Kako da nam se "dogodi" sreća- Jelena Pantić

Zašto se bojimo sreće?  

Zašto je dobro biti srećan? 

Tri uzroka sreće- od čega zavisi koliko smo srećni? 

Kako učiniti sebe srećnim za samo 75 minuta?  

Srećne misli i vilinska prašina. 

Šta je faktor sreće? 

Misli od kojih zavisi raspoloženje .

Tri puta do istinske sreće . 

Kako ispuniti svoj život radošću?

Kako se u novembru pravi jun? 

Zašto pozitivno razmišljanje nije uvek dobro?

Ako ste na tren pomislili da su ovo naslovi iz nekih loših portala s na brzinu prevedenim  tekstovima  sa isto tako brzo sklepavanih  belosvetskih portala, inače  smišljenih za olako zarađivanje novca baziranom na naivnosti i čitalaca i onih koji im plaćaju reklame, u zabludi ste!

Ovo su naslovi iz svojevrsnog priručnika Vodič za srećniji život, autora Jelene Panić, psihologa. Intervju sa Jelenom sam nedavno objavila na ovom blogu, a budući da je naišao na izuzetno interesovanje i da je mnogo komentara, pitanja i sugestija upućeno i njoj i meni, dogovorile smo se da malo više pažnje posvetimo pojmu- sreća.

Osvrtom na njen Vodič koji odjutros ponovo (pa se to  jutarnje čitanje pretvorilo u večernje zbog dnevnih obaveza) isčitavam ( ovoga puta s daleko više koncentracije i obraćanja pažnje), pokušaću da zaintrigiram vašu radoznalost i da vas navedem na to da i sami malo više porazmislite o sreći i o svim aspektima njenog ne-postojanja u vašem životu. I da posle toga, ako ste raspoloženi, dovoljno zaintrigirani ili samo malo radoznali, otvorite  svojevrsnu diskusiju na sva ona pitanja koja vas zanimaju, opterećuju, raduju pa i bole, kada je pojam ili pomen sreće u pitanju.

Jelena je raspoložena da o svemu tome prodiskutuje sa vama, ukaže na suštinu problema, predloži savet ili rešenje. Pitanje joj možete postavljati i na mom i na njenom blogu, kako vam volja. Bez ustručavanja.

SREĆA, SREĆAN, SREĆNIJI, NESREĆAN...

Koliko puta ste se zapitali- da li ste prevelikom brigom, prevelikom željom, prevelikim razmišljanjem, recimo, uzrokovali neki problem, nemogućnost njegovog rešavanja ili možda samo lošiji sled događaja nego da se niste toliko trudili, sekirali, mislili? Koliko puta ste sebe optužili za nešto što se nekom vama bliskom desilo, samo zato što ste preterali sa razmišljanjem o tome "šta bi bilo kad bilo", iako nikakvom radnjom niste tom slučaju doprineli istinski?

Da li znate kada zapravo neko postaje srećan? Kada mu događaji idu na ruku pa dobije na lotou, sazna pravu informaciju u pravo vreme, sretne pravog čoveka koji ima ključ za rešavanje njegovog problema, u pravo vreme? Ili, kada  ostvari neki cilj, želju, san? Ili kada je to njegovo redovno stanje, raspoloženje, kao pozadina svega što mu se u životu događa?

I zna li neko kada je srećan ili mu možda sreća prolazi pred nosom, a on je nije svestan?  I šta bi trebalo, šta bi mogao, koliko bi zapravo mogao svako da učini kako bi mu se sreća "dogodila". I može li se dostići sreća ako se na njenom dosezanju malo i na pravi način i ne poradi?

I- zašto se ne oseća srećnim neko za koga okolina smatra da jeste srećan i mnogi bi sve dali da ih prati "loša sreća", kakvom on doživljava sopstveni život? I- zašto se mnogima dešava da postanu svesni svoje sreće tek onda kada je se samo sećaju kao divnog životnog perioda, tokom kojeg su džabe hulili na Boga misleći da ih je sreća zaobišla?

Zašto, na primer, dve osobe koje žive u  identičnim uslovima, u istoj porodici, recimo, jednako su voljene i imaju sve jednake uslove za život, učenje, provod... imaju različite odgovore na pitanje da li su srećne?

KAKO I ČIME UTIČEMO NA SREĆU

Imaju li i koliki uticaj imaju geni na to hoćemo li biti srećni?

Na koji deo sopstvene sreće zaista možemo da utičemo?

Šta način našeg razmišljanja i delanja znači za ostvarenje sreće?

Možemo li biti srećni dok izgrađujemo svoj život ili je to osećanje rezervisano tek za onaj period kada smo posvršavali sve važne stvari u životu?

Sećate li se kada ste se poslednji put osećali srećno? Koliko puta u poslednja tri dana? Šta vas je usreći-va-lo?

Po čemu se "srećkovići" razlikuju od onih koji sebe ne smatraju srećnima?

Koje misli nam kvare dobro raspoloženje?

Šta možemo uraditi za sebe i za druge, pa da i sebe i njih usrećimo bar na kratko, a da nas to ništa ne košta?

Možete li zamisliti tortu i da se ona odmah stvori ispred vas?  Ne?  A zašto onda mislite da je za postizanje sreće potrebno samo postojati i smatrati da ste je zaslužili- zaboga, pa toliki oko vas takođe nisu uradili bogzna šta, a eno, pucaju od sreće!

Kako se uči radovanje? Šta ga podstiče?

U čemu je moć negativnih misli? Nije greška, Jelena ima objašnjenje i za to!

I lepa završnica, bar za mene- posle celog ovog sumornog i kišnog niškog dana, širok osmeh na lice navukla mi je Jelenina rečenica na Fejsbuku -"Znaš li da si i meni donela sreću?" 

Meni dovoljno- da mi ovaj sivi  dan oboji u najlepše boje.A sve dok se  nije smračilo, mislila sam da je bio baš loš.