Višegrad i Andrićgrad, na Vidovdan 2014. godine

Ne pamtim kada sam videla ovoliko divnog nasmejanog sveta na jednom mestu, toliko pozitivne energije koja zrači sa svih strana, kada sam se ovoliko nahodala bez žalbi na umorne noge i kada su mi se oči napunile s toliko lepote, kao u Višegradu, na Vidovdan.





Bila sam tog dana sa Kućom dobrih vesti u Višegradu, jednom od onih divnih mesta koje sam priželjkivala da vidim i planirala da to učinim kad-tad (neprikosnoveno na prvom mestu mi je Lepenski Vir, al ko da je preko sveta pa nikako da skoknem do tamo).




A u Višegradu, na Drini ćuprija- spomenik u kamenu srpskom stradanju, istorija u 11 lukova ispod kojih teče Drina, ovih dana prekrasne zelene boje,  Andrićev motiv i inspiracija, svetska baština Uneska.




I nedaleko od nje, "najmlađi stari grad na svetu"- kameni Andrićgrad, čiji je idejni tvorac  Emir Kusturica, a sagradio ga je uz pomoć Vlade Republike Srpske. Grad, sagrađen u slavu našeg jedinog nobelovca, Ive Andrića, kojem je posvećen i čitav jedan institut, ali i u slavu Gavrila Principa, onoga koji je pucao u Ferdinanda  verujući da se bori protiv ropstva i tirana, a optužiše ga da je "Alkaida". I otvoren je, Andrićgrad, tačno na stogodišnjicu tog istorijskog pucnja, bez kojeg bi danas ne samo Srbija, već i sve ono što se zove bivša Jugoslavija, bilo i dalje kolonija onih u koje je na taj Vidovdan pre sto godina pucano.




U Andrićgradu se našlo mesta i za svetog cara Lazara i njegove mučenike- njima je posvećena istoimena crkva, kopija Visokih Dečana, i za  Njegoša, koji je dobio spomenik i trg, i za Principove Mladobosance, koji su dobili ulicu, a zajedno sa Gavrilom dobili su i impozantni mural na zidu bioskopa Mlada Bosna.




Osim svečarskih događanja, tokom čitavog dana smenjivali su se koncerti i nastupi vrhunskih umetnika- Nemanje Radulovića i njegovog orkestra, Vasilise i njene unuke, Kusturičinog The No Smoking Orchestra,   ruskog hora Aleksandar.







 A u suton ovog  vidovdanskog dana počela je, posle otkrivanja murala na kojem su prikazani Princip i mladobosanci, predstava u tri čina, "Pobunjeni anđeli"- Kusturičina rekonstrukcija sarajevskog atentata, uz učešće 300 glumaca i statista. Gavrilov pucanj označio je i početak koncerta hora Aleksandar, koji su prisutne pozdravili uz Tamo daleko.



             Mural se nalazi iza ovog crnog platna, iznad bioskopa Doli Bel.


                          Fotografiju murala pozajmila sam ovde




Dok se miris vatrometa širio nad Andrićgradom, Ulicom mlade Bosne stotine posetilaca (mnogi su  poslepodne ostali pred kapijom ovog grada, uskraćeni za fantastičnu atmosferu) napuštali su Andrićgrad, svesni da su prisustvovali jednom uistinu istorijskom događaju kojim je odata čast svima onima čija su imena urezana u srpsko nacionalno biće, u našu prošlost i budućnost.



Performans od koga se ledi krv u venama- Srbin, piše na grudima svakoga na improvizovanim vešalima




Namerno sam preskočila politički aspekt ovog događaja, govore, presecanje vrpce, poruke, izrečene i one između redova. O tome ste već  imali prilike da opširno čitate u, sada već bajatim  novinama.

O tome šta one znače za našu buduću istoriju, tek ćemo čitati. Ili ćemo i sami već biti istorija...


Follow by Email