Kad bi znao da će da padne, čovek bi seo -ugruvanog, vaša osuda, kritika, pa i upozorenje, samo ga još više bole

Kako se ponašate u situacijama kada vam se prijatelji požale da su napravili grešku i da sada ispaštaju zbog nje? Ako je vaša reakcija - pa kako si mogao to da uradiš, gde su ti bile oči, što se nisi raspitao, jesam li te upozorio ... bolje je da ućutite nego bilo šta da mu kažete!!



      U mom kraju postoji izreka koja glasi - kada bi čovek znao da će da padne, on bi seo ( i onda se ne bi ni ugruvao, kamo li slomio neku kost, dodajem ja).
     Da može da zna šta ga čeka posle izbora ove ili one solucije, ovog ili onog puta, ove ili one strane, svako od nas bi bio siguran da donosi ispravnu odluku. Ovako, neretko se desi da je neka naša odluka u startu bila pogrešna, pa zbog  toga plaćamo deblje ili tanje cehove, kraće ili duže vreme - svejedno, košta nas. I najmanje što nam je potrebno onda kada trezvene glave treba tragati za rešenjima da posledice loše odluke bar budu što manje, jeste popovanje svih onih pametnjakovića koji od  svega znaju da kažu samo - jesam li ti rekao, što nisi pazio, kako si to mogao!


     Kako se ponašate u situacijama kada vam se prijatelj požali na posledice pogrešne odluke?

     Sažaljivo, puni empatije, tugaljivo klimate glavom na nepravdu koja ga je zadesila, plašeći se da kažete bilo šta?
     Rasčlanjujete te loše posledice zajedno sa njim, ne bi li pronašli iole prihvatljivo rešenje , jer, šta je bilo bilo je, valja požar gasiti?
     Ne čekajući da stavi tačku na svoju tužnu ispovest, uzimate "banku" i nabrajate sve moguće razloge zbog kojih nije trebalo da to uradi - zašto se nisi prvo raspitao, gde ti je bila pamet, što nisi slušao šta ti govorim, lepo sam te ja upozoravao, kako je takva glupost mogla da ti padne na pamet i još sijaset nebulotičnih gadosti za koje i  niste svesni da su sve same gadosti, koje ne bi trebalo reći ni najgorem neprijatelju, a ne prijatelju, rođaku, poznaniku.


     Čovek koji se suočava s bolnim posledicama sopstvene nepromišljenosti, loše izabrane opcije, s nekom nesrećnom okolnošću koja se mogla izbeci na ovaj ili onaj način, ali nije i sad je došla na naplatu, najmanje u tom trenutku poveravanja vama zaslužuje nešto od gore navedenog. Isto kao što osoba koja  se žali da ima problem na poslu, sa roditeljima, braćom, mužem, u najmanju ruku ne zaslužuje da se baš u tom trenutku hvalite kako je kod vas sve u redu!


     Zamislite sledeću situaciju - osoba A se žali na probleme sa , recimo, roditeljima, koji je ne shvataju, ignorišu, iskorišćavaju, podređuju drugom detetu, a vaš odgovor na sve to je - a što ja imam divne roditelje, oni su tako požrtvovani, tako pravični, duše od čoveka. Ili, koleginica je jedva skrpila pare da kupi dva pileta na sniženju, pa priča kako ih je istranžirala i rasporedila po kesama pa  stavila u zamrzivač, da potraju, a vi pred njom deklamujete - meni je mama zaklala svinju, teča mi ulovio ribu u Dunavu, a svekrva mi utovila 30 pilića. Ne izmišljam, časna reč, sve ovo sam imala prilike da čujem.

     Lično iskustvo sa nepostojanjem empatija imala sam, i dan danas ga imam, kada se povede priča o onoj osobi, pisala sam već,   kojoj smo pozajmili pare "do nove godine", a evo treća će od tada, ni sudska presuda nam ne koristi ništa, a onda neki bliski ljudi kažu - a kako ste smeli da mu date tolike pare itd.... Da se ubiješ, ne zbog para i ne zbog sekiracije što te prevarila osoba koju si očuvao, nego što ti još neko koga smatraš prijateljem drži lekciju post festum!!!

     Povod za ovaj tekst je jedan drugi tekst, koji je zapravo jauk žene kojoj su vezane i ruke i noge u, i kod nas poznatom slučaju, zaduživanje u švajcarcima, pre nego što je drastično porastao i pre nego što su još drastičnije pale cene nekretnina, za koje su se ljudi mahom i zaduživali.
     Kopiraću, znam da se  Vesna neće ljititi, samo dopunu njenog Otvorenog pisma, reakciju na ono što bi se u mom kraju nazvalo seirenjem- moglo bi biti prevedeno kao dolivanje ulja na vatru, iz pakosti.


 -Zanimljivo je ovo: iako sam na kraju pisma molila - baš zato što sam očekivala da bi se to moglo dogoditi, jer ljudi više vole biti pametni nego suosjećajni - da mi ne objašnjavate kako sam sama kriva i kako ima težih slučajeva, jer da to ionako znam, ali da želim probuditi suosjećanje, jer o tome se u stvari radi - i o pobuni, da ne pristajemo biti siva masa - mnogi komentari sveli su se baš na to - moju krivnju, nepromišljenost (Sandro, nisi ti, č.r.) i na matematiku: aprecijacija, deprecijacija, somnambulno veliki kredit...
Pa evo matematičke dopune mom pismu, za koju nisam mislila da će trebati.
Dakle, polakomila sam se za prelijepim stanom, moj prvi stan u životu, do tada smo živjeli u mračnoj, trošnoj ružnoj kući. Namjeravali smo podati kuću i jedan mali stan koji smo iznajmljivali, pa od tog novca kupiti stan. Ali ljudi nisu mogli čekati, išli smo u kredit s planom da prodamo kuću i stan i vratimo kredit mnogo prije roka. Mislili smo da smo sve dobro smislili. Ali, nismo. Oglašavali so prodaju, ljudi su se javljali, predomišljali, malo je potrajalo... A onda se prišuljala kriza, cijene su počele padati. Samo za primjer: vrijednost kuće prije krize bila je oko 150 tisuća, a kad smo je prodali dobili smo 75, jedva. Slično je bilo i sa stanom. Svi su planovi propali neovisno o našoj privatnoj gluposti - zbog nepredvidivih okolnosti.
Glupi smo bili, ne znamo matematiku, ne razumijemo se u kredite - zar nas zato treba zatrti,zgaziti, poniziti ispod crte ljudskog dostojanstva? Ne, ne može biti tako!
Ovo nije obrana, ovo je samo objašnjenje.






     A komentari ispod njenog blog-posta u kojem je iznela svoju muku, više da joj bude lakše jer osećam da se u toj klopci guši, nego da traži pomoć od stranaca koji to čitaju, izgledaju ovako





1.  Vesna draga, suosjećam doista, ali ne mogu odoljeti, a da ne kažem da ste se u nemoguću situaciju doveli vlastitom krivnjom. Iako sam po struci ljepoduh (Schöngeist), ponešto se razumijem u financijsku matematiku, i nikad ne bih ulazila u takav aranžman s ratom od 14000 kn. Moja kći (ona je profesionalna financijska matematičarka) je rekla kad je kupovala stan: Kupit ću stan za koji će mi rata kredita iznositi kao najam toga stana, u prijevodu: ne budem li ga mogla otplaćivati, vratit ću se u roditeljski stan, a najmom ću pokriti ratu kredita. No što je tu je! Oboje ste zaposleni s primanjima nešto većim od prosječnih i beskrajno naivni. Zato mi vas je zao jer znam da niste pokvareni i niste špekulanti, ukratko ne uklapate se u paradigmu tipičnog Hrvata. Mogu samo moliti Boga da se negdje ukaže neki "bog iz mašine". Izdržite!

 Cesto me ljudi traze savjet oko kupovine auta. Pa se odlucuju za auto koji ne bi u normalnom svijetu kupovali i da imaju tri puta veca primanja. Savjet: kupujes auto koji mozes otplatit u tri godine, ciju registraciju mozes platit odjednom, kao i servis.sve ostalo je za mazohiste i samoubojice...


2.  Recite, ta osiguranja i stedionice su u protuvrijednosti eura? Svicarci se nisu ni spominjali? To je trebao bit prvi znak za uzbunu. U igri je mozda bio usd, ali svi su vas upozoravali da mu vrijednost pada, zar ne? Oprostite, molim vas, nikako vam ne zelim ni na koji nacin jos otezavat, ili se pravit pametna, ali smeta mi to stalno spominjanje fin. (ili kakvoggod) obrazovanja po skolama od malih nogu i tako to… Nitko vas ni u kakvoj ustanovi ne moze nauciti da mislite svojom glavom, bas suprotno… Zao mi je. Valjda nece biti nepristojno zazelit vam sretan Bozic :)


Nemojte se sad ljutit: nego ciji su? Zasto je kamata u startu bila niza? Bili ste pohlepni i sad se trebate nosit s tim. To je sve.
Sto se dostojanstva tice, pogledajte opet passus o “kontejnerasima”. Zaista je tuzno sto vise ne mozete udijelit prosjaku.
Umjesto toga radije pokusajte mislit pozitivno: koju sam lekciju trebala naucit iz ovog? Zivotna skola ;)
* * *
     Čovek čoveku je, ipak, najveći neprijatelj. Bio i ostao.


fotografije su odavde
 
`ajde da i ovde budem "mirodjija".... o ljudskim naravima - necemo.... ali o namerama banaka i drzava: oni su tacno znali sta nameravaju da urade, i sproveli su te svoje namere u potpunosti i do kraja ! oni su znali da ce chf da skoci, jer su to planirali i znali su kojeg datuma ce to uraditi... e sad, sto mi nismo imali dovoljno maste da takvu gadost i zamislimo, u tome se sastoji nasa "krivica".... treba shvatiti da smo odgajani u sistemu u kojem banka nikada ne bi posegla za hipotekom, a jos manje bi smela da zakljuci ugovor stetan po klijenta - a ovi sadasnji tacno to rade, uz dopustanje nasih drzava ! resenje: otarasiti se balasta i krenuti iz pocetka (sa pravnicima videti kako bi se to izvelo....) i iznad svega cuvati sopstveno zdravlje !
Прикажи мање
 
Nisi ti mirođija - ti samo uvek imaš konstruktivan komentar na temu koja te zanima i to umeš lepo da saopštiš. I ja mogu samo da se složim sa tobom.
 
I ja se nadam. I vjerujem da ništa što učinimo nije uzalud, promijeni se nešto za mrvicu. Hvala Taciju i Štepalici i svima, čovjeku je lakše kad zna da ima podršku - i riječi imaju supstancu, znam da zvučim naivno, ali tako mislim. A najviše hvala tebi, ti si stvarno blogerski misionar!
 
Hvala ti. I još jednom, neka ti u sledećoj godini bude rešen samo ovaj problem - mislim da ćeš biti presrećna.
 
Vesna, ovo je moje mišljenje, čak i nezavisno od tvoje priče. Ti si mi samo dala ideju kako da ga uklopim u post. Nadam se da će bar neko ko se ovako ponaša izvući pouke i ubuduće korigovati svoje ponašanje, bar u situacijama kada mu je stalo do nekoga.
 
Hvala ti, Negoslava, hvala puno. Melem na moje rane.Onaj veliki komentar Tacijev, skoro da big ga cijelog kopirala i npotpisala kao svoj - istina, ima takvih glupana da se pitaš kako su naučili doći na net (za razliku od mene :-)), ima i zlih, i ograničenih - statistički valjda proporcionalno s općim postocima. A i ono je istina - kako prvi krene, drugi se povedu. A najvažanije - čim objaviš, moraš prihvatiti komrntare. I ja ih prihvaćam, ali izvlačim iz njih svoje zaključke i imam pravo reći ako mi se ne sviđaju. Prvi put večeras odlučila sam nečije komentare unuduće brisati, ali ubuduće, ne unatrag (Rezonancu), i to sam joj/ mu, što li je, i najavila - zaista, kad osjetim neki otrov da mi se razlijeva oko mene - ma neću, fuj.
Прикажи мање
 
Vesna, drzite se. Bice bolje, mora biti bolje. Samo cuvajte snagu, da ne pregorite do tog momenta. Dok ste svi zdravi i svi na okupu, dobro je.
 
Jedini nacin da se na blogu "izduvamo" i prodjemo dodatno nepovredjeni je da ukinemo komentare. Onog momenta kada otvorimo dusu, apsolutno svako moze da navrati i prokomentarise, cak i kada komentare ne ocekujemo. Na bilo koji nacin. U danasnje vreme, kada cesto ni od najblizih ne mozes ocekivati razuemvanje, ocekivati to od nekih NN sa mreze je tek nemoguce. Plus, sto su vremena takva kakva jesu. U dobru su svi dobri. U zlu isplivava zlo iz coveka. i svako ima nesto da kaze i pljucne u tudje dvoriste, jer je to lakse nego cistiti u svom. I najcesce su takvi sveznajuci, savrseni ... a lako je "biti general posle bitke" Tu takodje postoji i jedan fenomen. Prvi komentar, napisan dovoljno recito, veoma utice na razvoj situacije. Vecina manje ili vise onda prepricava i retko se nadje neko da protivureci. Ako se takav i pojavi, paznja se preusmerava na njega. To se vrlo lepo moze videti u komentarima nekih dnevnih clanaka, ali ni blogovi, kao i forumi, nisu toga postedjeni. Pun je internet bezmozgovica. nekada se pitam kako je "to" naucilo uopste da ukljuci kompjuter. :D ... i moram na kraju reci da se na nekim nacin divim svakom ko uspe da se otvori na mrezi. Inace, sto se prijatelja tice nisam zvocalo ali - imas problem, hajde da probamo da ga resimo. Imas opet isti problem? Opet cemo probati da ga resimo. Imas i po treci, peti, n-ti put isti problem? Resi sam, imam i ja svoje probleme. Sam pao, sam se ubio.
Прикажи мање
 
Početak komentara je odlična ocena stanja komentarisanja u blogosferi i ja tu ne bih ništa menjala. Osvrnuću se na poslednji pasus, jer se poklapa s razgovorom sa jednom net prijateljicom na istu temu - njeno mišljenje je skoro pa isto ovom tvom, a ja se, naravno, potpuno slažem sa njim. Jeidno sam bila ma nje asertivna, šta li, pa se do sada nisam tako ponaša, ali ste mi Gaga i ti dale odličan recept i primenjivaću ga nadalje. Eto, na blogu svašta čovek može da nauči. Hvala.
Прикажи мање
 
Sad si me postidela, nema na cemu. :) Nisam ja neka azdaja, opasnica, nego sam to naucila na tezi nacin.
 
Nisam paranoična, ali pomišljam i na to da su bankari sve izrežirali, pa nudili kredite u švajcarcima, svesno snižavajući kamatu pred , za njih očekivani rast švajcarca. Što nisu nudili kredite u dolarima, koji je padao? Što su požurili da prvo unište domaće banke, pa uletali na čist teren u trenutku kad su se ljudi nadali boljem? Što smo im sami pomagali da uništimo svoje banke? Sve je to režija, kasno smo saznali.
 
Mislim da često i sama napravim sličnu grešku, ali ne tako drastično, ali znam suštinu. Moja je izreka, pored te tvoje sa početka teksta, to je kao da se osobi koja ide na zraćenja i hemoterpaije žališ na kojavicu. Tekst je savršen, draga. Za te stambene kredite, ne samo da je skočio švajcarac, već su i kaamtu dizali, što nisu smeli, jer je devizna klauzula. Da bi se banka tužila,(neki su već dobili sporove) treba u njoj zatvoriti račun, jer vam neće dati ni dozvoljen minus, ni čekove, a bez toga ne možete, pa je ne možete ni tužiti, druga banka će vas odrati da sve to vaše preuzme. Kako kaže moja rođaka: Sedi di si, i za di si nisi! Ostaje nam da jedni druge razumemo, da smišljamo načine da se uzajamno pomažemo i da se molimo.
Прикажи мање
 
Ispravno si postupila.Ako nemaš šta da kažeš čoveku, bar nemoj da mu otežavaš - to je moje pravilo. Jer sam se uverila u to kako ljudi povređuju druge željom da im popuju.
 
Pročitala sam Vesnin post, čim ga je objavila. Nisam znala kojim rečima bih je ja, ili bilo ko mogao utešiti. Kao i obično, kada se nađem pred tuđim problemom za koji nemam ni ideju kako bih ga rešila, ja zanemim, pa joj komentar nisam ni ostavila. A da me pogodila njena prica - pogodila me, pogoto jer je malo falilo da se nađem u istoj situaciji u kojoj je ona sada. Dodavati so na ranu je, u najmanju ruku, nehumano. Da imam kec u rukavu, koji bi mogao da joj olakša situaciju, verovatno bih se raspisala; ovako - ćutim. Ne verujem da je je moja reakcija utešna Vesni, ali makar joj nije nanela dodatan bol.

Follow by Email