritizeri, kakvi su karikaturisti.
Na šta si najviše ponosan?
-Na sebe, jer radim posao koji volim i nije mi teško da ga radim. Još me drži strast ka kakarikaturi. Ljudi misle da je karikatura crtanje, a u stvari to je vrlo složen analitički proces.
Može li od karikature da se živi i kako se živi?
-U Srbiji teško, kao uostalom od svih profesija koje žive od rada.
Ako vas zanima viđenje naše svakodnevice očima Saše Dimitrijevića, karikaturiste iz Niša, možete ga pratiti na ovoj adresi
https://www.facebook.com/sassha.dimitrijevic/photos
PRVA LIKOVNA KRITIKA I ČIVIJAŠI
Oduvek ga je najviše privlačila karikatura pa je tako u školi slikao drugare, na svoj način, jedno vreme u "dosluhu" sa drugom čiji se čivijaški mentalitet ogledao u smišljanju ideja koje je Saša samo pretvarao u crtež. Srećom pa u to vreme nisu doživljavali "likovne kritike" nezadovoljnih.
- U vode karikature sam ušao slučajno- objašnjava- Radio sam na vojnom aerodromu na centrali i jednog dana zove neki Kragujevčanin, raspituje se za sina koji mu se danima ne javlja. Obećam da ću mu pronaći sina, ali zauzvrat zamolim da mi nabavi adresu nekog kragujevačkog konkursa za karikature, za koji sam upravo čuo na radiju, ali nikako da saznam i adresu. Javi mi čovek adresu sutradan, ja pošaljem karikature i... dobijem nagradu. Tako potpalih "krečanu" i - nema nazad. Nastavio sam da šaljem karikature na konkurse i da dobijam nagrade.
Nagrada Ošišanog ježa- Moj pogled na svet, mi je jedna od prvih. Zlatnog Pjera sam dobio 2003. godine, posle trogodišnjeg konkurisanja i to mi je bio putokaz, šta treba da radim u životu.
Do sada je osvojio pedesetak nagrada, 2003. godine bilo je među onima koji su proglašeni za kulturni događaj grada Niša, bio je član niza međunarodnih žirija, ilustrovao je dvadesetak knjiga (da se pohvalim, i moju knjigu zaplanjskih priča, koja čeka još samo da bude odštampana), imao isto toliko izložbi u zemlji i inostranstvu.
Osim što mu je karikaturista stalno zanimanje u lokalnim novinama, Saša je i saradnik Nišvil džez festivala, čiji je vizuelni identitet osmislio,
a zanimljivo je da je 2012. godine bio nezvanični član našeg olimpijskog tima u Londonu i to posredstvom Belgijanaca koji su na svom štandu priredili izložbu karikatura o olimpizmu i medju 27 radova uvrstili i njegov.
USUĐUJEM SE DA KOMENTARIŠEM SVE
Na pitanje koje teme ga najviše zanimaju i koju temu iz naše svakodnevice se nije usudio iz bilo kojih razloga da komentariše karikaturom, odgovara:
- Teme nalazim u okruženju u kojem živim, u svakodnevnom životu i svemu onome što spopadne malog čoveka. Kad i umetnik živi životom tog čoveka, onda nije teško i osetiti probleme sa kojima se sreće. Politika i političari spadaju u deo mog interesovanja, kao sastavni deo tog okruženja. Usuđujem se da komentarišem sve i nemam zazor ni prema kome. Mnogi misle da se karikatura bavi samo politkom, jer je takve najviše, ali ja objavljujem i karikature koje su filozofskog karaktera, a bave se nizom različitih pitanja, od ekologije do ljubavi i sporta.
Može li karikaturista da bar za milimetar pomeri svet u kojem živimo, da doprinose rešavanju nekog problema?
-Karikaturista ne može da promeni svet i mora da bude toga svestan. Može samo da uzburka svet u nekom trenutku, da ukaže na problem. Svet guraju napred vizionari a ne kritizeri, kakvi su karikaturisti.
Na šta si najviše ponosan?
-Na sebe, jer radim posao koji volim i nije mi teško da ga radim. Još me drži strast ka kakarikaturi. Ljudi misle da je karikatura crtanje, a u stvari to je vrlo složen analitički proces.
Može li od karikature da se živi i kako se živi?
-U Srbiji teško, kao uostalom od svih profesija koje žive od rada.
Ako vas zanima viđenje naše svakodnevice očima Saše Dimitrijevića, karikaturiste iz Niša, možete ga pratiti na ovoj adresi
https://www.facebook.com/sassha.dimitrijevic/photos
Љубитељ сам добре карикатуре. Допада ми се ово што видим, а могла бих да приметим да је и карикатура, попут афоризма, горак мед или посластица.
ОдговориИзбришиПоздрав! :)
Zato i privuče našu pažnju, valjda.
ОдговориИзбришиHvala i otpozdrav,
Чини ми се најбољи карикатуриста наших дана.
ОдговориИзбришиСвако добро.