21kg manje za šest meseci, bez gladovanja- Aleksandra Stojić

O hrono dijeti, veoma aktuelnoj u poslednje vreme, pisala sam već tokom svog prvog, nažalost kratkog iskustva s njom. I onda sam, kao svako ko traži opravadanje za svoj neuspeh, našla milion razloga što sam odustala od tog načina ishrane, iako potpuno oduševljena njime. Priznajem, od tada do danas ja stalno razmišljam o dijeti, a kad god pomislim na to da mi je neophodna, hrono ishrana mi je i dalje na prvom mestu- izbora, prioriteta, opredeljenja. 


     Onda sam juče ugledala ove fotografije i poželela da od osobe koja je proživela iskustvo hrono ishrane od početka do uspeha, dakle direktno, saznam kako to izgleda biti ZADOVOLJAN svojim izgledom posle  iskustva koje se zove biti DEBELA. 




      Aleksandra Stojić je bila ljubazna da svoju priču zabeleži, sem na svom blogu, i za nas- za mene lično i sve čitaoce ovog bloga koje se muče s viškom kilograma, a možda i zdravstvenim i mnogim drugim problemima koji prostiču iz njih.

Evo Aleksandrine priče, a ona je raspoložena da odgovori i na sva pitanja zainteresovanih da krenu njenim putem i da nam predoči i svoje najlepše recepte, pa slobodno pitajte.


 TEKST KOJI MOTIVIŠE 


Kako početi ispovest, tekst koji motiviše ili samo uputstvo za sve one koji se premišljaju da krenu sa nekom dijetom? Ono što prvo kažem svakome a i tebi ću, kreni od postavljanja pitanja samoj sebi da li si rešila u svojoj glavi da kreneš da menjaš sebe. Ako jesi, na pravom si mestu i uradila si 51% posla. Onih drugih 49% je lakši deo, jer polovinu si prešla.


     Moj put je započeo mnogo pre nego što sam rešila u svojoj glavi, a moj put u osvajanju tih 49% u svetu hrono ishrane je započeo oktobra 2013 godine. Početna brojka je bila 102 kilograma. Ne moram ti reći da sam svoju težinu krila, kao i većina žena, kao zmija noge. Dugo mi je trebalo da priznam svojoj okolini koliko imam kilograma, ali jednom kada sam rekla naglas STODVA kilograma postalo je mnogo lakše.




     BUĐENJE: Prvi dani i nedelje su mi bili izuzetno teški. Najteže od svega mi je bilo to što sam prestala da pijem kafu. Naime, kafa na prazan želudac zakišeljava organizam a kako je ceo princip ishrane baziran na stvaranju bazne sredine u našem želucu kafa pre doručka je najstrožije zabranjena. Druga zabrana se odnosila na mleko, ono sa kafom u kombinaciji daje duplo kiselo a u stomaku pravi haos, dodajmo na sve to još 2 kašikice belog šećera i jasno ti je da je to tihi ubica u organizmu.



                   PSIHIČKA BORBA SA SAMOM SOBOM



      Možda najveća prepreka koju sam morala da savladam jeste ta psihička borba sa samom sobom. Kako ubediti sebe i svoj organizam da mi je kafa čim otvorim oči nephodna i kako je kafa jedini diuretik i jedina pomoć za redovnu probavu. Niko ne laže bolje nego što sami sebe lažemo. Od prvog dana nisam želela kompromise i zamene, kafu sam potpuno izbacila i ubacila zeleni čaj. Za mlekom sam oplakala kao i za šećerom. Vremenom se ispostavilo da mi zeleni čaj smeta, stvara mi tahikardiju pa sam i njega izbacila i ubacila čaj od nane ili čaj od zove. Problem probave nisam imala jer isti jako dobro rešava vruća voda sa limunom, mlevene semenke lana, čaša mlake vode sa kurkumom, a kad baš zagusti čaša mlake vode sa ljutom paprikom.


      (Da te ohrabrim, ako si nepopravljivi ljubitelj kafe, ona je dozvoljena, doduše pola sata posle doručka i/ili pola sata posle ručka. Mleko kao takvo zaboravi, ali uvek možeš napraviti domaće bademovo mleko. Zamenu za šećer možeš pronaći u biljci zvanoj stevia. I ovo valjda zvuči već malo bolje, zar ne?)


 DORUČAK: O njegovom veličanstvu doručku ti mogu govoriti danima. Definitivno se držimo parole doručkuj kao kralj, ručaj kao princ, večeraj kao siromah”.


 Prepreka broj dva je bila naterati sebe da progutaš hranu pola sata nakon ustajanja. Kako jesti kada je moj prvi obrok 15 godina bio posle 16h? Šta jesti i kako to progutati!?




     Jesam li ti rekla da je onih 51% veći deo posla, prihvatiti doručak pre 10h ujutru je samo 1%? Prvih par nedelja sam pravila svoj hleb, kombinacija integralnog, raženog i heljdinog brašna. Kasnije sam saznala za intoleranciju na pšenicu i prešla na speltino. Takođe otkrila sam zadovoljstvo u spremanju doručka pa se moj meni znatno proširio. Lepinje, mafini od prosa, mafini od testa kao za hleb, pite, pogača, američke palačinke, kuvane žitarice, moji favoriti su žitarice proso i heljda, domaći hleb, jaja, sir, pečenica, slaninica, kajmak, feta, sitan sir, omlet, jaja na oko, ajvar, čeri paradajz, rolat sa spanaćem, tahini, humus... Pročitala sam napisano i da, sve to jedem i sve to sme i još mnogo toga što mi možda trenutno ne pada na pamet.


      Ograničenja u doručku se svode isključivo na to da nema mešanja mlečnih proizvoda i jaja, osim u slučaju složenih jela, tipa pita, proja. Zabranjeni su još belo brašno, kukuruzno brašno, industrijske prerađevine tipa viršli pašteta, mleko, jogurt, proizvodi koji imaju šećer u sebi npr ajvar sa šećerom, senf, kvasac. Doduše kod proizvoda koji u sebi sadrži kvasac neophodno je to pecivo tostirati da bi se zagrevanjem taj kvasac neutralisao, jer kao i kafa on stvara izrazito kiselu sredinu u želudcu. Hleb se tostira samo dok se ne dobije ona krckava korica spolja, jer što se hleb duže tostira to se njegov glikemijski indeks povećava. Neka druga ograničenja u doručku ne postoje. Za one manje umešne kuvarice tu je tonus hleb koji je samo potrebno tostirati.


                                RUČAK- MESO I POVRĆE


     RUČAK: Pošto volim da kuvam i nikada mi nije bio problem da provedem određeno vreme pored šporeta, ručak mi uvek dođe kao terapija. Moja prva nedelja je u mojim mislima bila horor film. Da li ću ja moći da živim bez pirinča, hleba uz sarme, pečenih krompirića, kako da jedem svinjska rebarca bez kompota od dunje i da ne nabrajam dalje. Pošto sam krenula sa hrono ishranom u nezgodno vreme što se tiče pijace, početak oktobra, snalazila sam se kako sam znala i umela.
       Za ručak su dozvoljene sve vrste mesa, svinjsko, juneće, teleće, jagnjeće, pileće, ćureće i sve ono što mi nije palo na pamet. Od povrća je dozvoljeno svo povrće osim skrobnog. Moraću da te razočaram, ali krompir, grašak, sočivo, boraniju, pirinač, grašak, kukuruz zaboravi da postoji, lakše ćeš preživeti. Ali zato tikvice, patlidžan, karfiol, brokoli, prokelj, kelj, kupus, zelenu salatu, paprike, paradajz, luk, spanać, kelerabu, pečurke možeš jesti u neograničenim količinama. Prvih par nedelja sam imala neobnjašnjivu želju da kuvam što komplikovanija i „teža“ jela ali kako je vreme prolazilo moja jela su bila krajnje jednostavna.


      Meso u 90% slučaja, grilovano ili pečeno u rerni, pred kraj povrće dodano da čisto omekša. Salata u neograničenim količinama. Moja topla preporuka je da uložiš pare u dobar wok jer će ti u narednim mesecima biti najbolji prijatelj. Ponekad, kada se zaželim klasičnih jela skuvam sladak kupus, napunim paprike, naručim mami da mi napravi sarmu ili podvarak. Naravno u ovim kombinacijama bez pirinča, ali otkrila sam da rendana keleraba daje poseban šmek ovim jelima. Salatu, ako je kupus ili zelena začinim isključivo sa limunom i malo soli. Sirće je strogo zabranjeno. Pečem/grilujem hranu na maslinovom ulju, nerafinisanom suncokretovom ulju ili masti. Povrće kao što su šargarepa, celer i cvekla se jedu isključivo sirovi jer im se kuvanjem povećava glikemijski indeks. I da, možda najbitnija stavka, za ručak se ne jede hleb, tj nema nikakvih ugljenih hidrata, nema mlečnih proizvoda, nema jaja. Samo meso i samo povrće.



            JEDAN PROTEIN I JEDNA VRSTA POVRĆA


      

     VEČERA: Najomrženiji obrok, a tako jednostavan i tako komplikovan. Prvih par nedelja pa možda i meseci večerala sam na silu. U velikom broju slučajeva ovo se dešava i jako je bitno da se pravilo ne prekrši i da se ispoštuje do kraja. Za večeru se jede laki protein, što podrazumeva pileće, ćureće meso, ribu ili belanca. Od povrća tu je zeleno povrće. Ukoliko se jede konzervirana riba, dozvoljena je tuna u salamuri ili maslinovom ulju, unos ove ribe treba ograničiti na do 2 puta nedeljno. Ja sam prvih par meseci jela pileće belo meso, skušu, šarana i belanca. Od salate su tu kupus, zelena, ponekad brokoli, keleraba ili tikvice. Tunjevinu sam od skoro počela da jedem ali isključivo uzimam rio mare jer sam se pre 2 godine otrovala od neproverenih konzervi, a vrlo zanimljivo je npr da mi je test intolerancije upravo pokazao intoleranciju na teške metale.       Najbolje rezultate i najbrži efekat dobijaju oni koji su jeli za večeru jedan protein i jednu vrstu povrća. Večera mi je često na silu, kao što sam rekla, ali je nikada nisam preskočila.


      SVE OSTALO. Sve ono što ti nisam rekla, a ima toliko toga, jer to dođe vremenom... Najbolji rezultati se postižu ako se uvede brzi hod ujutru pre doručka. Najidealniji raspored obroka je, dorucak od 8 do 10, ručak od 13 do 15, večera od 18 do 20. Razmak između obroka treba da bude od 4 do 6 sati, najidealnije 5 ipo sati. Ukoliko se oseti glad uzeti šaku badema ali SAMO ŠAKU. Ukoliko je idealna težina u pitanju, period restrikcije traje minimum 4 nedelje jer je toliko potrebno organizmu da se privikne na novi način ishrane. Svi ostali se hrane ovako do postizanja idealne težine.


      Teži fizički napor, vežbanje, trčanje, aerobik se ne preporučuje osim ako su u pitanju sportisti i osobe koje su i pre hrono ishrane imale ovaj vid rekreacije. Idealno vreme za vežbanje je 3,5 sata nakon doručka ili ručka jer tada počinje proces topljenja masti u našem organizmu.


      Od začina je dozvoljeno da se koristi sve osim onih industrijskih tipa kocke za supu i slično. Ali zato morska so, biber, origano, peršun, vlašac, bosiljak, celerova so, kurkuma, kari, kim, ljuta paprika, cimet, rogač, kajen paprika i svi oni začini kojih se nisam setila daju odličan ukus jelima. Kafu nikako ne piti na prazan želudac ujutru, cigarete isto. Mleko, jogurt, šećer, belo brašno, voće, pirinač, testenine, krompir zaboraviti na neko vreme da postoje. Devojke koje se pridržavaju ove ishrane su neverovatno maštovite i prave čarobnice u kuhinji tako da imamo recepte i za hrono bolonjeze i za hrono nutelu i za zdravu čokoladu i za hrono sarme i za hrono mleko.


      NA KRAJU: Malo je samo reći da mi je hrono ishrana promenila život, ali je zaista tako! Osim što sam izgubila preko 20 kilograma, moja koža se očistila od bubuljica, problem viška kože nemam jer sam mršavila podjednako i onoliko koliko moje telo smatra da je dovoljno, celulit mi se značajno smanjio, uobročila sam se i dan ne mogu da zamislim da mi počne bez čaja i doručka. Osim fizičkih promena, primetne su i psihičke promene. Ne znam da li bih mogla rečima na pravi način da opiše ali jednostavno rečeno osećam se odlično. Iako imam ličnih problema i stalnih svakodnevnih stresova, ja se prosto i jednostavno osećam odlično.


     I za kraj, moram reći da sam se prvih 45 dana svih ovih pravila pridržavala samostalno, onda sam na poklon dobila pregled u Hrono centru dr Gifing i tek onda shvatila da ipak možda i nije sve tako jednostavno ;) Šalu na stranu, test intolerancije mi je mnogo olakšao kao i razgovori sa nutricionistom kao i činjenica da kad „zaškripi“ i imam problem znam kome mogu da se obratim.


                              NIJE GREH I- MALI GREH


 P.S. I da, nije greh pasti, greh je ostati na kolenima! Za ovih 5,5 meseci par puta sam prekršila pravila, za slavu sa žitom, za Božić sa česnicom, i još par puta u trenucima ludog PMSa, ali sam uvek gledala da kad vec uzimam nešto totalno nedozvoljeno i zabranjeno to pojedem u trenutku kada je vreme za to, od 16 do 18 sati. I da, ono čudo od mašine na kojoj se merim svakog meseca u centru mi nepogrešivo pokaže da sam zgrešila ali znam da to nije važno jer sam ustala!  

Follow by Email