Sjajno predavanje u školi zdravlja Aleksandre Sekulić održala nam je i Zorica Đorđević, profesor fizičkog vaspitanja i instruktor pilatesa iz Beograda. Opet da kažem, mnogo toga svi mi već znamo, čujemo i nešto novo, ali način na koji vam neko prenese osnove svoje struke, kako vam ukaze na potrebu vežbanja, na blagodeti pokreta za vaš organizam, pa vam se to ulije u glavu i ne prestajete da mislite o tome , pogotovo ako ste se ulenjili - e, to je onda neprocenjiv poklon. Zorica je bila ljubazna da najvažnije savete zabeleži za čitaoce mog bloga.
Koliko smo zaista svesni da je jedino materijalno koje istinski posedujemo,u ovom materijalizovanom svetu življenja,samo i jedino naše fizičko telo?! Sva ostala materijalna dobra,za koja se iz dana u dan grčevito borimo da stvorimo i posedujemo,jesu nestalna i nesigurna...Jer,danas možemo da posedujemo,a sutra već možda ne.
Ali naše telo...Ono je naše "prevozno sredstvo" na ovozemaljskom životnom putovanju,od našeg prvog udaha pa do poslednjeg izdaha. Da bi ono bilo u dobrom i zdravom stanju,potrebno mu je kvalitetno "održavanje". Ukoliko spoznamo da smo vlasnici svoga tela, čija je onda odgovornost za njegovo stanje i zdravlje, osim naša?
Naše fizičko telo predstavlja jedan sofisticirani sistem prilagođen,pre svega, našoj suštinskoj potrebi za kretanjem. Pokret stimuliše svaki sistem u našem telu, što znači da sve naše funkcije zavise od pravilnog i dovoljnog obima kretanja. A koliko se mi danas zapravo krećemo? Tehnološka dostignuća ,koja nam sa jedne strane život čine lakšim i praktičnijim, s druge sttrane naše telo dovode gotovo do potpunog nekretanja i lošeg držanja.
Danas sam imala sastanak sa jednom damom,koja je odlučila da je krajnje vreme da uradi nešto dobro za svoje telo,da se pokrene i konačno počne da vežba, jer mi je i sama rekla: "Moj život izgleda tako što ujutro sednem u auto, odvezem se do kancelarije u kojoj provedem radni dan od devet do 20 sati, sedeći za kompijuterom i onda opet sednem u auto i odvezem se kući i tako šest dana u nedelji. I tako godinama... Shvatila sam da se brzo zadišem i izgubim dah ukoliko moram da se popnem par stepenika,boli me kičma,bole me zglobovi,osećam se teškom i konstantno umornom,a ovaj višak od 15-20 kg me dovodi do stanja da sebe ne volim u ogledalu da vidim."
Da li vam ova slika zvuči poznato? Ako ijednu od navedenih situacija prepoznajete kod sebe, shvatite da vaše telo vapi i vrišti za kretanjem!!! Vreme je da shvatite da je krajnji čas da uvedete pozitivnu promenu u svoj život i pokrenete svoje telo! Niko drugi to ne može učiniti umesto vas!
Na tom putu promene, moje kolege i ja smo tu samo da vam pomognemo da svoju promenu realizujete i istrajete na najbolji način...
Ona prva recenica me je drmnula... Nju cu i da prepisem, da je s vremena na vreme procitam, da se podsetim, jer je zaista sjajna!
ОдговориИзбришиOvi tekstovi i imaju cilj da nas drmnu, ali sve nas. Hvala lepo.
ОдговориИзбришиHvala ti što si pokrenula ovu seriju tekstova. Drmanje nam svima treba... ali smo ponekad inertni... i podsećanje pa čak i blago teranje nije na odmet!
ОдговориИзбришиIzgleda da je pravo vreme...
ИзбришиJa ne mogu da zamislim život bez vežbanja. Vežbanje je najbolji izvor zdravlja, dobre energije i dobrog raspoloženja a dobar izgled je samo posledica u odnosu na sve druge benefite... Naravno najteže je početi ali kad jednom krenete da posvecujete sebi i svom zdravlju vreme na taj način teško ćete se toga odreći! Svima koji su odlučili da počnu želim dobar provod! Go for it!
ОдговориИзбришиHvala na tome što dajete stimulans i nama koji smo se malo ulenjili.
ИзбришиАдминистратор блога је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиUh, ista ja, mislim ta žena iz priče, samo što ja idem busom na posao. Jedino što činim je da prošetam po nekad, ali to je tako malo.
ОдговориИзбришиkrenuti u neko intenzivno vežbanje posle duge usedelosti i sa ovolikim viškom kilograma ne bi bilo zdravo, trebalo bi postepeno.
Evo, obećavam, večeras ja vodim Lenona u šetnju.
Šta je Lenon rekao na to- hoće li i dalje da šeta gazdaricu?
Избриши