Seriju tekstova pod naslovom "Mala škola prodaje za kreativce" počela sam da pripremam jer sam znala koliko je ovde ljudi koji znaju da nešto urade i istovremeno koliko se muče u nalaženju kupaca. Mnogi pokušaju pa odustanu već kod prvog neuspeha, neki se koprcaju u nastojanju da im hobi, veština, ljubav prema rukotvorenju jednoga dana postane i više od toga, ima onih koji pitaju, tragaju, traže, uče... a i onih koji samo konstatuju da im ne ide ili da nemaju sreće ili da nemaju platežne poznanike ili da ti njihovi poznanici, eto, ne žele da kupuju od njih.
Istovremeno, skoro svuda u svetu ručni rad je u ekspanziji. Pominjala sam to nekoliko puta- čak i u najrazvijenijim evropskim zemljama sa najvišim standardom, otvaraju se prave škole heklanja, pletenja i ostalih ručnih radova. I njih pohađaju ne (samo) one žene koje su, kao naše majke i babe, ručni rad radile kako bi doprinele kućnom budžetu, već i zarad pukog zadovoljstva.
Dakle, ručni rad je ponovo na s-ceni.
A osim ovih hobista, koji ne žale ni truda ni para da nauče kako da sami nešto ispletu, isheklaju, naprave... postoji višestruko više onih koji nemaju volje, vremena, mašte, a vole ručno rađene komade garderobe, bižuterije, upotrebnih predmeta i slično. I mogu i hoće to i da plate.
Pa kako onda da kreativni ljudi i to što oni rade postanu vidljivi onima koji bi to želeli da kupe?
Jedini način, po svemu sudeći, jeste da i prodaji posvete jednako vremena koliko i izradi onoga što prodaju. Već iz nekoliko tekstova ljudi koji su se snašli na svetskoj pijaci zahvaljujući netu, jasno je da je uz kvalitetnu ponudu uslov koji se podrazumeva- oglasiti je na pravom mestu i na pravi način.
Uostalom, u marketingu postoji jedan vrlo praktičan savet sadržan u pitanju- zašto se jaja kokoši, iako manja, prodaju više nego mnogo veća jaja guske i odgovoru- zato što kokoška kokodakanjem oglašava da je snela jaje.
Dakle, možete uraditi najlepši šal, najbolje rukavice, najdivniju suknju... ako lepu fotografiju toga niste postavili na svom lepo sređenom profilu na sajtu na kojem se prodaju rukotvorine, ništa niste uradili. Uostalom, uspešna konditorska industrija ima veće troškove za ambalažu svojih proizvoda, nego za prozvode same!!
Da biste nešto zaradili, morate bar nešto da uložite- i to ne samo u vunicu, pamuk, kožu i perlice.
I opet primer iz života- interesovanje za slike umetnice koja je zaista odličan slikar, poraslo je od onog trenutka kada je uložila novac za njihovo opremanje. Jeste da ram nekada košta više od same slike, ali ako je ona zahvaljujući tome prodata, onda to nije trošak, nego otvaranje vrata ka kupcima.
Naše tržište je malo. I siromašno, nažalost. Mnogi od nas znaju i sami da urade gotovo sve što vide. Ili imaju u okolini ljude koji to rade i pre će kupiti od njih nego od nekoga sa neta. Moji sagovornici koji su izašli na "svetsku pijacu" znaju kako je mukotrpan put do nje i koliko je istraživanja, pokušaja, posustajanja, razočarenja, prepreka... bilo do ovakvog ili onakvog uspeha. I svi oni i dalje istražuju, pokušavaju, očekuju da se i ova država probudi i stvori im iole povoljnije uslove za rad- čitati prodaju i naplatu, ali ne odustaju. Paralelno sa tim kreiraju novu ponudu za tržište na kojem su im konkurencija i ponuda iz Kine, Koreje, Japana, Brazila ili Kazahstana, recimo.
U stvari, onima koji se još nisu snašli i koje je prvo ili neko sledeće razočarenje pokosilo, želim da probudim ne samo nadu, nego i inat- da pokušaju još jednom, dva puta... Da se naoružaju strpljenjem, informacijama, upornošću, istrajnošću i željom da uče. Znam da znaju da rade to što rade, ali pošto to nije dovojno, da uče od onih koji to znaju, kako da prodaju. Ako nisu vični sami, neka posao oko net oglašavanja prepuste deci, unucima, muževima...
I da, vrlo važna, možda i najvažnija stavka u ovoj priči- upamtite, cena onoga što ste uradili i što nameravate da prodate, nije jednaka ni količini materijala i sati koje ste vi uložili u izradu, ni ljubavi koju ste uneli u to, ni vaših živaca i zapostavljenih poslova i ostalog. Cena vašeg proizvoda zavisi isključivo od količine novca koju je kupac s druge strane ekrana, negde u Irskoj, Skandinaviji ili Kanadi spreman da izdvoji za to.
Сузана Стојадиновић Павловић
Одговори
Преведи
Hvala, Neg.
ОдговориИзбришиNe odustajem nikako, jer mi treba, nije to obest. No, moje skromno, a možda pogrešno mišljenje je da prijatelji i familija treba da budu prvi kupci, posebno kad znaju kakva mi je sitacija. U mom slučaju, neki, rodbima i par prijateljica, naruče i ponašaju se kao da se podrazumeva da će to biti na poklon, ne nude da plate, a mene srtamota da tražim. Tako sam se prevarila više puta.
Poslednja rečenica je po meni rezultat zdravog preduzetničkog razmišljanja. Već se dugo bavim ručnim radom - izradom nakita od bakra i od papira. Prošla sam kroz gotovo sve izložbe rukotvorina u našoj maloj zemlji koje su organizovane i upoznala sam puno rukotvoraca. Ima nas puno koji se ovim bavimo, ali malo onih koji shvataju upravo to - većinu kupaca ne zanima broj sati provedenih u izradi nekog komada i koliko ste duše uneli u njega. Kupac procenjuje krajnji rezultat i da li je vredan njegovog novca. Naravno kažem većinu, jer postoji grupa ljudi koja voli da čuje celokupnu priču vezanu za izradu komada koji mu je zapao za oko.
ОдговориИзбришиI sama sam kupac ručno rađenih proizvoda i prvo što gledam je kvalitet izrade. Dešavalo se da mi se ljudi koji nešto izrađuju svide na prvi pogled, vidi se da uživaju u onome što rade i da se potpuno unesu u svoje proizvode...a opet ne bih kupila njihove proizvode jer nisu kvalitetno urađeni. Kao što rukotvorci vrednuju svaki svoj sat proveden u izradi, tako i kupac vrednuje svaki svoj dinar koji je takođe menjao za svoje dragoceno vreme.
Pa čak ni kvalitet izrade nije garant da će se nešto prodati. Jednostavno se mora opipavati puls tržišta čak i kupaca rukotvorina. Ne možemo potpuno okrenuti leđa trendovima. Postoji neka prećutna saglasnost među kreativcima, da se dele na one koji se slepo drže trendova (recimo kada je nakit u pitanju, to su već 2-3 sezone masivne ogrlice sa debelim lancima) i onih koji ih potpuno zanemaruju (i ljute se na one koji se drže trendova što prodaju mnogo više i po višim cenama).
Ova tema je prilično obimna, pa ću je završiti samo sa nekim mojim viđenjem, a to je da trendovi treba da se prate i u okviru njih da se nađe način da se izrazi originalnost. Ne kopirati, nego svoj stil samo trunčicu prilagoditi trenutnoj tražnji.
Druga mogućnost je naravno da sami postavljate trendove...ako to postignete, onda ste uspeli definitivno u ovoj branši :).
Eto jednog prilično obimnog komentara :D. Zapravo mi je prvobitna namera bila da pohvalim ovu seriju tekstova. Zahvaljujući njoj sam došla do mnogo informacija koje su mi u ovom trenutku preko potrebne jer već duže vreme razmišljam o onlajn prodaji, pa između ostalog i preko Etsy-ja.
Hvala puno svim kreativnim ljudima koji su obuhvaćeni ovom serijom na trudu i vremenu uloženom u pisanje objašnjenja i na informacijama koje iskreno ne znam gde bih inače našla.
Hvala na ovoj odličnoj dopuni svemu ovome. I svima nam je drago ako smo uspeli da pomognemo. A saveti su uvek poželjni i, kako vidim, dobrodošli.
ИзбришиOdlican tekst Negoslava i Vesna hvala na fantasticnom komentaru. Svidja mi se vas pogled na trziste, potpuno racionalan i prilagodjen zahtjevima. Eh tu je negdje i moj problem, vrlo rijetko sam pratila sezonske trendove, odnosno onaj mali buntovnik koji vristi u meni da to sto sam drugacija i pokazem. Ako se prilagodim, osjecam se kao da varam sebe, a ako ne, prodaja ce mi ici kao i do sada, tj. - nema je :) ali, odlican materijal za razmisljanje. Hvala mnogo :)
ОдговориИзбришиHvala Vama. I pozivnica, pridružite nam se u grupi Blog kreativci.
Избриши